Piše: Dženita Duraković
Bosna i Hercegovina nema alternativu i njen jedini put je evropski, bez obzira na sve manjkavosti i nedostatke članstva u zajednici. Akadamska zajednica ne može više tolerisati anemičan pristup bosanskohercegovačkih vlasti prema svim sferama društvenog života, jedan je od zaključaka konferencije 'BiH i euroatlantske integracije - trenutni izazovi i perspektive' održane u Bihaću. Profesor Armin Kržalić:
„Pozivaju se međunarodna zajednica i domaći političari u Bosni i Hercegovini da iskoriste sva moguća sredstva kako bi se otkočio proces reforme i proces euroatlantskih integracija, odnosno, da Bosna i Hercegovina što prije, u što kraćem roku riješi pitanja vezana za MAP i pitanja vezana za podnošenje zahtjeva za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji.“, smatra profesor Kržalić.
Nevzet Veladžić, dekan Pravnog fakulteta u Bihaću:
„Kada prestanemo govoriti entitetskim jezikom, kada prestanemo govoriti nacionalističkim ili nacionalnim jezicima, kada prestanemo govoriti kantonalnim jezicima, kada budemo govorili isključivo jednim jezikom – a to je jezik koji nas vodi tom putu – vjerovatno ćemo napraviti određene uspjehe i pomake na putu ka Evropskoj uniji.“, naglasio je Veladžić.
Na putu ka EU važna i uzajamna solidarnost
Na skupu je predstavljeno više od stotinu naučnih radova eminentnih stručnjaka prava, međurodnih odnosa i sigurnosnih studija iz zemlje i regiona. Za profesora sa Pravnog fakulteta u Zagrebu, Josipa Kregara, ujedno i saborskog zastupnika, pristupanje evropskim integracijama nije samo ostvarivanje političkih, ekonomskih i drugih interesa članica, već i uzajamna solidarnost, koja je često jedini instrument opstanka u nesigurnom svijetu.
„Pitanje integracija, europskih ili euroatlantskih, pretpostavlja neku vrstu konsenzusa, a konsenzus pretpostavlja odricanje od beskrajnog egoizma neke grupe, neke političke asocijacije.“, uverava profesor Kregara.
Za profesora Mirka Pejanovića sa Fakulteta političkih nauka iz Sarajeva upravo međunarodna zajednica mora imati jači utjecaj.
„Naše zagovaranje ide u dva elementa. Jedan je da institucije Evropske unije posredstvom Evropskog parlamenta i posredstvom specijalnog predstavnika EU u BiH izgrade jednu odgovornost provođenja reformi tako što bi bila zajednička jedinstvena agenda reformi između specijalnog predstavnika EU i institucija države BiH, a prije svega Parlamenta i Vijeća ministara. I drugo, da Evropska unija, s obzirom na njenu snagu i dosadašnju pomoć Bosni i Hercegovini, može oblikovati jednu vrstu mini-Maršalovog plana za ekonomsku pomoć Bosni i Hercegovini, za njeno uzdizanje, njene proizvodne moći i podizanje procenta zaposlenosti, jer smo mi sada zemlja koja ima najveću nezaposlenost u regiji Zapadnog Balkana.“, ustvrdio je Mirko Pejanović.
Prema mišljenju Aleksandra Jovanovića, dekana Pravnog fakulteta iz Novog Pazara, na putu ka EU i Bosna i Hercegovina i Srbija kaskaju i negdje su na istoj razini.
„Mislim da smo tu negde na istom, s tim što računam da je Srbija bar za nijansu bliže, tako da nas u narednom periodu očekuje puno rada, puno izmena zakonodavstava, puno promena u našem društvu, pre svega promena mentaliteta, što je najteže. Mislim da bismo trebali u tom postupku što više da sarađujemo i što više razmenjujemo iskustva. Upravo jedan od načina je ovo, konferencijski, gde možemo da debatiramo o nekim stvarima, da razmatramo i da razmenimo iskustva u zajedničkim putevima ka Evropskoj uniji i evroatlantskim integracijama.“, primećuje Jovanović.
Nazaobilazna tema i ovog skupa bilo je pitanje regionalizacije, odnosno ustavnog ustrojstva Bosne i Hercegovine. Neminovno je - zaključak je skupa - da je ovaj bolan proces najbolje razvijati u smjeru i po principu evropskih regija.
Iako istraživanja govore da 80 posto stanovnika Bosne i Hercegovine želi ubrzati ulazak u Evropsku uniju, konferencija je otvorila i donijela novi momenat i po tom pitanju. Učesnici konferencije mišljenja su da se samom procesu mora pristupiti na jedan kritičan način kako se Bosni i Hercegovini ne bi desilo što i Hrvatskoj koja je, kako kaže profesor Kržalić, nespremna dočekala ulazak u EU i sada ima problem ispunjavanja samih uvjeta koje nameće članstvo.
