Jelka JOVANOVIC, novinarka iz Beograda
Subota, 15. septembarZnam da je poslednja sedmica ovog teškog leta 2007. godine, iako mi scenario predviđen za danas ubrzano vraća kalendar unatrag. Budim se rano nesvesna da sam na odmoru i da za mene nema jurnjave. Još sam pod snažnim utiskom promocije "Peščanika", održane sinoć u Jugoslovenskom dramskom pozorištu - Cece su bile dobre domaćice, gosti sjajni, posebno Zagorka Golubović koja je ispraćena ovacijama. I publika je bila divna, kao na pravoj premijeri. Problem je, međutim, što su svi u sali, uključujući i one koje je Služba zadužila za praćenje sumnjivih lica, unapred mogli da se zakunu o čemu će se i kako govoriti. Prosto ne znam da li me više zamara ili zastrašuje činjenica što toliko teških pitanja tako dugo ostaje bez odgovora.
Taj stalni eho devedesetih danas je posebno jak - Glavni odbor DSS-a, prevođen Koštunicom, još jednom je kazao istorijsko NE NATO-u i podjednako važno istorijsko DA Preambuli Ustava. Defile novih oficira, praćen naletima srpske avijacije, istovremeno je neuspela replika davnih parada i neukusno podsećanje na ne tako davne ratne pohode, o čijem uspehu svedoči količina prosute krvi. Sa takvom scenografijom neuverljivo mi deluje Tadićevo obećanje da neće biti novog rata.
Nesnosan utisak već proživljenog zaokružuje finale zvezda Granda - Željko Mitrović je ispunio san svoje učiteljice Mirjane Marković, čitava Srbija je jedan veliki PINK, sa izuzetkom Velikog brata koji je promašio adresu.
Nedelja, 16. septembar
Nedelja je manje zamorna. Nisam kupila novine i vešto izbegavam političke vesti, ne slušam ni reklame, plaši me najava 400 Legijinih odgovora. Ne zbog onoga što on ima da kaže javnosti, a nije rekao sudu, već zbog onih koji će poverovati da tu ima nečega i još više zbog onih koji su omogućili da se to Đubre pojavi. Radujem se pobedi odbojkaša, zasluženo su odbranili evropsku bronzu, oni su zaista dobri momci. Ne gledam Utisak nedelje.
Ponedeljak, 17. septembar
Ponedeljak počinjem velikim planovima o pripremama za krečenje. Iscrpljuje me i samo razmišljanje o tome, pa solomonski sve odlažem za sledeću nedelju. Lenčarim, može mi se, pošto Hana nije tu, u Grčkoj je sa društvom. Ovo je njeno najduže leto i treba da ga pamti po dobru. Ponosna sam što ta mlada dama više nije dete i navijam iz sve snage da joj studentski dani donesu bar delić radosti koju su meni doneli. Pošto sam odložila kućne poslove, uzela sam prastaro izdanje Lejdi peva bluz i grožđe. Nerviram se što nikako da naučim sebe da daljinski za TV stavim dovoljno daleko, pa povremeno vrtim kanale. Nalećem na skupštinu i imam šta i da čujem - Vlada prihvatila amandman DSS-a kojim se svakom ko se oseća Srbinom garantuje srpsko državljanstvo, bez otpusta iz matičnog. Tolikom širinom svesrpstva zatečni su i Radikali, a čini se i da su prilično iznenađeni i koalicioni partneri DSS-a, ali ne usuđuju se da glasno razmišljaju o posledicama, posebno o onome što se može dogoditi kada Crna Gora usvoji svoj najavljeni zakon po kome otpust iz državljanstva automatski nastupa prihvatanjem drugog. Sve mi se čini da će Rade Bulatović opet morati da uključi laptop jer će se spisak terazijskih Crnogoraca značajno proširiti. Dan završavam lepom večerom u svom omiljenom restoranu sa dragim prijateljima. Počinjem da se brinem za svoje mentalno zdravlje.
Utorak, 18. septembar
Utorak mi prolazi u iščekivanju knjige Nulta tačka narodnog pokreta koju su uoči dvadesete godišnjice Osme sednice CK SKS priredili Slaviša Lekić i Zoran Pavić. Slaviša je vidno nervozan dok u bašti SOKOJ-a čekamo prve primerke. Prvi utisak, kasnije potvrđen ozbiljnijim prelistavanjem, apsolutno je pozitivan - to je zaista vredan dokument. Listam stenogram i pogled mi zapinje na reči Ljubinke Trgovčević: "Ja ću se usuditi da govorim usmeno samo na par teza iako znam da u ovom trenutku i olako upotrebljena reč može da dovede u pitanje čitav moj dosadašnji rad", kazala je ona. Pitam se da li je već tada slutila da će olako donete odluke te sednice zbrisati život čitave zemlje. Dan nastavljam kao deo delegacije NUNS-a razgovorom sa izaslanicom generalnog sekretara UN-a, gospođom Hini Jilani, zaduženom za praćenje ljudskih prava. Vrlo je upućena i znatiželjna.
Sreda, 19. septembar
Sreda je i danas rezolutno odbijam da kupim novine, okrećem glavu i bežim od kioska sa kog se cere štampane stvari u kojima Legija sudi Đinđiću. Vesti kažu da su samo novinarska udruženja reagovala, nabrajaju i mogućnosti za komunikaciju koju ima Legija u centralnom zatvoru, uključujući i redovne posete zubara. Pada mi na pamet pitanje - ko plaća tog zubara. Od zvaničnika se oglasio samo Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture, zadužen za medije. Biranim rečima optužuje, ali jasno je da nema drugih mogućnosti. Ipak, teši me što je Janjić i dalje više novinar nego državni službenik, pa se usuđuje da kaže ono što drugi potajno misle.
Četvrtak, 20. septembar
Obavešteni smo da je Legiji ukinuto pravo na vanredne posete i da specijalni sud ispituje na koji je način intervju urađen. Ministar pravde je progovorio. Pominje se mogućnost falsifikata. Za RTS, koji reklamira one štampane stvari, to nije vest.
Petak, 21. septembar
Tomo Zorić ne zna da sam na odmoru i zove - vd tužioca. Slobodan Radovanović je naložio da se ispitaju okolnosti pod kojim je Legijin intervju dat. Iako ne očekujem mnogo, drago mi je što su Nadežda Gaće, NUNS i Dragan Janjić pokrenuli druge.
Privodim dnevnik kraju. Danas prvo idem na promociju Slavišine knjige, posle u Zrenjanin sa Rodoljubom Šabićem i Biljanom Kovačević Vučo. Pričaćemo na lokalnoj TV o medijima i informisanju. Iako se radujem svakom susretu sa poverenikom jer je to čovek koji ozbiljno shvata i radi svoj posao, imam onaj nesnosni utisak već doživljenog. Naš peščanik nikako da iscuri, začepio se i vraća vreme unatrag.
Posle ću svratiti do pošte da uplatim koji evro za film koji će Cece sa prijateljima snimiti o životu i smrti Zorana Đinđića. Uplatiću i Hanin evro - za njenu generaciju istina je od presudne važnosti.
