Bivši američki diplomata Kameron Manter (Cameron Munter) kaže da pregovori Kosova i Srbije za normalizaciju odnosa ne mogu biti nastavljeni a da se ništa ne promeni, jer "ne želimo da provedemo još 15 godina čekajući".
On smatra da će povratak Donalda Trampa (Trump) u Belu kuću svakako nametnuti promenu strategije, budući da, kako kaže, Tramp želi dogovore.
"Njegov cilj nije da uvede Srbe i Kosovare u Evropsku uniju. Njegov cilj je da učini najbolje za SAD, da Ameriku ponovo bude velika", rekao je Manter u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Prema njegovim rečima, premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) ima prednosti i mane u pogledu odnosa s novoizabranim predsednikom SAD, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić radio na stvaranju ličnih veza sa ljudima iz njegove administracije.
Manter je bio američki ambasador u Srbiji kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine.
RSE: Kosovo i Srbija vode pregovore za normalizaciju odnosa skoro 14 godina, ali je krajnji cilj još daleko. Ako bi neko bio odgovaran za ovu situaciju, šta mislite ko bi to bio?
Manter: Nisam veliki ljubitelj pronalaženja krivca. Ja sam ljubitelj pronalaženja rešenja. Dozvolite mi da iznesem neke sugestije šta je pošlo naopako, a šta bi moglo da ide kako treba.
Mislim da je fokus bio na malim stvarima, na detaljima - bilo da se radi o tablicama automobila ili dokumentima. To su, naravno, stvari koje su važne u svakodnevnom životu. Ali, imam osećaj da treba proširiti domete i da to ne treba tretirati samo kao pitanje Kosova i Srbije. Jer na čitavom Zapadnom Balkanu postoje veoma veliki problemi i što se više zaglavimo u detalje, to manje napredujemo.
Međutim, malo ću prekršiti svoje pravilo i malo okriviti Evropsku uniju, gde postoji tendencija da se bavi detaljima, a ne strategijama širih razmera. Mislim da bi strategija širih razmera bila da se ispitaju sva pitanja u regionu, a ne samo institucionalna pitanja.
Šta brine EU? Zabrinuta je oko imigracije. Zabrinuta je oko energije. Zabrinuta je oko infrastrukture. To su pitanja u čijem rešavanju Balkan može da pomogne. Ako bismo se bavili njima, više nego sitnim detaljima, mislim da bismo više napredovali, jer su oni u interesu svih, ne samo Kosova i Srbije, već i Evropske unije, pa čak i SAD.
Dakle, moj odgovor je da ako treba da bude napretka između Kosova i Srbije, mislim da to mora da bude ugrađeno u rešavanje većih pitanja.
Isti problemi od pre 15 godina
RSE: Dakle, mislite li da su međunarodni posrednici mogli učiniti više u ovom procesu?
Manter: Da. Uzimam za primer Berlinski proces, sastaju se svakih šest meseci, prave spisak problema... Neću da budem skeptičan, ali ovaj proces se nije pokazao ne samo u tri-četiri godine, već u poslednjih deset godina, nismo napravili pomak u tom procesu.
Otišao sam iz Srbije 2009. godine, dakle pre 15 godina, i mnogi problemi su ostali isti. Mislim da sadašnji proces treba da se promeni, i mislim da će biti podsticaja da se promeni s novom administracijom u Vašingtonu.
Tradicionalni strateški način na koji su razgovarali Evropska unija i šest zemalja Zapadnog Balkana više nije cilj Donalda Trampa
Nova administracija u Vašingtonu nije prijatelj Evropske unije. Donald Tramp nije neko ko mnogo ima visoko mišljenje o Evropskoj uniji. Donalda Trampa nije briga, on želi dogovor. Hoće dogovor sa Srbijom, sa Mađarskom, sa Rumunijom... Nema veze. On želi dogovore i ne (razmišlja) strateški.
To znači da tradicionalni strateški način na koji su razgovarali Evropska unija i šest zemalja Zapadnog Balkana više nije cilj Donalda Trampa. Nije ga briga da li će neko ikada ući u Evropsku uniju. On je zainteresovan za postizanje dogovora.
Mislim da ljudi koji žive u regionu, ljudi koji rade u regionu, moraju da uzmu u obzir da sadašnji pristup više neće funkcionisati – više neće postojati Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar – bivši izaslanik SAD za Zapadni Balkan) koji podržava Miroslava Lajčaka (specijalnog predstavnika EU u dijalogu Kosovo-Srbija).
