Američki predsednik Džo Bajden drži govor o nasleđu Pointe du Hoc i demokratiji širom sveta 7. juna dok stoji pored spomenika Pointe du Hoc u Normandiji u Francuskoj.
Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) pozvao se na herojstvo američkih vojnika koji su se penjali na stene u Normandiji tokom invazije na dan D pre 80 godina u pozivu na odbranu demokratije u zemlji i inostranstvu.
Bajden je u petak govorio kod spomenika u čast rendžera američke vojske koji su se penjali po liticama koristeći užad, merdevine i gole ruke dok su bili pod vatrom pošto su izašli na obalu u invaziji koja je počela 6. juna 1944. i na kraju dovela do oslobođenja Evrope od nacističke Nemačke, prenela je redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Danas smo se okupili ovde, ne radi se samo da odamo počast onima koji su tog 6. juna 1944. pokazali tako izuzetnu hrabrost", rekao je Bajden. "To smo i slušamo eho njihovih glasova. Da ih čujemo. Zato što nas dozivaju. Pitaju nas šta ćemo da radimo. Ne traže od nas da se popnemo na ove litice. Od nas traže da ostanemo verni onome za šta se Amerika zalaže."
Bajden se prethodno u petak sastao s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Parizu, gde je istakao privrženost SAD Ukrajini tokom ruske invazije. Takođe je najavio novi paket municije vredan 225 miliona dolara, uključujući rakete, minobacače, artiljerijske metke i rakete za protivvazdušnu odbranu.
To je bio njihov prvi sastanak otkako je Bajden potpisao zakon kojim se odobrava vojna pomoć Ukrajini od 61 milijarde dolara posle višemesečnog odlaganja izazvanog sukobima unutar Republikanske partije. Bajden se javno izvinio ukrajinskom narodu zbog kašnjenja američke vojne pomoći.
"Uveravam vas da će SAD biti uz vas", rekao je Bajden. "Vi ste bedem protiv agresije koja se dogodila. Imamo obavezu da budemo tamo. Još smo tu. Potpuno. Temeljno.“
Biden se izvinio Zelenskom zbog kašnjenja odobravanja vojne pomoći
Zelenski je rekao da su on i Bajden razgovarali o odbrambenim kapacitetima Ukrajine, situaciji na bojnom polju i pripremama za potpisivanje bilateralnog sporazuma o bezbednosti. On je rekao da Ukrajina mora da ima mogućnost da gađa vojne ciljeve na ruskoj teritoriji kako bi se efikasno branila.
"Takođe je važno ojačati odbranu naše Harkivske oblasti i ubrzati isporuku američkog naoružanja", naveo je on na Telegramu.
Bela kuća je saopštila da su Zelenski i Bajden razgovarali o stanju rata, hitnoj potrebi Ukrajine za pomoći i predstojećem mirovnom samitu u Švajcarskoj.
Zelenski je, govoreći ranije u francuskom parlamentu, rekao da je mir koji Evropa uživa od kraja Drugog svetskog rata izbrisan agresijom Rusije koja je napala Ukrajinu 2022. godine i koja predstavlja pretnju za ceo kontinent.
Na obeležavanje 80. godišnjice Dana D nisu pozvani ni ruski predsednik Vladimir Putin ni drugi zvaničnici iz Rusije.
Dok su Bajden i drugi zapadni lideri bili u Francuskoj, Putin je govorio na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, rekavši poslovnim liderima da Rusija "ostaje jedan od ključnih učesnika u svetskoj trgovini" uprkos oštrim sankcijama uvedenim zbog slanja trupa u Ukrajinu.
Putin je rekao da ne vidi da su ispunjeni uslovi za upotrebu nuklearnog oružja koji su predviđeni ruskom nuklearnom doktrinom, ali je dodao da ne može isključiti promenu doktrine.
"Imamo nuklearnu doktrinu koja kaže da je upotreba nuklearnog oružja moguća u izuzetnom slučaju: kada je ugrožen suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje", rekao je on. „Ali doktrina se može promeniti. Isto važi i za nuklearne testove. Mi ćemo vršiti testove ako bude potrebno, ali za sada nema takve potrebe".
On je ponovio da je Rusija spremna za mirovne pregovore, ali samo pod istim uslovima o kojima se razgovaralo prvo u Minsku, a zatim u Istanbulu. Ali on je rekao da osnova za bilo kakve razgovore "mora uzeti u obzir današnje realnosti".
Putin je takođe ponovo upozorio da bi Rusija mogla da obezbedi oružje dugog dometa drugima za napad na zapadne interese kao odgovor na to što saveznici iz NATO-a dozvoljavaju Ukrajini da upotrebi njihovo oružje za napad na rusku teritoriju.
Posle molbi Ukrajine da se dozvoli njenim snagama da se brane od napada s ruske teritorije, i posle pritiska nekih evropskih lidera, Bajden je prošle nedelje promenio stav Vašingtona i dao Ukrajini zeleno svetlo da koristi američko oružje za napade unutar Rusije za ograničeno svrhu odbrane istočnog grada Harkiva.
Nemačka, gde je planirano da se Zelenski obrati poslanicima sledeće nedelje, najavila je sličnu promenu politike ubrzo posle toga.
Uoči Bajdenovog sastanka sa Zelenskim, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ponovio je stav NATO-a da Ukrajina u samoodbrani ima pravo da sprovodi napad unutar Rusije.
