Pre punopravnog članstva u Evropsku uniju (EU) Crna Gora će morati da u potpunosti uskladi viznu politiku sa politikama EU.
To podrazumeva uvođenje viza za sve državljane trećih zemalja koji slobodno ulaze na teritoriju Crne Gore ali im je potrebna viza za države EU.
Među zemljama koje uživaju bezvizni režim sa Crnom Gorom ali ne i sa EU su Jermenija, Kazahstan, Rusija, Azerbejdžan, Belorusija, Kuba, Ekvador, Turska.
Crna Gora će morati blagovremeno da uvede vizni režim za sve ove zemlje.
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero je podvukla da se od zemlje očekuje da se radi više u procesu usklađivanja sa viznom politikom.
"Očekuje se da Crna Gora, u okviru procesa pristupanja EU, dalje uskladiti svoju viznu politiku sa listom zemalja EU za koje je potrebna viza, posebno u pogledu zemalja koje predstavljaju rizik od neregularne migracije ili bezbjednosti za EU", rekla je Pisonero u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Od svake zemlje kandidata se očekuje da se uskladi sa spoljnom politikom EU, uključujući i viznu politiku pre nego što postane država članica.
Vremenski okvir i specifičnosti ovog usklađivanja generalno su vezani za pristupne pregovore, posebno za Poglavlje 24, koje pokriva viznu politiku, upravljanje granicom i druga srodna pitanja.
Poglavlja 23 i 24 iz domena vladavine prava najvažnija su , ona se prva otvaraju a poslednja zatvaraju u pregovorima o članstvu.
I u godišnjem izveštaju o napretku za Crnu Goru se napominje da vizni režim i dalje nije usklađen sa režimom EU.
Prema nalazima eksperata EK, jedini napredak koji je postignut u 2024. je odluka Vlade o sezonskom ukidanju viza, uključujući ukidanje tih viza za građane Uzbekistana.
Pisonero, potvrđuje ono što je već navedeno u godišnjem izveštaju, da Crna Gora i dalje ima bezvizni režim sa 11 zemalja koje se nalaze na listi zemalja EU sa obaveznim viznim režimom, od kojih sedam uživa trajno izuzeće od viza.
Ona dalje podseća da je usklađivanje sa viznom politikom EU obaveza koju je Crna Gora preuzela i za prijem financijskih sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
"U okviru svoje Reformske agende u okviru Plana rasta, Crna Gora se obavezala da će se dalje uskladiti sa EU listom zemalja sa obaveznim vizom, postići interoperabilnost između sistema i baza podataka koje se koriste u trenutnom sistemu za izdavanje viza, početi da radi i na prikupljanju biometrijskih podataka i da će uvesti dodatne mere bezbednosti", podvukla je Pisonero.
U Reformskoj agendi 2024-2027. se navodi da je ukidanje sporazuma o slobodnom viznom režimu sa zemljama za koje EU zahtijeva vizu, predviđeno do 2027.
Time će se baviti Ministarstvo vanjskih i Ministarstvo unutrašnjih poslova a Evropska komisija će rezultate evidentirati na kraju svake godine.
Plan rasta za Zapadni Balkan je najambiciozniji evropski financijski paket za region koji iznosi šest milijardi evra od kojih će Crna Gora dobiti 383,5 miliona, kroz nekoliko tranši.
Pre svake isplate, evropske institucije će procenjivati u kojoj meri su zemlje ispunile uslove za dobijanje tranše.
Crna Gora je lider u procesu pristupnih pregovora sa EU.
Nakon pozitivnog IBAR-a, zemlja je u junu ove godine izašla iz višegodišnjeg zastoja i odblokirala proceš pregovora o članstvu.
U postojećim okolnostima gde je Crna Gora odmrzla pregovore a zvanični Beograd nastavlja da odbija da uvede sankcije Rusiji, jedino se na Crnu Goru gleda kao na prvu buduću članicu Evropske unije.
Crna Gora ima ambiciju da do kraja 2026. godine zatvori sva poglavlja u pregovaračkom procesu sa EU, kako bi se omogućilo moguće člastvo pre kraja ove dekade.
Za ovaj vremenski okvir, Crna Gora ima podršku Evropske komisije, ako bude ispunjavala sve relevantne uslove.
