Dragan Nikolić iz Leposavića se nada da će moći da se vrati u Policiju Kosova, koju je, kako kaže, napustio "pod pritiskom" novembra 2022. godine nakon dve decenije rada.
"Vest da moramo da napustimo institucije tada me jako pogodila, ni dan danas ne mogu da se pomirim sa tim", kaže Nikolić.
Sada, nakon zahteva predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se Srbi vrate u kosovske institucije, Dragan kaže da se oseća "izdano i izigrano".
Izlazak više stotina Srba iz institucija na severu Kosova inicirala je Srpska lista – najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda – zbog nastojanja Vlade Kosova da ukine tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija.
Ovo kolektivno napuštanje kosovskih institucija, uključujući policiju i pravosudne organe, podržao je zvanični Beograd, obezbedivši mesečne novčane naknade za sve koji su "ostali bez posla". Usledile su brojne krize na severu, dok je situacija kulminirala 24. septembra 2023. kada je oružana grupa Srba napala policiju u Banjskoj kod Zvečana, ubivši jednog policajca. Kosovo od tada radi na zatvaranju institucija koje rade u srpskom sistemu.
Vučić je 13. septembra zatražio povratak Srba u Policiju Kosova i pravosudne organe, kao i prevremene izbore u četiri opštine na severu, kako bi na njihovom čelu došli Srbi.
'Žrtve pritisaka i politike'
Dragan Nikolić je inače bio jedan od četvorice Srba sa Kosova koje su srpske vlasti uhapsile aprila 2023. godine, stavljajući im na teret da su bili deo "organizovane kriminalne grupe koja je imala za cilj nasilnu promenu vlasti, odnosno rušenje ustavnog poretka Republike Srbije na severu Kosova".
Oslobođen je usled nedostatka dokaza a u međuvremenu je počeo da radi kao vozač u Ministarstvu za zajednice i povratak u Vladi Kosova. Ipak, nada da će moći ponovo da bude policajac.
Dodaje da povratak u Policiju Kosova žele i druge njegove kolege, te konstatuje da su Srbi na Kosovu "žrtve pritisaka i nečije politike".
Šta je još najavio ili zatražio Vučić?
Kosovske vlasti su od početka 2024. godine zatvorile nekoliko institucija Srbije, uz obrazloženje da njihovo funkcionisanje narušava ustavnost Kosova. Neke od njih su Privremeni opštinski organi, Fond za penziono i invalidsko osiguranje, Banka poštanske štedionice i poslovnice Pošte Srbije na severu Kosova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, pored ostalog, rekao da će oko 5.800 radnika zatvorenih srpskih institucija na Kosovu i dalje uredno primati svoje plate a najavio je moguće uvećanje.
Vučić je ustvrdio da srpske institucije na Kosovu "neće biti ukinute, niti zatvorene" ali da će "u svrhu ublažavanja jednostranih i nekoordinisanih akcija kosovskog režima", u mestima Rudnica i Ribariće u Srbiji, u blizini granice sa Kosovom biti otvorena pisarnica na kojoj će Srbi imati pristup uslugama socijalne zaštite i koje će pružati vitalne državne i administrativne usluge građanima.
Takođe, jedna od mera je da će teritorija Kosova biti proglašena za "područje posebne socijalne zaštite", čime će se osigurati finansijska pomoć za nezaposlene Srbe. Srbija inače ne priznaje nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008. godine.
Predsednik Srbije je 13. septembra najavio i nova ulaganja Srbije na Kosovu, vredna desetine miliona evra. Srbija je iz svog budžeta za 2024. izdvojila oko 140 miliona evra za Kosovo, što je oko 11 miliona evra više nego u 2023.
'Novcem ne može da nam se nadoknadi šteta'
Zdravko iz Leposavića kaže da su mere i zahtevi koje je izneo predsednik Srbije nerealni, te da novcem ne može da se nadoknadi "šteta" naneta pripadnicima srpske zajednice.
Pod "štetom" podrazumeva zatvaranje institucija Srbije na Kosovu i dolazak albanskih gradonačelnika na vlast u četiri opštine na severu, jer su Srbi bojkotovali izbore, ponovo na poziv Srpske liste.
"To vam je kao kada loptu šutnete u zid pa vam se ona vrati", navodi on.
Za Gorana Milenkovića, političkog aktivistu iz Leposavića, ove mere i zahtevi su "zloupotreba naroda i zamajavanje javnosti".
"Sve ovo je jedna prevara u koju niko više ne veruje", dodaje on i izražava uverenje da su sva poslednja dešavanja "deo dogovora" Prištine i Beograda kako bi se sever u potpunosti integrisao u kosovski sistem.