Bosna i Hercegovina nema alternativu i njen jedini put je evropski, bez obzira na sve manjkavosti i nedostatke članstva u zajednici. Akadamska zajednica ne može više tolerisati anemičan pristup bosanskohercegovačkih vlasti prema svim sferama društvenog života, jedan je od zaključaka konferencije 'BiH i euroatlantske integracije - trenutni izazovi i perspektive' održane u Bihaću. Profesor Armin Kržalić:
„Pozivaju se međunarodna zajednica i domaći političari u Bosni i Hercegovini da iskoriste sva moguća sredstva kako bi se otkočio proces reforme i proces euroatlantskih integracija, odnosno, da Bosna i Hercegovina što prije, u što kraćem roku riješi pitanja vezana za MAP i pitanja vezana za podnošenje zahtjeva za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji.“, smatra profesor Kržalić.
Nevzet Veladžić, dekan Pravnog fakulteta u Bihaću:
„Kada prestanemo govoriti entitetskim jezikom, kada prestanemo govoriti nacionalističkim ili nacionalnim jezicima, kada prestanemo govoriti kantonalnim jezicima, kada budemo govorili isključivo jednim jezikom – a to je jezik koji nas vodi tom putu – vjerovatno ćemo napraviti određene uspjehe i pomake na putu ka Evropskoj uniji.“, naglasio je Veladžić.
Na putu ka EU važna i uzajamna solidarnost
Na skupu je predstavljeno više od stotinu naučnih radova eminentnih stručnjaka prava, međurodnih odnosa i sigurnosnih studija iz zemlje i regiona. Za profesora sa Pravnog fakulteta u Zagrebu, Josipa Kregara, ujedno i saborskog zastupnika, pristupanje evropskim integracijama nije samo ostvarivanje političkih, ekonomskih i drugih interesa članica, već i uzajamna solidarnost, koja je često jedini instrument opstanka u nesigurnom svijetu.
„Pitanje integracija, europskih ili euroatlantskih, pretpostavlja neku vrstu konsenzusa, a konsenzus pretpostavlja odricanje od beskrajnog egoizma neke grupe, neke političke asocijacije.“, uverava profesor Kregara.
Za profesora Mirka Pejanovića sa Fakulteta političkih nauka iz Sarajeva upravo međunarodna zajednica mora imati jači utjecaj.
„Naše zagovaranje ide u dva elementa. Jedan je da institucije Evropske unije posredstvom Evropskog parlamenta i posredstvom specijalnog predstavnika EU u BiH izgrade jednu odgovornost provođenja reformi tako što bi bila zajednička jedinstvena agenda reformi između specijalnog predstavnika EU i institucija države BiH, a prije svega Parlamenta i Vijeća ministara. I drugo, da Evropska unija, s obzirom na njenu snagu i dosadašnju pomoć Bosni i Hercegovini, može oblikovati jednu vrstu mini-Maršalovog plana za ekonomsku pomoć Bosni i Hercegovini, za njeno uzdizanje, njene proizvodne moći i podizanje procenta zaposlenosti, jer smo mi sada zemlja koja ima najveću nezaposlenost u regiji Zapadnog Balkana.“, ustvrdio je Mirko Pejanović.
Prema mišljenju Aleksandra Jovanovića, dekana Pravnog fakulteta iz Novog Pazara, na putu ka EU i Bosna i Hercegovina i Srbija kaskaju i negdje su na istoj razini.
„Mislim da smo tu negde na istom, s tim što računam da je Srbija bar za nijansu bliže, tako da nas u narednom periodu očekuje puno rada, puno izmena zakonodavstava, puno promena u našem društvu, pre svega promena mentaliteta, što je najteže. Mislim da bismo trebali u tom postupku što više da sarađujemo i što više razmenjujemo iskustva. Upravo jedan od načina je ovo, konferencijski, gde možemo da debatiramo o nekim stvarima, da razmatramo i da razmenimo iskustva u zajedničkim putevima ka Evropskoj uniji i evroatlantskim integracijama.“, primećuje Jovanović.
Nazaobilazna tema i ovog skupa bilo je pitanje regionalizacije, odnosno ustavnog ustrojstva Bosne i Hercegovine. Neminovno je - zaključak je skupa - da je ovaj bolan proces najbolje razvijati u smjeru i po principu evropskih regija.
Iako istraživanja govore da 80 posto stanovnika Bosne i Hercegovine želi ubrzati ulazak u Evropsku uniju, konferencija je otvorila i donijela novi momenat i po tom pitanju. Učesnici konferencije mišljenja su da se samom procesu mora pristupiti na jedan kritičan način kako se Bosni i Hercegovini ne bi desilo što i Hrvatskoj koja je, kako kaže profesor Kržalić, nespremna dočekala ulazak u EU i sada ima problem ispunjavanja samih uvjeta koje nameće članstvo.
