Vrhovni sud Brazila u četvrtak je većinom glasova proglasio je krivim bivšeg predsednika te zemlje Žaira Bolsonara (Jair) za planiranje puča kako bi ostao na vlasti pošto je izgubio izbore 2022. godine, zadavši snažan udarac krajnje desnom populističkom pokretu koji je on stvorio.
Odlukom većine od pet sudija Vrhovnog suda, Bolsonaro je prvi bivši predsednik u istoriji zemlje koji je proglašen krivim za napad na demokratiju.
"Ovaj krivični slučaj je gotovo susret između Brazila i njegove prošlosti, sadašnjosti i budućnosti", rekla je sutkinja Karmen Lusija (Carmen Lucia) pre nego što je glasala za osudu Bolsonara za pokušaj puča, referišući na prethodne pokušaje svrgavanja demokratije u istoriji zemlje.
Ona je dodala je da postoje brojni dokazi da je Bolsonaro delovao "s ciljem erodiranja demokratije i institucija".
Troje sudije su zasad glasalo za osudu bivšeg predsednika za pet krivičnih dela: učešće u oružanoj kriminalnoj organizaciji, pokušaj nasilnog ukidanja demokratije, organizovanje puča i oštećenje vladine imovine i zaštićenih kulturnih dobara.
Od pet sudija jedan je glasao za oslobađanje, dok jedan sudija još nije glasao.
Proglašenje krivim Bolsonara, bivšeg kapetana vojske koji nije skrivao divljenje prema vojnoj diktaturi tokom koje su između 1964. i 1985. ubijene stotine Brazilaca, usledilo je posle presuda liderima krajnje desnice u drugim zemljama, uključujući Marin Le Pen (Marine) u Francuskoj i Rodriga Dutertea na Filipinima.
Odluka suda će verovatno dodatno razgneviti Bolsonarovog bliskog saveznika, američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), koji je taj slučaj već nazvao "lovom na veštice" i uveo Brazilu veće carine, sankcije protiv predsedavajućeg sudije i zabranio vize većini članova brazilskog visokog suda.
Odluka suda ipak nije bila jednoglasna, pošto je sudija Luis Fuks (Luiz Fux) je u sredu odstupio od svojih kolega oslobodivši bivšeg predsednika svih optužbi.
Taj jedan glas bi mogao da otvori put osporavanju presude, potencijalno približavajući kraj suđenja predsedničkim izborima 2026. godine, za koje je Bolsonaro više puta rekao da je kandidat uprkos tome što mu je zabranjeno da se kandiduje za funkciju.
Pristalice bivšeg predsednika su pozdravile Fuksov glas kao oslobađanje od krivice.
"Kada koherentnost i osećaj pravde prevladaju nad osvetom i lažima, nema mesta za okrutne progone ili pristrasne presude", objavila je Mišel Bolsonaro (MIchelle), supruga bivšeg predsednika, posle glasanja Fuksa.
Presuda Bolsonaru označava najnižu tačku u njegovoj putanji od poslanika Kongresa do stvaranja moćne konzervativne koalicije koja je testirala granice mladih demokratskih institucija zemlje.
Njegovo političko putovanje počelo je posle kratke karijere vojnog padobranca, kada je krajem 1980-ih postao gradski odbornik u Rio de Žaneiru. Kasnije je izabran za kongresmena u Braziliji, gde je brzo postao poznat po svojoj odbrani politika iz autoritarne ere u ranim godinama brazilske demokratije.
Njegovu reputaciju podstakli su intervjui kao kada je tvrdio da će se Brazil promeniti samo "onog dana kada ovde izbije građanski rat i obavimo posao koji vojni režim nije uradio: ubistvo 30.000 ljudi".
Iako je dugo smatran marginalnim igračem, usavršio je svoju poruku kako bi istakao teme porodičnih vrednosti i borbe protiv korupcije. One su naišle na plodno tlo kada su masovni protesti izbili širom Brazila 2014. godine usred korupcionaškog skandala u koji su bile umešane stotine političara – uključujući predsednika Luisa Inasija Lulu da Silvu (Luiz Inacio), čija je presuda kasnije poništena.
Gnev protiv establišmenta pomogao je da se poploča put za njegovu uspešnu predsedničku kandidaturu 2018. godine, sa desetinama krajnje desničarskih i konzervativnih poslanika izabranih uz njega.
Bolsonarov predsednički mandat obeležilo je snažno podozrenje prema pandemiji i vakcinama i njegovo zalaganje za neformalno rudarenje i krčenje zemljišta za ispašu stoke, što je dovelo stope deforestacije u amazonskoj prašumi do rekordno visokih nivoa.
Kad se suočio s neizvesnom kampanjom za reizbor naspram Lule 2022. godine – na kojima je Lula pobedio – Bolsonarove izjave su poprimile mesijanskiji karakter, izazivajući zabrinutost oko njegove spremnosti da prihvati rezultate.
Brazilski izborni sud, koji nadgleda izbore, zabranio mu je 2023. da obavlja javnu funkciju do 2030. zbog iznošenja neosnovanih tvrdnji o brazilskom elektronskom sistemu glasanja.
Presuda Bolsonaru sada će biti snažan test za strategiju koju su najviše brazilske sudije usvojile kako bi zaštitile demokratiju od, kako navode, opasnih napada krajnje desnice.
Njihove mete su uključivale objave na društvenim mrežama za koje navode da šire dezinformacije o izbornom sistemu, kao i političare i aktiviste. Slanje bivšeg predsednika i njegovih saveznika u zatvor zbog planiranja puča predstavlja kulminaciju toga.
"Žele da me izbace iz političke igre sledeće godine", rekao je Bolsonaro za Rojters u junu, misleći na izbore 2026. na kojima će Lula verovatno tražiti četvrti mandat. "Bez mene u trci, Lula bi mogao da pobedi bilo koga."
Među optužbama iznetim protiv Bolsonara je i da su on i njegovi saveznici planirali ne samo da spreče Lulu da preuzme funkciju, već i da otruju Lulu i njegovog kandidata za potpredsednika.
Optužbe su takođe povezane s Bolsonarovim navodnim podsticanjem nereda u januaru 2023. godine, kada su hiljade njegovih pristalica upale u Kongres, predsedničku palatu i Vrhovni sud u glavnom gradu Braziliji.
Bolsonarovi advokati tvrde da je nevin po svim tačkama optužnice.
Istorijski značaj slučaja ide daleko dalje od bivšeg predsednika i njegovog pokreta, rekao je Karlos Fiko (Carlos Fico), istoričar koji proučava brazilsku vojsku na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru.
Četiri druga optužena proglašena krivim imaju vojnu prošlost, uključujući Bolsonarovog kandidata za potpredsednika na izborima 2022. godine, generala Valtera Bragu Neta (Walter Braga Netto). Ova presuda označava prvi put otkako je Brazil postao republika pre skoro 140 godina da su vojni zvaničnici kažnjeni zbog pokušaja svrgavanja demokratije.
"Suđenje je poziv na buđenje za Oružane snage", rekao je Fiko. "Moraju shvatiti da se nešto promenilo, s obzirom na to da nikada ranije nije bilo kazne, a sada je ima."