Šta kažu Srbi južno od Ibra?
"Prazne priče", tako Ivana (38) iz opštine Gračanica komentariše mere predsednika Srbije Aleksandra Vučića za pripadnike srpske zajednice na Kosovu.
Ona je zaposlena u jednoj od srpskih obrazovnih institucija na teritoriji ove opštine sa srpskom većinom južno od Ibra. U izjavi za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da zvanični Beograd pripadnicima srpske zajednice može da ponudi samo finansijsku pomoć, jer "institucionalna zaštita polako nestaje".
"On (predsednik Srbije Aleksandar Vučić) nema više šta da ponudi, osim finansijske pomoći, kako bi zadržao ljude ovde", kaže ona.
U posleratnom periodu Srbija je svoje institucije izmestila u sredinama gde žive pripadnici srpske zajednice, uključujući sve zdravstvene i obrazovne institucije. Inače, zaposleni u zdravstvu i obrazovanju primaju takozvani kosovski dodatak, odnosno 50 odsto dodatka na osnovnu platu.
A penzionerka Ljiljana Lazić veruje da će ove socijalne mere mnogo značiti mladima na Kosovu koji su nezaposleni.
"Bolje da primaju išta nego ništa. Ja verujem Vučiću, pažljivo sam ga slušala i verujem da će nam biti bolje", navodi ona.
'Prividne ili nedovoljne mere'
Tridesetogodišnji Nikola iz Gračanice, koji nije želeo da se u javnost iznose njegovi drugi lični podaci, strahuje da su mere Srbije samo "prividne", te da vode ka zatvaranju svih institucija Srbije na Kosovu.
"Do sada se nije pokazalo da mi možemo da očekujemo nešto dobro", kaže on za RSE.
Zvonko Mihajlović iz Štrpca veruje da je Srbija u obavezi da zaštiti interese Srba na Kosovu, te da su mere i zahtevi koje je izneo predsednik Srbije, nedovoljni.
"Fokus treba da ide u drugom pravcu. Uzalud pričamo o finansijskoj pomoći za Srbe koji žive na Kosovu, a šta ćemo sa onima koji su morali da napuste Kosovo (raseljena lica) a žele da se vrate. Po meni je to prioritet", navodi on.
Momčilo Ilić, nastavnik matematike u penziji i bivši direktor jedne osnovne škole koja je na teritoriji opštine Prizren radila u srpskom sistemu, smatra da bez finansijske pomoći iz Srbije, pripadnici srpske zajednice ne mogu da opstanu na Kosovu.
Na pitanje da li je optimističan, osmehuje se i kaže "to će vreme da pokaže".
"Moramo da budemo strpljivi. Nalazimo se situaciji kada smo diskriminisani (od strane kosovskih vlasti), ta diskriminacija se oseća na svakom koraku", smatra Ilić.
Vid "diskriminacije" za njega je i to što su kosovske vlasti ukinule upotrebu dinara početkom godine, te on ne može da podigne svoju penziju koju prima iz budžeta Srbije.
Cena 'pogrešne politike'
Branimir Stojanović iz Srpskog narodnog pokreta ocenjuje da su mere koje je Srbija donela u većini tačaka "molba" kosovskim vlastima da omoguće povratak Srba u institucije, te da se "ništa na terenu neće promeniti".
Prema njegovoj oceni, Srbima na Kosovu je u ovom trenutku potrebna bolja samoorganizacija kako bi se rešavali problem "koje je prouzrokovala Srpska lista".
"Desio se slom jedne pogrešne politike i sada običan čovek plaća cenu, neće je platiti političari ili funkcioneri… taktika Srpske liste 'ćuti dok ne prođe' će rezultirati time da će (premijer Kosova Albin) Kurti pogasiti sve srpske institucije", kaže Stojanović za RSE.
Zaključuje da Srpska lista mora da snosi odgovornost jer je donosila odluke koji su Srbe na Kosovu dovele u "nezavidan" položaj.
Kada je reč o socijalnim merama, Stojanović kaže da suštinski opstanak nije pitanje novca već "stanje svesti našeg naroda koje je potpuno demoralisano i razočarano uslovima u kojima živi".
Srpska lista nije reagovala na mere i zahteve Vučića, niti je odgovorila na upit RSE.
Inače, premijer Kosova Aljbin Kurti, za sada, nije komentarisao Vučićevo obraćanje, dok je Predsednik Skupštine Kosova Glauk Konjufca, koji dolazi iz Kurtijeve stranke, rekao da bi povratak Srba u institucije "bio neustavan".
