Dostupni linkovi

Obeležen Dan sećanja na žrtve 'Oluje' u Novom Sadu


Sećanje na žrtve 'Oluje' u Veterniku
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:42 0:00

Sećanje na žrtve 'Oluje' u Veterniku

„Umesto poziva na osvetu i odmazdu, naša obaveza je da kažemo da klupko krvi i smrti mora da prestane da se odmotava“, rekao jeu petak predsednik Srbije Aleksandar Vučić u novosadskom naselju Veterniku, na centralnoj državnoj manifestaciji povodom Dana sećanja na sve Srbe stradale i prognane u akciji "Oluja". On je pred više hiljada okupljenih građana istakao da srpski narod ne bi mogao da preživi još jednu "Oluju" i Srbija neće dozvoliti više nijedno stradanje naroda na srpskom etničkom prostoru.

„Mi smo svi sa Banije, a ovdje živimo. Izbjegli smo svi 1995. Protjerani. Današnji dan za nas znači jedno podsjećanje na tugu i jednu radost, jer ovo nas podsjeća na naš kraj“, priča nam 70-godišnji Milan Slijepčević, sa kojim razgovaramo na stadionu Fudbalskog kluba Veternik.

Kada je stigao u Srbiju, naš sagovornik je, kako kaže, bio u izbegličkim centrima, sve dok se nije skućio u Vojvodini. Danas sa porodicom živi u Sremskoj Kamenici.

„Ljudi su nas prihvatili, nismo nailazili ni na kakve provokacije. Dali su našoj djeci da završe škole, da se zaposlimo i skućili smo se. Evo, Veternik je pun izbjeglica.“

U Veterniku, mestu u kojem, po nekim podacima danas živi oko 40.000 prognanih Srba iz Hrvatske, svoj dom je našla i Marija Dopuć (67). Ona je avgusta ’95. napustila Benkovac i pošla na put u Srbiju.

„Išli smo, nismo znali kud idemo. Praznih ruku, sve smo ostavili“, priseća se tog leta pre 22 godine Marija.

U mestu u kojem sada živi naša sagovornica, predsedsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da će Srbija umeti da oprosti, ali ne i da zaboravi progon srpskog stanovništva tokom akcije „Oluja“:

„I danas kada nam je teško, umesto poziva na osvetu i odmazdu, moramo da kažemo da klupko krvi i smrti mora da prestane da se odmotava. Zato želimo prijateljstvo i iskrenu saradnju sa svima. Moramo da izađemo iz tog začaranog kruga, da razgovaramo jedni sa drugima, jer u protivnom izgubićemo svi sve. To ima veze sa oproštajem, ali ne sa zaboravom“, rekao je Vučić, a njegov govor pratilo je više hiljada ljudi na stadionu Fudbalskog kluba Veternik.

Pored Vučića, svečanosti su prisuistvovali premijerka Ana Brnabić i članovi Vlade Srbije, premijerka i predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović i Milorad Dodik, te poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej.

Premijerka Srbije Ana Brnabić (u sredini), predsednica Narodne skupštine Maja Gojković (levo) i ministarka Zorana Mihajlović
Premijerka Srbije Ana Brnabić (u sredini), predsednica Narodne skupštine Maja Gojković (levo) i ministarka Zorana Mihajlović

Među okupljenima bili su i stanovnici Srbije koji nisu prošli izbeglički put. Na ulazu u Veternik bilo je parkirano na desetine autobusa iz cele zemlje. Vitomir Petrović iz Sremske Mitrovice, nije bio u izbegličkim kolonama, ali kaže da mu ovaj događaj mnogo znači:

„Znači da smo zainteresovani jedni za druge i da nismo zaboravili ono što nam se desilo.“

Aleksandar Vučić se prethodno sastao sa predstаvnicimа Srbа iz regionа u Grаdskoj kući u Novom Sаdu.

Predsednik Srbije poručio je srpskim predstavnicima da je važno sagledati probleme sa kojima se suočavaju kao i predloge za njihovo rešavanje, kako bi Republika Srbija na najbolji način mogla da pomogne da u regionu budu zagarantovana njihova prava u skladu sa međunarodnim normama.

Marija Dopuć, Benkovčanka sa adresom stanovanja u Veterniku, kaže da odnos države prema njoj i drugim izbeglicama poslednjih 20 godina nije bio dobar:

„Od pomoći nikad ništa nismo dobili. Ja sam u Stanišiću pet godina ’na motiku’ stan plaćala. Kopala sam i privatno i u zadrugi. Danas sam već starija osoba, nemam penziju. Još privatno radim. Piliće koljem. Tako taj dinar zaradim.“

Akcija "Oluja" počela je 4. i trajala je do 5. avgusta i tokom njenog trajanja i neposredno posle pripadnici Hrvatske vojske i specijalnih policijskih snaga su ubile, prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora preko 600, a proterale 250.000 ljudi, nakon čega su uspostavile kontrolu nad teritorijom tadašnje takozvane Republike Srpske Krajine.

XS
SM
MD
LG