Amerikanci više neće biti deo ovoga. Reći će: imamo problema s prirodnim gasom, s imigracijom, s investicijama... Hoćete li nam pomoći da ih rešimo ili ne? I, dakle, Kosovo, Srbija, Crna Gora... šest zemalja Zapadnog Balkana mogu biti deo rešenja, umesto da budu problem koji EU mora da reši.
RSE: S obzirom na to da u ovom trenutku postoje urgentna međunarodna pitanja, koliko mislite da će nova američka administracija biti uključena u odnose Kosova i Srbije?
Manter: Mislim da fokus Sjedinjenih Država neće biti čak ni na spoljnim pitanjima, već na unutrašnjim. Nedavno sam bio u Vašingtonu i čuo kako Amerikanci govore o tri prioriteta. Prvi prioritet je Kina, drugi prioritet Kina, a treći prioritet Kina. To je to. To je ono o čemu razmišljaju. Stoga pretpostavljam da će angažman na Balkanu doći na tragu unutrašnjih pitanja.
Ako će Amerikanci zaista da budu tvrdi prema Kini, (predsedniku Srbije) Aleksandru Vučiću neće biti lako, jer je veoma naporno radio na razvijanju dobrih odnosa s Kinezima i dobrih odnosa s Amerikancima.
Ali, ovde postoji i lični element. Ričard Grenel (Richard Grenell), koji je sada imenovan za savetnika za specijalne projekte predsednika Trampa, i njegov zet Džared Kušner (Jared Kushner) pokazali su veliko interesovanje za ulaganja u Albaniji, Srbiji i takvim zemljama.
Dakle, biće ljudi koji će tražiti dogovore, ali ne u tradicionalnom američkom stilu angažovanja. Tradicionalni način je bio kada je (državni sekretar SAD) Entoni Blinken (Antony) išao u Brisel, kada je Gabrijel Eskobar išao na Balkan...
A sada će netradicionalan način biti težnja za dogovorom ne sa strateškim ciljem, već oportunističkim.
Šta je Trampov cilj?
RSE: Očekujete li da će Kosovo i Srbija biti prinuđeni na teške kompromise?
Manter: Mogli bi biti primorani. Stari način je bio: ako ovo uradite, ući ćete u Evropsku uniju – kao oblik nagrade; ako to ne uradite, nikada nećete ući.
Cilj Donalda Trampa nije da uvodi Srbe i Kosovare u Evropsku uniju. Njegov cilj je da uradi ono što je najbolje za Sjedinjene Države, da Ameriku ponovo učini velikom. On ne kaže "učinite Kosovo ponovo velikim", "učinite Srbiju ponovo velikom".
Šta ako Tramp kaže 'Ne želim da nastavite saradnju sa Kinom'? Šta će raditi Aleksandar Vučić? Bolno prilagođavanje, zar ne? Dakle, može doći do bolnih prilagođavanja, ali ne onih koji su se očekivali ranije.
Ako ljudi koji vode ove zemlje, Kurti i Vučić, obrate pažnju... oni će pokušati da svoje interese usklade s Trampovim interesima.
Iskreno, meni Trampovi interesi nisu uvek jasni, pa će oni morati da smisle šta da rade. Da li to znači da će morati da prave bolne prilagođavanja? Možda. Ali setimo se da to neće biti u kontekstu onoga što smo imali ranije.
Ne očekujem da će biti toliko angažovanja kao ranije. Možda grešim, ali šta ako Tramp kaže "Ne želim da nastavite saradnju sa Kinom"? Šta će raditi Aleksandar Vučić? Bolno prilagođavanje, zar ne? Dakle, može doći do bolnih prilagođavanja, ali ne onih koji su se očekivali ranije.
RSE: Pa šta je sa Kosovom u tom slučaju? Kosovo nije mnogo povezano s Kinom.
Manter: Potpuno ste u pravu. Ako su čelnici Kosova pametni, reći će mu: "mi smo uz tebe, mi smo čvrsti prema Kini". I, ako su pametni, morali bi da igraju na ovu kartu. Ali, Kurti se razlikuje od Vučića, nisu slični kako pristupaju problemima.
Kurt će morati da se potrudi da uspostavi ličnu vezu s ljudima u Trampovoj administraciji. U tom pogledu, Vučić je u prošlosti uradio bolji posao.
RSE: Hoćete da kažete da je Kurti u tom pogledu u nepovoljnijem položaju?
Manter: Da, mislim da je on u nepovoljnijem položaju jer ovde postoji istorija ličnih veza. Vučić je posetio Trampa u Beloj kući. Ima istoriju poslovnih dogovora. Obećava se da će biti ulaganja u glavnu beogradsku ulicu, u izgradnju luksuznog hotela.
