Sada već bivši šef Delegacije EU u BiH Lars Gunar Vigemark unatoč svim pokušajima da se naprave dogovori o formiranju vlasti zaključio je da i pored sporazuma kojem je posredovao, jedino rješenje za BiH predstavljaju vanredni izbori.
Da li je to i zaista rješenje za izlazak iz političke krize, te kako su ranije inicijative EU prošle u BiH pitali smo ekonomsku i političku analitičarku Svetlanu Cenić.
Njen je stav da u BiH ne vlada racionalno nego nacionalno, da je vrijeme da se vidi mogu li se političke prijetnje provesti u praksi, te ko će i kako zbrinuti sve ljude za koje se danas prijeti da će napustiti institucije u BiH. To je, smatra Cenić, jedini način da se ogoli sav apsurd i uklone svi strahovi građana, pošto dok se prijeti jedni postaju sve bogatiji, a drugi tonu u beznađe.
RSE: BiH je već nekoliko mjeseci u, čini se, bezizlaznoj krizi. Polagalo se dosta nade u Sporazum koji je potpisan sa sada već bivšim šefom delegacije EU Larsom Gunarom Vigemarkom. U svojim oproštajnim posjetama već je, čini se, promijenio stav, te izlaz vidi u vanrednim izborima. Znači li ova poruka neuspjeh?
Cenić: Po izjavi samog gospodina Vigemarka, on sa ove funkcije odlazi u Brisel na funkciju ambasadora za Arktik. To pokazuje možda i koliko je uspeo sa Bosnom i Hercegovinom. Godinama govorim da dođu ljudi, njima su bitne njihove karijere, a ne BiH i da mi ostajemo sa nekim rešenjima sa kojima ne znamo šta ćemo. Što se tiče rezultata rada gospodina Vigemarka u BiH, svi pamtimo samo akcize i sve izjave koje nisu imale nikakve veze sa evropskim putem i ovim sporazumom koji je, verovatno, trebao da bude kruna njegovog mandata.
Mi sada ne znamo šta ćemo s tim sporazumom, jer je bespredmetno da nam se vlast obavezuje da će poštovati Ustav, s obzirom da mi njih i biramo valjda da bi poštovali Ustav i da bi se zalagali za funkcionalnost ove države.
Nažalost, izgleda funkcionalnost i prava rešenja nikome nisu u interesu, ni međunarodnima, a ni domaćima, kako se sada vidi. Ako se uvede sistem vanrednih izbora, što u svakoj normalnoj zemlji i postoji – ako nešto ne funkcioniše, hajmo na izbore ponovo, međutim onda se otvaraju vrata i svako gura svoje. Onda će se potegnuti pitanje ili trećeg entiteta ili izbora takvih što nigde u svetu nema, da svoj za svoga glasa, da to bude obaveza, a svedoci smo u isto vreme da ljudi, zarad fotelje promene naciju, poreklo, biografiju... I onda se postavlja pitanje čemu taj legitimitet. Šta on ustvari znači?
RSE: EU se fokusirala na takozvanu Reformsku agendu. Sada već govorimo o Agendi 2, a nismo vidjeli neku sumu pozitivnih efekata ni prve.
Cenić: Ako pričate sa privrednicima nisu zadovoljni, a to su ljudi koji ovdje zarađuju pare za kompletan show program koji mi gledamo svakog dana. I to plaća privreda koja vrlo naporno radi, govorim sada o privatnom preduzetništvu na prvom mestu, koje opstaje na mišiće, koje gleda kako da se skloni s radara politike, koje negde radi i moli boga da im niko ne dolazi i da im se niko ne najavljuje.
Oni nisu zadovoljni, jer ono zašto jeste reformska agenda, zašto se krenulo onako pompezno s najavom je, da po hiljaditi put kažem, to je bilo rasterećenje privrede da bi bio veći obuhvat, da bi bila fleksibilnost rada, radne snage, mobilnost ... Mi to ništa nismo dobili. Još uvek nema rasterećenja privrede, nema ničega, nego se uspehom proglasi to kada se poveća neki namet i stalno ista priča, da će nam zaduženje doneti razvoj.
Zaduženje ne donosi razvoj jer mi znamo kakva je struktura duga – ide opet u javnu potrošnju, ide opet u postavljanje novih stolova i stolica, imamo više parafiskalnih nameta, imamo veće opterećenje. Samo bih volela da vidim kako izgleda ta Reformska agenda 2, ako ne znamo je li i ova preživela i ako su privrednici, na prvom mestu, nezadovoljni. S druge strane, kolona sposobnih odlazi iz ove zemlje i to ubrzano. I onda kažemo manja nezaposlenost za toliko i toliko. Zaposlilo se, ali gde – u Nemačkoj sigurno jeste, u Švedskoj sigurno jeste, samo kod nas nije. I onda će nam opet biti kriv Mars, Jupiter, svetska ekonomska kriza, teorije zavere koje su kod nas poznate, a ni u kom slučaju stratezi i oni koji donose ovakve ekonomske strategije i politike. No, bitno je u ovoj zemlji samo najaviti neki sporazum kojim ćemo se svi baviti, a u isto vreme idu veća zaduženja, pa će onda najaviti otcepljenje, raskidanje sporazuma, više ne znam ni ja šta ko hoće ovde, susedi će se malo petljati. Valjda treba da zaboravimo kako živimo.
