Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović Kisić uputila je dopis Vladi Srbije u kojem ukazuje da Republički geodetski zavod (RGZ) "kontinuiranim neprimerenim primedbama" o radu javnih beležnika remeti pravnu sigurnost, a građane i privredu dovodi u zabludu, saopštio je u petak, 9. oktobra, kabinet ministarke.
Ministarstvo pravde smatra "potpuno nedopustivim" navode RGZ da su izvodi iz lista nepokretnosti koje izdaju javni beležnici "plagirani", "u potpunoj suprotnosti sa zakonom", da predstavljaju "direktnu krađu proizvoda RGZ", kao i da se građani i privreda u te izvode ne mogu pouzdati i da treba da ih pribavljaju kod registrovanih geodetskih organizacija.
Republički geodetski zavod je 8. oktobra sapštio da je jedan broj javnih beležnika zbog neprofesionalnog postupanja oštetio više od 50.000 građana kojima je obustavljen zahtev za upis u katastar.
Ministarstvo pravde u saopštenju ocenjuje da su takve tvrdnje RGZ "očigledan pokušaj dezavuisanja javnosti sa ciljem skretanja pažnje sa sopstvenih upitnih rezultata rada".
Povodom tvrdnji RGZ da izvodi koje javni beležnici izdaju sadrže podatke koji nisu sastavni deo izvoda iz lista nepokretnosti, poput naznake da se izdaju u okviru Pravosudnog informacionog sistema, Ministarstvo pravde je ukazalo da je to neophodno zato što je ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa odgovorno za verodostojnost i garanciju prikaza preuzetih podataka.
“To je propisano Uredbom o uslovima izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti i lista voda iz Geodetskog katastarskog informacionog sistema, koje izdaju javni beležnici i geodetske organizacije, donetom krajem juna 2020. godine”, navodi ministarstvo.
Ministarstvo pravde ukazuje da se u izvodima bez izuzetka navodi da je izvor podataka RGZ, a da podaci o nepokretnosti nemaju nikakve sadržinske razlike.
Komentarišući primedbe RGZ da postoje nepreciznosti u izvodima iz lista nepokretnosti koje izdaju javni beležnici, koje se odnose na napomenu o izdavanju izvoda po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, ministarstvo je najavilo da će prikaz tih podataka precizirati u što kraćem roku.
Zavod je saopštio da je zbog neurednosti dostavljenih zahteva i nezakonitosti u obradi predmenta morao da obustavi čak 23.924 zahteva koji su katastru upućeni iz notarskih kancelarija.
"Pojedine notarske kancelarije ostvaruju izvrsne rezultate i nemaju čak ni jedan odbačeni zahtev. Na žalost, tu dobru sliku savesnih kolega, kvare oni javni beležnici kod kojih procenat odbačenih predmeta ide i preko 10 odsto, a u nekim slučajevima čak i do 17 odsto", ukazao je RGZ.
Javnobeležnička komora Srbije odbacila je 8. oktobra navode Republičkog geodetskog zavoda i navela da se ponosi rezultatima rada javnih beležnika u pogledu primene Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova.
Oni su kazali da su prema zvaničnoj statistici, objavljenoj na portalu RGZ, od 1. jula 2018. i početka primene Zakona o postupku upisa, u katastar nepokretnosti i vodova do 1. septembra ove godine javni beležnici poslali 545.866 zahteva za upis u katastar, od kojih je 528.920 rešeno bez ikakvih primedbi.
