Da Albanci u Preševskoj dolini trebaju da uživaju ista prava kao i Srbi na Kosovu, ponovio je u utorak i albanski premijer Edi Rama tokom obraćanja građanima Preševa.
Podsetimo šta je to što se Srbima, ali i ostalim zajednicama, garantuje na Kosovu na osnovu Ustava i zakona.
Deset opština sa srpskom većinom, jedna sa turskom, dva mesta potpredsednika u Skupštini Kosova, tri ministarstva, zamenici ministara, predstavništvo u Ustavnom sudu, 20 garantovanih mesta u Skupštini Kosova, od kojih 10 za Srbe, te, za srpske opštine i proširene opštinske nadležnosti, odnosno saradnja sa Srbijom, pravo na informisanje, neki su od primera koje kosovsko zakonodavstvo pruža manjinskim zajednicama na Kosovu - Srbima, Bošnjacima, Turcima i RAE zajenici (Romi, Aškalije i Egipćani). Bošnjačka zajednica i dalje ulaže napore da dobije svoje dve opštine.
Profesor ustavnog prava, Mazllum Baraliu, kaže da je Kosovo jedna od retkih država koja maksimalno poštuje prava manjina, a pogotovo srpske zajednice.
„Ne samo da su dovoljna, već su u skladu sa najvišim medjunarodnim standardima. Nema sličnog slučaja na svetu da su tako regulisane pozicije, slobode, ekonomske, društvene politike jedne manjinske zajednice, kao što je to na Kosovu.”
Predstavnici manjinskih zajednica, medjutim, nisu zadovoljni sprovodjenjem zakona koji se tiču zaštite njihovih interesa.
Petar Miletić, bivši podpredsednik Skupštine Kosova iz redova srpske zajednice, za RSE navodi da što se zakona i Ustava Kosova tiče, Srbi na Kosovu možda imaju i veća prava nego bilo koja druga zajednica negde u Evropi. Međutim, dodaje on, hroničan problem Kosova je implementacija onoga što piše u njima.
„Na primer, imamo jedan izuzetno dobar, proevropski, moderan Zakon o jezicima, ali na svakom koraku na Kosovu možete videti da se taj zakon ne poštuje, i puno je takvih primera. Imamo zakone koji štite položaj i status Srpske pravoslavne crkve, tu su zakoni o selu Velika Hoča i zakon o istorijskom centru Prizrena koji su usvojeni pre dve godine, a ni jedno slovo nije ostvarno na terenu. U svakom slučaju, to je najveći problem. Postoje zakoni koji su prilično dobri, naravno, neki bi mogli da budu i bolji, ali oni se ne poštuju dovoljno na terenu. Tek onog trenutka kada ljudi počnu da osećaju da ti zakoni doprinose kvalitetu njihovog života, onda možemo govoriti o pomoći u integraciji“, kazao je Miletić.
Miletić dodaje da su rezervisana mesta u prva dva mandata u Skupštini, a sada garantovana, pomogla integraciju zajednica, jer su se predstavnici uvek trudili da u zakonodavstvu udju sve odredbe koje, u ovom slučaju Srbima garantuju institucionalnu zaštitu.
„Sada treba i ljudi na terenu, dakle gradjani zbog kojih se ti zakoni tamo donose, da osete da su ti poslanici koji imaju garantovana mesta tamo uspeli da se izbore za nešto što će poboljšati njihov kvalitet života. Do tog stadijuma još nismo došli“, navodi on.
Miletić veruje da je i odgovornost albanske političke i intelektualne elite na Kosovu da objašnjavaju ljudima da to što Srbi u zakonima imaju neka prava nije zato što je to neki pritisak medjunarodne zajednice, već zato što su to punopravni građani Kosova koji trebaju da budu ravnopravno građani sa većinskom zajednicom.
„To jednostavno mora da zrači iz političara Albanaca koji trebaju na taj način to da prezentuju, a ne u smislu neko nas je pritisao i zbog tog pritiska mi moramo da ispunimo to“.
Dzezair Murati, bivši poslanik Skupštine Kosova ispred bošnjačke zajednice, a sada savetnik odlazećeg premijera, bio je učesnik tima koji je radio na pravnim osnovama koje su kasnije sročene u Ahtisarijevom planu, a na osnovu kojeg je proglašena nezavisnost Kosova. U izjavi za RSE i on ističe da su odredbe u zakonima dobro regulisane i sročene, ali njihovo sprovođenje je daleko od potrebnog.
„Kada je na primer u pitanju pravo na obrazovanje, ne poštuju se ni neka osnovna načela. Nikada do danas čak nismo uspeli ni udžbenike koliko je to potrebno da nabavimo, iz opštih i prirodnih nauka. Da ne govorimo o tome da se ljudima sudska, izvršna, poreska rešenja dostavljaju na nematernjem jeziku. Da nema vremena da se prevede neki dokument. Da bi dobio neko rešenje o stanarskom pravu ili optužbu, treba da čeka na prevod. Tu je mnogo administrativnih i birokratskih barijera koje onemogućavaju da se ta prava u svakodnevnom životu sprovedu i reše. To je de facto istina koja se može dokazati na mnogo primer. Jedno je rad predstavnika manjina u najvišem zakonodavnom organu, a drugo, ovakva prava ne postoje na lokalnom nivou gde manjine takodje mogu da biraju svoje predstavnike po ištom šablonu i po istom broju kao većinska zajednica, a oni to nemaju. Govorim o opštinskim skupštinama“, dodaje Murati.
