Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je u utorak da zahteve predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa Srbima na Kosovu ne treba uzimati ozbiljno, dok je premijer Aljbin Kurti (Albin) ocenio da su ti zahtevi "neprihvatljivi" i deo "agresivne kampanje za nove sukobe".
Osmani je rekla Vučić ne želi istinski povratak Srba u kosovske institucije, već da samo pokušava da skrene pažnju zapadnih zemalja.
"Kada Vučić govori o njihovom povratku (Srba) u institucije, on to predstavlja samo kroz reči i retoriku kako bi skrenuo pažnju demokratskog sveta sa onoga što se zapravo dešava – a to su njegovi napori, napori njegove vlade i vojske, u stalnoj obuci paravojnih snaga čiji je jedini cilj nasilje", izjavila je Osmani.
Vučić je u petak izneo nekoliko mera i zahteva, među kojima je da se pripadnici srpske zajednice vrate u institucije koje su napustili novembra 2022. Tražio je i raspisivanje novih izbora u opštinama na severu Kosova, gde su na vlast trenutno albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali poslednje izbore.
Kurti je rekao da Vučićevi zahtevi i najavljene mere "proizilaze iz očaja, da nisu racionalni, ni miroljubivi".
"Već suprotno, deo su agresivne kampanje za nove sukobe koji, bez sumnje, nemaju mesto na Kosovu", rekao je Kurti u prvom svom komentaru na Vučićev poziv za povratak Srba u kosovske institucije, koji je Evropska unija okarakterisala kao pozitivan korak.
Osmani je u obraćanju medijima izrazila sumnju da su Vučićevi zahtevi iskreni, te dodala da kosovske institucije ipak moraju raditi na tome da "svi građani, bez obzira na etničku pripadnost, bili ravnopravni".
"To (nepoverenje prema Vučićevim izjavama) ne znači da mi, kao kosovske institucije, ne treba da radimo u bliskoj saradnji sa svim našim građanima srpske nacionalnosti, kako bi, u skladu sa zakonskim procedurama, bili prisutni u svim kosovskim institucijama", dodala je Osmani.
Izlazak više stotina Srba iz institucija na severu Kosova inicirala je Srpska lista – najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda – zbog nastojanja Vlade Kosova da ukine tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija.
- Beograd početkom novembra uvodi neke od mera za Srbe na Kosovu
- EU pozdravlja zahtev Beograda za povratak Srba u kosovske institucije
To kolektivno napuštanje kosovskih institucija, uključujući policiju i pravosudne organe, podržao je zvanični Beograd, obezbedivši mesečne novčane naknade za sve koji su "ostali bez posla".
Usledile su brojne krize na severu, dok je situacija kulminirala 24. septembra 2023. kada je oružana grupa Srba napala policiju u Banjskoj kod Zvečana, ubivši jednog policajca.
Kurti je u utorak rekao da su zahtevi koje je on ranije uputio Srbiji "miroljubivi i racionalni" u poređenju sa onima koje je izneo srpski predsednik.
"Prvo treba da razgovaramo o tri uslova koje sam postavio... predaja Milana Radoičića kosovskim vlastima, potpisivanje Sporazuma (o normalizaciji odnosa) i povlačenje pisma bivše premijerke (Srbije Ana Brnabić), koja je rekla da ne priznaje ni nezavisnost Kosova, ni mesto u UN za Kosovo i da ne poštuje teritorijalni integritet Kosova", rekao je Kurti.
Specijalno tužilaštvo Kosova je prošle nedelje podiglo optužnicu u slučaju Banjska protiv 45 osoba – među kojima je i Milan Radoičić. On je preuzeo odgovornost za ovaj napad i veruje se da se nalazi u Srbiji.
U međuvremenu je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak rekao da je Srbija povukla pismo o takozvanim crvenim linijama koje je poslala Brnabić. Međutim, zvanični Beograd ove navode nije ni potvrdio niti demantovao.
Kosovo i Srbija su prošle godine prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, ali sa njegovom implementacijom nije počelo.
Kosovo insistira da se ovaj sporazum potpiše, iako je EU saopštila da je on i bez toga pravno obavezujući za obe strane.