Tom Balmforth i Dragan Štavljanin
Više od 200 ruskih vojnika je poginulo u borbama u istočnoj Ukrajini, ističe se u izveštaju baziranom na istraživanju Borisa Njemcova, ruskog opozicionog političara ubijenog 27. februara, a koji je objavljen u utorak.
U izveštaju naslovljenom “Putin. Rat”, koji su kompletirali prijatelji ubijenog Njemcova, navodi se da je najmanje 150 ruskih vojnika ubijeno tokom ofanzive ukrajinske armije u avgustu 2014. Još 70 – uključujući i 17 padobranaca – poginulo je, kako se navodi u izveštaju u borbama za grad Debaljcevo u januaru i februaru ove godine.
Rodbina poginulih ruskih vojnika u 2014. godini dobila je 39 hiljada dolara od Vlade u Moskvi a zauzvrat su potpisali izjavu da neće o čitavom slučaju gogoviriti u javnosti, ističe se u izveštaju.
U ovom dokumentu na 64 strane se navodi i da supripadnici ruske armije bili prinuđeni da se zvanično povuku iz vojske pre nego što su razmešteni u Ukrajinu kako bi se prikrilo učešće Moskve u ovom sukobu.
Kremlj sve vreme negira angažman regularnih ruskih trupa u Ukrajini, tvrdeći da se radi o dobrovoljcima koji na svoju ruku odlaze da se bore.
"Naš cilj je da saopštimo istinu o umešanosti Kremlja u ukrajinsku politiku, što je dovelo do rata izmedju naših naroda", stoji u uvodnom delu izveštaja u kome se naglašava da se rat mora odmah zaustaviti.
Dokument ima 11 poglavlja, uključujući delove o ruskoj politici prema Ukrajini, propagandi, aneksiji Kirma, te o obaranju malezijskog aviona u istočnoj Ukrajini u julu 2014.
Prema saznanjima ubijenog Njemcova, Rusija je do sada u rat u Ukrajini potrošila milijardu dolara , te dodatnih 80 miljardi rublji kao pomoć izbeglima iz Donjecka i Luganjska.
Pritisak na izdavače
Uveče 25. februara ruski opozicioni političar Boris Njemcov došao je kod svog prijatelja Ilje Jašina da ga zamoli za pomoć oko istrage koju je vodio – osetljivi izveštaj o ruskim vojnicima koji se tajno bore u Ukrajini.
Dva dana kasnije, Njemcov, žestoki kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, ubijen je bezobzirno u blizini Kremlja dok je išao pešice kući.
Izveštaj koji Njemcov nije uspeo da napiše, sada je kompletirala grupa opozicionih aktivista i novinara predvođenih Jašinom.
“Nakon što sam došao k sebi posle prvobitnog šoka zbog njegovog ubistva, shvatio sam da je moja dužnost prema sećanju na stradalog prijatelja da dovršim ovaj posao i objavim izveštaj koji je on započeo”, rekao je Jašin za Radio Slobodna Evropa.
Izveštaj – naslovljen “Putin. Rat” – već je štampan u ograničenom tiražu.
“Već smo zapali u velike probleme. Štamparije su izložene pritisku i biće neophodna prava specijalna operacija da bi se odštampao veći tiraž u maju. Imamo iskustva u tome, kao što je Boris Njemcov imao. Mislim da ćemo rešiti ovaj problem”, kazao je Jašin.
“Zastrašeni da govore”
U početku, Jašin i njegove kolege nisu znali da li će imati dovoljno materijala za objaljivanje izveštaja.
Njemcov ga je skicirao. Prikupio je dokumente koji potvrđuju prisustvo ruske vojne mašinerije u Ukrajini i intervjuisao je nekoliko rođaka ubijenih vojnika u oblasti Donjecka i Luganjska, ističe Jašin.
Međutim, znatan deo ove male arhive je nestao nakon njegovog ubistva za šta je osumnjičeno pet lica iz Čečenije. Putinovi kritičari se pribojavaju da istraga možda nikada neće otkriti ko stoji iza atentata jer bi mogla voditi preblizu – do visoko pozicioniranih zvaničnka Kremlja.
