Edis Galjuši (30) iz Prizrena tečno govori albanski, srpski, turski, engleski i svoj maternji, romski jezik. Magistrirao je na proučavanju engleskog kao stranog jezika na zagrebačkom univerzitetu 2017. godine. Tokom bačelor studija engleskog jezika i književnosti na Univerzitetu Prištine, godinu dana je studirao i u Litvaniji. Sve to preko stipendija. Osnovnu i srednju školu završio je na bosanskom jeziku u Prizrenu.
San mu je da mladima predaje engleski jezik, ali i da poboljša obrazovni sistem na Kosovu. On, međutim, samo povremeno radi kao učitelj srpskog i albanskog jezika američkim volonterima u sklopu američke nevladine organizacije Peace Crops Kosovo. Povremeno radi i kao prevodilac.
„U okolnostima u kojima živim nažalost nisam mogao ostvariti odjednom svoj san, iako nisam jedini. Na Kosovu, ali i u ostalim evropskim državama, to je problem mladih. Mladi rade ono što nažalost nisu studirali ili su previše kvalifikovani. Moja je sreća bila takva. Iako sam kvalifikovan za nastavnika engleskog jezika, okolnosti su bile takve da ja učim Amerikance albanski i srpski jezik“, kaže Galjuši.
I pored brojnih konkursa kada su se tražili stručnjaci engleskoj jezika, i pokušaja da se zaposli kao nastavnik, on u tome nije uspeo. Kaže da ili nije bio dovoljno kvalifikovan, ili je bio previše kvalifikovan. Ali, u većini slučajeva navodi da je osetio i primetio da se na njega gleda "drugačijim očima".
„Rasističkim, da budem direktan. Još uvek ima rasizma i nažalost iako se dosta zalaže za Rome, iako iz dana u dan Romi postaju profesionalci u svojoj sferi, na nas se gleda kao da smo profesionalci samo za našu zajednicu. Ne gleda se na nas kao na sposobne ljude koji mogu da urade svoj posao i mogu da doprinosu celom narodu. Ne moramo samo da radimo za Rome. To će se još više primetiti kada međunarodne fondacije budu otišle sa Kosova i kada budemo ostali da radimo samo za i u kosovskim institucijama“, ističe Galjuši.
S obizrom da kaže da ne planira da se priključi nikakvoj političkoj opciji, smatra da će još dugo vremena biti bez posla u javnim institucijama.
Povodom Svetskog dana Roma, 8. aprila, na Kosovu je održan niz aktivnosti a tokom celog dana zvaničnici su upućivali i brojne čestitke i poruke.
„Mi smo model poštovanja i integracije svih zajednica u društvo i institucije“, izjavio je predsednik Kosova Hašim Tači, nakon sastanka sa poslanikom Skupštine, predstavnikom romske zajednice Aljbertom Kinolijem.
Premijer Ramuš Haradinaj je poručio da je romska zajednica dodatna vrednost i neodvojiv deo kosovskog društva.
„Kosovo ima za cilj podizanje svesti o izazovima sa kojim se ova zajednica suočava, i posvećeno je stvaranju socijalne, političke i zakonske klime gde će se prava i kultura Roma u potpunosti poštovati“, dodao je on.
Na osnovu zvaničnih informacija, na Kosovu živi skoro 9.000 Roma. Nezvanično, veruje se da je ta brojka veća - do 20.000. Najviše Roma živi u Prizrenu, ali i u Peći, Đakovici, Obiliću, Gračanici te Mitrovici.
U Strategiji Vlade Kosova za uključivanje romske i aškalijske zajednice u kosovsko društvo 2017-2021, ističe se da se Romi na Kosovu sučavaju sa problemom socijalne isključenosti, što se zatim odražava na siromaštvo, segregaciju, otežan pristup socijalnim uslugama, diskriminaciji i slično. Ističe se i da je zaposlenost takođe veliki problem i da većina pripadnika romske zajednice živi u ekstremnom siromaštvu, posebno u ruralnim zonama.
