Poslednjih nekoliko nedelja temperature dostižu rekordne visine, a 24. juna, kada je zvanična temperatura u Beogradu dostigla 40. podeok, oboren je i rekord najtoplijeg dana u junu mesecu, iz 1918. godine, kada je izmereno 38 stepeni.
Beograd na +38 °C u hladu
1
Dok lekari i meteorolozi savetuju da se izbegava izlazak na otvoreno i direktno izlaganje suncu, na „beogradskom moru“, Adi Ciganliji jezero i sportski tereni prepuni su ljudi.
2
Meteorolozi su najavili da će ovo leto biti toplije od uobičajenog i sa manje padavina, ali kako kažu, nema mesta panici, jer su ovakvi skokovi u temperaturama karakteristični za suptropski pojas u kome se Srbija nalazi.
3
Lekari savetuju hidrataciju organizma kao ključnu u održavanju tela u balansu, a beogradsko kupalište Ada Ciganlija mesto je gde mnogi Beograđani u vodi traže spas od vrućine.
4
Mada su početkom ovog leta srušeni neki dnevni junski rekordi, ono ipak nije najtoplije u poslednje vreme.
5
Godine 2019. i 2018. u celini su po visokim temperaturama rekordne od početka merenja u Srbiji, a 13 od 15 najtoplijih godina registrovano je nakon 2000, dok je od tada u Beogradu zabeleženo čak 14 prosečno najtoplijih 365 dana.
6
Goran Pejanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da su u pitanju ekstremne temperature koje su posledica klimatskih promena.
7
„U njima je u poslednjih 150 godina srednja temperatura vazduha na planeti porasla za više od jednog stepena, a površine mora za pola stepena“, objašnjava Pejanović.
8
Zbog svoje veličine i velike pokrivenosti asfaltom, u Beogradu se, kao i u svim većim gradovima, formira jedinstvena mikroklima, a grad je, kažu meteorolozi, ujutru topliji uglavnom zbog efekta "toplotnog ostrva", jer preko dana asfalt upije dosta toplote koju posle isijava.
9
Kada je u pitanju drugačija klima u odnosu na decenije pre 90-ih, iz RHMZ-a ukazuju i na povećano prisustvo vodene pare u atmosferi i navode da je, na primer, vlažnost vazduha u Beogradu danas 15 odsto veća nego u to vreme.
10
Pejanović podseća da su prognoze da će letnje temperature u svetu do 2050. godine porasti za još 1,2 stepena i na obavezu država potpisnica Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. da do kraja polovine veka značajno smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
11
U međuvremenu, meteorolozi upozoravanju da „staklena bašta“ greje Zemljine polove i ubrzano otapa sneg i led iznad Severnog mora, te da je zbog toga danas za 20 do 30 odsto smanjena površina pod glečerima.
12
U martu 2021. Srbija je usvojla Zakon o klimatskim promenama koji podrazumeva uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećanje otpornosti pogođenih sektora u privredi.
13
Tim aktom država se obavezala da u naredne dve godine usvoji strateške dokumente o strategiji niskougljeničnog razvoja i program prilagođavanja na promenjene klimatske uslove.
14
Globalni okvir za međunarodnu saradnju u borbi protiv klimatskih promena je Pariski sporazum koji su pre šest godina potpisale sve zemlje sveta. Cilj je da se planetarno povećanje prosečne temperature zadrži ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period, najpre redukcijama emisije gasova staklene bašte.