Ta vrsta odnosa – koliko ja znam – ne postoji između Kurta i ljudi u novoj američkoj administraciji.
SAD i Evropa su bile blisko povezane ranije. U poslednje četiri godine govorili su da im je politika ista, ali to izgleda više nije tako. Sada je malo verovatno da će to biti slučaj. Tako da deo odluke koju Kurti i Vučić treba da naprave jeste, ako se Amerika i Evropa ne slože, kome će pokušati da ugode?
RSE: A šta bi po vašem mišljenju bio najbolji izbor?
Manter: Po mom mišljenju, ono što treba da uradite je da se informišete. Niko od nas još ne zna... Odlučiti u decembru 2024. kakva će biti politika, mislim da nije pametna stvar. Ono što lideri svih zemalja Zapadnog Balkana, ne samo Kosova i Srbije, treba da urade jeste da sačekaju i vide ko će se više baviti njihovim pitanjima.
Ako govorimo za šest meseci, situacija može biti sasvim drugačija. Tramp ne želi da bude predvidljiv. Za tradicionalne diplomate poput mene to je zastrašujuće. Ali ako on to želi, moramo da se složimo.
Ja, kao američki diplomata, uvek sam verovao da će sve zemlje Zapadnog Balkana pripadati Evropskoj uniji i porodici demokratskih zemalja Zapada. Tramp je prvi predsednik koga sam video kome nije stalo do zajednice demokratija na Zapadu. Dakle, to je jedan novi svet. Morate da vidite koje su vaše prednosti i šta možete da uradite. Ali to ćete znati tek nakon nekoliko meseci njegove administracije.
Pitanje odnosa Kosova i Srbije zahteva šire rešenje
RSE: Hoćemo li videti još 14 godina pregovora?
Manter: Ne, ne mislim tako. Mislim da ćemo razmotriti druge opcije. Može se desiti da šest zemalja Zapadnog Balkana nikada ne postanu članice EU. Može se desiti da se sama Evropska unija menja i reformiše i da više nema ekspanzionističke ideje, koje su bile osnova Evropske unije u poslednjih 30 godina. Možda postoje reforme unutar EU i one ne dolaze kao rezultat događaja na Balkanu, već kao rezultat toga kako se završi rat u Ukrajini ili kako funkcioniše trgovina s Kinom i SAD.
Bilo bi pametno razmišljati o većem Balkanu, umesto da kažemo da smo "mi smo šest zemalja Zapadnog Balkana koje čekamo da uđemo u Evropsku uniju i to je sve što radimo".
Dakle, Zapadni Balkan treba da sačeka da vidi kako se stvari menjaju u svetu pre nego što donese odluke o svojoj budućnosti.
Ali nisu vam potrebne samo Nemačka i Amerika da donose odluke umesto vas. Takođe možete donositi odluke sa drugim zemljama.
Na primer, da bi sve zemlje u regionu imale koherentno snabdevanje energijom, moraju se izgraditi gasovodi i infrastruktura. Ne treba vam Amerika za to. Bilo bi od pomoći kada bi Amerika pomogla, ali to možete učiniti sami, radeći zajedno. I ako to uradite, napredujete – čak i ako Berlin razmišlja o nečem drugom, ili Amerika misli o nečem drugom.
Bilo bi pametno razmišljati o većem Balkanu, umesto da kažemo da smo "mi smo šest zemalja Zapadnog Balkana koje čekamo da uđemo u Evropsku uniju i to je sve što radimo".
Pogledao bih napolje i rekao: kako da se nosimo sa pitanjima kao što je prirodni gas? Koji zajednički pristup možemo da sledimo da bismo podstakli turizam? Kako da nateramo naše ljude da imaju izglede za bolju budućnost i da ne zavise od Amerikanaca?
RSE: Ali da li je to moguće ako Srbija ne prizna Kosovo?
Manter: Kosovari mogu da rade sa Grcima, Kosovari mogu da rade sa Makedoncima... Imate druge ljude u regionu sa kojima možete da radite. Ne morate da razmišljate na način na koji ste razmišljali poslednjih 15 godina. Možete krenuti drugim putem, preduzeti različite inicijative.
Ako nastavimo da razmišljamo samo o priznanju Kosova i Srbije, čekaćemo još 15 godina. Verujem da ovo nije samo diskretno pitanje između dve zemlje. Ovo zahteva šire rešenje, u okviru kojeg Kosovo i Srbija uče da imaju prosperitetnu, pravednu i demokratsku budućnost.