Na Svetski dan Roma, 8. aprila romski aktivisti na Kosovu uputili su i otvoreno pismo kosovskim predstavnicima i stranim ambasadama, u cilju podizanja svesti i izrade politika za poboljšanje situacije Roma na Kosovu. U pismu kojeg je na društvenim mrežama podelio Isak Skenderi, direktor nevladine organizacije VORAE (Voice of Roma, Ashkali and Egyptians), stoji da su se Romi na Kosovu vekovima smatrali građanima drugog reda, „što je dovelo do njihove isključenosti i kontinuirane diskriminacije“. U pismu se poziva Vlada Kosova da „prepozna anticiganizam kao specifičnu formu racizma i rasne diskriminacije protiv Roma i usvoji politike i mere kako bi podigla svest javnosti o ovom problemu“.
U pismu se navodi da su Romi na Kosovu i dalje žrtve diskriminacije u zapošljavanju i da nisu adekvatno zastupljeni u javnim službama. Situacija je pogotovo teška među romskim ženama. Prema nedavnoj studiji civilnog društva, stepen nezaposlenosti među romskim ženama i devojkama starosti od 18 do 25 godina je veći od 92 procenta.
Aktivisti ipak pozdravljaju činjenicu što je Vlada Kosova izdvojila sredstva za otvaranje Obrazovanih centara za romsku decu. Takođe je pozdravljeno to što je Vlada izdvajanjem sredstava uticala na stambenom zbrinjavanju romskih porodica, ali ukazuje se i na nedostatak transparentnosti i odgovornosti „što otvara vrata politizaciji ovog procesa“. U 18 opština na Kosovu su usvojeni planovi za rešavanje problema i izazova uključenosti Roma ali za to još uvek nedostaju dovoljna finansijska sredstava.
Inače, mladi Romi se školuju, na albanskom, srpskom jeziku ili bosanskom jeziku, zavisno u kojoj opštini žive. U Prizrenu se jedino u tri osnove škole odvija fakultativna nastava, gde romska deca mogu da uče o svom jeziku, istoriji, kulturi i tradiciji. Očekuje se da se isto sprovede i u drugim opštinama.
Edis Galjuši kaže da je njemu dosta pomoglo osnovno obrazovanje ali i insistiranje roditelja na sticanju obrazovanja.
„Veoma je važan pristup porodice romske nacionalnosti. Ako je sama porodica svesna o važnosti obrazovanja, onda će i to dete svakako biti uspešno u tome. Ja sam imao tu sreću da je moja porodica bila dosta svesna o tome, znali su vrednost obrazovanja i mnogo su ulagali u nas“, kazao je on.
Ipak, dodaje da se romska deca suočavaju sa poteškoćama u obrazovanju upravo zato što se školuju na nematernjem jeziku.
„Romi kao narod, osim što smo uvek gledani kao da imamo dar samo za muziku, mogu reći da Romi imaju dar i za višejezičnost. Nećete naći ni jednog Roma koji ne priča dva do tri jezika, iako se uvek gledamo tim okom da mi ne pričamo te jezike tečno. Ali, to je samo zbog pristupa kojeg dobijemo na samom početku obrazovanja, i nažalost, na nematernjem jeziku. Drugi problem je problem tamnije puti“, kaže Galjuši.
Kada je romska zajednica na Kosovu u pitanju, posebno je zabrinjavajuća situacija onih romskih porodica koje su godinama živele u kontaminiranim UN kampovima u Mitrovici i Leposaviću, u blizini rudnika Trepče i bili izloženi otrovnom olovu, što je potvrdio i Savetodavni odbor za ljudska prava pri UN misiji na Kosovu.
UN je na kraju odbio da obezbedi novčanu nadoknadu zbog kontaminacije Roma, te umesto toga izraženo je "žaljenje" i odlučeno da se uspostavi Fond koji će pojedincima pomoći oko zdravstvenih usluga, ekonomskog razvoja i infrastrukture.
Facebook Forum