RSE: Očekivalo se da privredni rast ipak bude osjetniji. Građani i dalje loše žive, firme s mukom opstaju... Zašto ga nije bilo?
Cenić: Zato što niko ne radi za državu u kojoj prima platu, nego šta će reći Rusija, Srbija, Turska, a šta će reći građani BiH to nikoga i ne zanima. Dok se sve to radi, kolona i dalje ide preko granice. Nagledali smo se i u svetu dugih pregovora o vlasti, pa uvek se vraćamo na primer Belgije i nekih drugih zemalja, ali privreda je uvek radila. Mi svi znamo od čega živimo. Ja bih volela da se napravi jedna ekskurzija svih ovih koji rade u birokratiji, uz sve uvažavanje – hajmo malo krug kroz fabrike, da vidite šta znači osmisliti proizvod, naći tržište, posao, šta znači strahovati za plate, svaki mesec gomilu uplatnica ispisivati da se uplati državi... Ili kad odete u fabriku koja radi sve za izvoz, to su čarape, to je neki tekstil, gde kaže od svake dve majice koje proizvedemo jedna ide državi. E, pa molim vas dođite da vidite ko za vas zarađuje pare. Ovo sve je neodgovornost. Ovo po meni kroje ljudi koji se nikada očešali nisu o izvor stvaranja novca i zato se ovako ponašaju. Jer ovde nema racionalno. Ovde su nabili u glavu samo nacionalno.
RSE: Ima li logike u ovakvom političkom stanju, kada je sve blokirano?
Cenić: I onaj ko je potpisivao MAP i onaj koje potpisivao obaveze prema NATO-u i onaj ko je davao izjave da ćemo mi u NATO, znao je da kad- tad dolazi realizacija. Znali su i onda kad su bili izbori šta može da se desi i koliko ta njihova retorika utiče i po dubini na sve nas i onda ja ne vidim nikakvu logiku da mi godinu dana raspravljamo o stvarima koje su bile poznate i onda.
Infografika: Hronologija puta BiH ka NATO-u
S druge strane, ne vidim logiku uslovljavanja ovim ili onim, dok u isto vreme parlament ne radi. Dajte onda usvojite onaj Sporazum o spoljnjoj trgovini s Turskom, na primer, i odblokirajte izvoz 13 hiljada tona mesa. Je li to moj posao, ili posao onoga ko prima platu pet, šest, sedam ili koliko već hiljada maraka? A oni paralelno nek pregovaraju i rade šta hoće. Da li iko govori da 12 ili koliko već godina Mostar nema vlast? Svi pričamo o Savetu ministara.
RSE: Zar za više od dvije decenije nisu ogoljene sve političke igre?
Cenić: Pa svaki dan se sve više ogoljava, samo je stvar ko hoće i ko neće da vidi. Jer, ako otvori oči onda mora da čita, mora neki napor da uloži. Samo daj jeftine zabave, jeftine muzike, teorije zavere i koječega, jer u tome je lakše živeti, sve ostalo je napor. Lakše je verovati u teorije zevere, lakše je pričati da će 5G mreža da nas potruje sve, da je tamo neki HAARP, da će neke vakcine da nas potruju, da je političko Sarajevo, vidite koliko se primila ta priča o političkom Sarajevu, toj nekoj uroti. E sad dajte u što većoj količini dok ne počne na nos da vam izlazi, jer očigledno nema drugog rešenja. Na nos treba da vam izađe. To što Mostar odlaže smeće, a da niko ne pita gde su ga odložili, to što je Pelješki most značajniji od odlaganja nuklearnog otpada, to očigledno nikoga ne interesuje. To što veruje falširanoj statistici, što vidi da se kupovna moć smanjuje svakog dana i usput sluša da to i nije baš tako, to je i lični izbor onoga ko neće da uloži bilo kakav napor.
Evo, Dodik neka samo pokrene inicijativu, hoće li da deli Upravu (Upravu za indirektno oporezivanje op.aut.) povlači sporazum i sve, daj da vidimo i to. Daj da vidimo šta će mu privrednici reći, gdje će izvoziti, s kojim potvrdama... Daj da vidim gde će zbrinuti sve te ljude koji rade u državnim institucijama, a znam isto tako da su se mnogi već začešljali jer hoće u državne institucije, tamo je sigurna plata. Hajde da vidim i tu vojsku, gde će da ih zbrine, kojim parama? Jer to je jedino što može da pokaže kompletno naličje. Daj da vidimo koliko će tada koštati gorivo, koliko će koštati hrana, kuda, hoćemo li vežbati skok s motkom od Banjaluke do Beograda, šta će ti privrednici koji su ionako osakaćeni?
Hajde da i to vidimo, pa vreme je. A ne na svaki takav znak - evo malo para odavde, odande, daj kredit samo da se ne talasa i kupi socijalni mir i da neko proglasi svoj mandat uspešnim. E, nemoj da proglašava uspešnim, nego daj da vidimo jednom kako stojimo i gde smo. U dubini svoje sobe i svog kompjutera i zaštićen sa 15 hiljada telohranitelja, helikopterima i avionima meni može svakakva budalasta ideja da padne na pamet. Hajde da vidimo kako će ona funkcionisati. I kako to može biti da je ova država propala, nikakva, jadna vještačka, a ja bogatiji u toj nikakvoj državi, u tom raspadu, a svi ostali siromašniji? Pa daj da vidimo i tu logiku. Što? I nju treba pokazati.
Facebook Forum