Nakon ubistva Njemcova, istražitelji su pretražili njegov stan, konfiskovali kompjutere, diskove, beležnice sa kontaktima.
“Prvu sedmicu smo nastojali da povratimo dokumente koje je prikupio, a istražioci odneli. Neki od njih su bili pohranjeni kod saradnika i zaposelnih kod Njemcova”, kaže Jašin.
Ta dokumenta uključuju i beleške pisane rukom koje je Njemcov prosledio svojoj asistentkinji Olgi Šorini uoči atentata, dodaje Jašin.
U tim beleškama na papiru, koja su pisana rukom očito da bi se izbeglo prisluškivanje i najpre pokazana Rojtersu u martu, između ostalog stoji:
“Kontaktiralo me je nekoliko padobranaca. Sedamnaest njihovih saboraca je ubijeno. Nisu dobili novac koji im pripada, ali zasada se boje da razgovaraju”.
Kremlj je u više navrata odbacivao optužbe Kijeva i zapadnih vlada da šalje oružje i vojnike kao pomoć separatistima koji se bore protiv ukrajinskih snaga na istoku zemlje.
Jašin kaže da su on i njegov tim uspeli da stupe u vezu sa svim osobama koje su bile u kontaktu sa Njemcovom, ali da nije bilo moguće ubediti da javno govore o svom iskustvu.
“Smrt Njemcova ih nije učinila hrabrijim. Razgovarali smo sa njima i dobili smo veoma precizne, važne informacije, ali su oni kategorički odbili da govore javno. Ubeđivali smo ih da to učine, naglašavajući da bi bilo za njih mnogo bezbednije da govore javno nego tajno sa nama”, kaže Jašin.
Međutim, po njegovim rečima, ti napori su bili uzaludni.
“Zid strah sa kojim smo se suočili bio je verovatno najveći problem”, ističe Jašin.
“Udariti tamo gde boli”
Većina materijala se oslanja na otvorene izvore, kao i osam prethodnih izveštaja koje je Njemcov objavio o pitanjima kao što su korupcija i Zimske olimpijske igre u Sočiju.
Opozicioni aktivisti i poznati ruski novinari su se angažovali u kompletiranju izveštaja – među njima su i Ilja Barabanov iz “Komersanta”, koji je napisao seriju izveštaja iz istočne Ukrajine sa velikim odjekom, zatim Lev Šlosberg, član liberalne opozicione partije Jabloko u zapadnom gradu Pskovu.
Šlosberga su pretukli neidentifikovani napadači nakon što je obelodanio da su tajno sahranjena dva ruska vojnika koja su se borila u Ukrajini.
Jašin kaže da su on i njegove kolege prikupile novac za preliminarnu verziju izveštaja u tiražu od 3.000 primeraka, koji će biti postavljen i onlajn, dodajući da namerava da obezbede novac preko interneta da bi štampali tekst u mnogo većem tiražu krajem meseca, mada se pokazalo u prethodnih slučajevima da je distribucija izveštaja Njemcova veoma težak poduhvat.
Tako je 2010. policija zaplenila auto u kome je bilo 100.000 primeraka izveštaja Njemcova o drastičnom rastu korupcije u prvih deset godina Putinove vlasti. Istovremeno, vebsajt na kome je ovaj tekst postavljen bio je izložen sajber napadima.
Nakon ubistva Njemcova 27. februara došlo je do izliva tuge, pre svega u Moskvi a na mestu na kome je ubijen i dalje je mnoštvo cveća i fotografija.
Međutim, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ogromna većina Rusa podržava Putinovu politiku u Ukrajini.
No, Jašin je uveren da će izveštaj izazvati veliki odjek.
“Imajući u vidu način na koji su pokušavali da spreče i štampanje malog tiraža, to pokazuje da će biti odjeka. Uviđamo da pogađamo tamo gde boli. Cilj izveštaja je da se opovrgnu laži. Oni tvrde da ruske trupe nisu u Ukrajini. Mi tvrdimo da jesu. Za Putina je veoma bolno da bude uhvaćen u laži”, zaključuje Jašin.
