Za nemačko "da" potrebna vidljiva volja za boljim odnosima sa Prištinom

Preduslov za početak pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji biće "jasno vidljiva volja za pravno obavezujućom normalizacijom odnosa sa Kosovom", poručili su poslanici nemačke vladajuće koalicije CDU/CSU u Beogradu. Nemačko “da” biće ključno za dodeljivanje Srbiji datuma za početak pregovora za članstvo u EU.

Nemačka parlamentarna delegacija iz vladajuće koalicije CDU/CSU prenela je Beogradu šta je nezaobilazan uslov za nemačko „da“ početku pregovora za članstvo Srbije u EU. Andreas Šokenhof, zamenik predsednika poslaničkog kluba nemačke vladajuće partije CDU u Bundestagu kaže da je važno da se vidi "jasna, vidljiva volja" da se odnosi sa Kosovom normalizuju a da se primena takvog sporazuma ne očekuje pre nego što Srbija postane članica EU".

„Trebalo bi da obe strane budu u mogućnosti da pronađu način da pre početka pregovora o pridruživanju pokažu jasno vidljivu volju da za vreme pregovora o pridruživanju ostvare pravno obavezujuću normalizaciju odnosa. ’Vidljiva volja’ mogla bi biti pokazana tako što bi se dva predsednika ili dvojica premijera izjasnili u pisanoj formi ili usmeno pred kamerama da obe Vlade žele za vreme pregovora o pridruživanju Srbije da na pravno obavezujući način regulišu normalizaciju odnosa“, objasnio je Šokenhof.

Bundestag je spoznao napredak postignut u Srbiji, kažu nemački parlamentarci, a odluku o početku pregovora za pristupanje Srbije EU daće na osnovu izveštaja Evropske komisije koji se očekuje 16. aprila.

Iako su parlamentarci iz redova stranke nemačke kancelarke Angele Merkel pozdravili to što nova Vlada ne samo preduzima velike napore u rešavanju teških pitanja, već i ostvaruje značajan napredak u njihovom sprovođenju, i dalje podsećaju na sedam preduslova iznetih tokom prethodne posete pre pola godine, medju kojima je i ovaj o izražavanju vidljive volje da se odnosi sa Kosovom normalizuju, naglašavajući da oni i dalje ostaju glavni uslovi.

Sa utiskom da mogu da se oslone na ono što najavljuje nova Vlada Srbije iako, kažu, u prošlosti nije uvek bilo tako, Andreas Šokenhof podseća na očekivanja, među kojima su i uklanjanje srpskih paralelnih struktura.

„Neophodan je početak kontinuiranog razgrađivanja paralelnih srpskih struktura, posebno u sektoru bezbednosti, u pravosuđu i administraciji, koje bi prihvatilo i srpsko stanovništvo na severu Kosova, kao i transparetnost finansijskih davanja iz Srbije“, rekao je Šokenhof.

Da li je Berlin zadovoljan

Redovni sastanci premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija predstavljaju značajne korake u pravom smeru za normalizaciju odnosa, sastanak predsednika Tomislava Nikolića i Atifete Jahjage još je jedan ohrabrujući singal, ocenili su nemački parlamentarci, ali su isti takav značaj dali i jednom autorskom tekstu premijera Dačića u beogradskim medijima gde je on, između ostalog, napisao da se deset godina lagalo da je Kosovo srpsko.

Grupa nemačkih poslanika boravila je prethodno u Prištini, Mitrovici, ali i na zajedničkim graničnim prelazima. Kažu da su i od Prištine tražili da pokaže spremnost na kompromis, ali da kosovskim vlastima nisu isporučeni uslovi jer pristupni pregovori za Prišrinu još uvek nisu na dnevnom redu.

"Ako vidimo znake kompromisa u Beogradu, a takve znake ne vidimo u Prištini, to naravno neće uticati na negativan stav prema Beogradu", kaže Šokenhof.

No, koliko je bitan za Srbiju izveštaj Evropske komisije o napretku, kao i stav koji će visoka predstavnica Ketrin Ešton preneti Savetu ministara toliko je bitno i nemačko mišljenje.

Na kraju dijaloga Beograd-Priština može se dogoditi da visoka predstavnica Ketrin Ešton bude zadovoljna rezultatima dijaloga, ali da ne bude zadovoljna Nemačka, ocenjuje dopisnik RSE iz Brisela Rikard Džozviak.

“Nekoliko nemačkih diplomata sa kojima sam pričao sistematski ponavljaju da paralelne strukture na severu Kosova moraju da se ukinu, a da su oni ti koji određuju šta su sve paralelne institucije. Drugim rečima, ono što tim Ketrin Ešton smatra paralelnim strukturama ne mora se poklopiti sa onim što Nemačka vidi kao paralelne strukture. Dakle, na kraju bi se moglo ispostaviti da čitav taj proces ne kontroliše Ešton nego Berlin, tako da pravo pitanje nije da li je Brisel zadovoljan nego da li je Berlin zadovoljan”, prenosi Džozviak.

U istom danu kada nemački parlamentarci pakuju kofere pred odlazak iz Srbije i premijer Ivica Dačić se sprema u Brisel gde ga u sredu čeka još jedna dijaloga sa Hašimom Tačijem. Po treći put na njihovom stolu naći će se ovlašćenja koja za zajednicu srpskih opština traži Beograd.