Premijer Srbije Miloš Vučević saopštio je 20. maja da je u Beogradu razgovarao sa ministrom bezbednosti Bosne i Hercegovine (BiH) Nenadom Nešićem.
Vučević je na Instagramu objavio fotografiju sastanka sa Nešićem u Vladi Srbije i napisao da je sa njim imao prijateljski razgovor.
"Prijateljski razgovor sa ministrom za bezbednost u BiH, gospodinom Nenadom Nešićem o bitnim temama koje se nalaze pred našim narodom u ovim i teškim vremenima", naveo je u objavi premijer Srbije.
Nije precizirao o kojim temama je bilo reči.
Nešić je pre sastanka objavio, takođe na Instagramu, da je u ponedeljak ujutru prisustvovao "molitvi koja je služena u Hramu svetog Save zbog odlaska predsednika Vučića u Njujork gde treba da brani srpske interese".
On je iskazao podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uoči njegovog puta na sednicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, gde će se 23. maja raspravljati o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici.
Vučić je ranije u ponedeljak saopštio da je "zatražio blagoslov" od patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija i "pomolio se Bogu" pred polazak u Njujork.
Vučić putuje u Njujork, gde će 23. maja u Ujedinjenim nacijama na dnevnom redu biti rasprava o predlogu rezolucije o o genocidu u Srebrenici.
Rezolucijom, koju su inicirale Nemačka i Ruanda, traži se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.
- • Tekst rezolucije možete pročitati ovde
Njome se ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.
Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bh. entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti bh. entiteta Republika Srpska negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid.
Aleksandar Vučić je u više navrata rezoluciju nazvao političkom deklaracijom kojom se želi staviti kolektivni žig na čelo jednog naroda.
U rezoluciji se, inače, ne pominje nijedan narod, niti država.
Iz Brisela su 14. maja poručili da u Evropskoj uniji nema mesta za one koji poriču genocid u Srebrenici.
