Beograd insistira na ovlašćenjima zajednice srpskih opština

Nadležnosti zajednice srpskih opština na Kosovu, pre svega pitanja policije i pravosuđa, i dalje su po tvrdnjama zvaničnog Beograda kamen spoticanja u dijalogu sa Prištinom.

Za srpsku manjinu je veoma bitno ko ih čuva i ko im sudi, poručuje premijer Ivica Dačić nakon posete visoke predstavnice EU Ketrin Ešton Prištini i Beogradu.

Ispunjavanje zahteva Beograda bilo bi vraćanje nekoliko koraka unazad, ocenjuju pojedini analitičari.

Mada pojedini mediji već danima prenose da dogovor Beograda i Prištine o formiranju i nadležnostima zajednice srpskih opština samo što nije postignut premijer Ivica Dačić kaže da bi voleo da je dogovor postignut, ali tvrdi da nije demantujući time da je na dohvat ruke.

„Jedino ako ga nego drugi nije postigao, ja nisam. Uz dužno poštovanje ja već šest-sedam puta učestvujem na sastancima, ali nisam primetio da se Priština mnogo pomerila od svog početnog stava a to je da zajednici srpskih opština ne daje bilo kakva izvršna ovlašćenja. Zato sam i rekao da, bez obzira što pozitivno ocenjujem dinamiku i to što svaki put dođe do nekog napretka, mislim da još nismo postigli taj suštinski napredak. Tako da nije tačna informacija da su samo neke stvari sporne. Ja bih voleo da je tako, ali nije“, rekao je Dačić.

I dok izvori, koji tvrde da je skoro sve dogovoreno, premijerove izjave vide u kontekstu pripreme domaće javnosti, Dačić kaže da se može razgovarati o kompromisima kod načina izbora za organe zajednice srpskih opština, da li će biti direktni ili posredni, ili kada su izvesne nadležnosti u pitanju.

Ali, poručuje on, za Beograd je neprihvatljiv stav Prištine da ta zajednica ima bilo kakva izvršna ovlašćenja. Tu su najvažnija pitanja policije i pravosuđa, objašnjava Dačić jer je za zajednicu veoma bitno ko ih čuva i ko im sudi. Pri tome napominje da Beograd ne traži zakonodavne nadležnosti.

Sledeći Dačićev ton i predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije Milovan Drecun kaže da bez takvih nadležnosti ne vidi svrhu formiranja zajednice srpskih opština.

„Ako treba da budu neka vrsta nevladine organizacije onda to za nas nije prihvatljivo, to su nadležnosti bez kojih nije moguć ostanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ako institucije Srbije, koje postoje i koje su omogućile svih ovih godina od dolaska međunarodnih snaga srpskom narodu da ostane kako tako, i ako treba sad tih institucija da se odreknemo, a da s druge strane dobijemo lovačko udruženje onda ja ne vidim kako će srpski narod ostati. Te nadležnosti su neophodne da bi srpski narod mogao da opstane i da ima perspektivu na Kosovu. Džaba zaklinjanja Hašima Tačija i ostalih da će oni stvoriti uslove za ostanak i razvoj srpskog naroda, znamo kako je to izgledalo“, kaže Drecun.

Dogovorena izvršna ovlašćenja?

Premijer Srbije je, obraćajući se domaćoj javnosti nakon boravka visoke predstavnice Ketrin Ešton, rekao da prištinske vlasti odbijaju bilo kakav uticaj zajednice srpskih opština na pitanja policije i pravosuđa.

Koliko se Beograd trudio oko održavanja tih institucija pokazuje i primer da je od oktobra prošle godine još uvek u severnoj Mitrovici protiv svoje volje raspoređeno devet zamenika javnih tužioca.

Odlukom Ustavnog suda Srbije, nakon spornog reizbora sudija i tužilaca, oni su vraćeni na posao, ali umesto da budu raspoređeni na jedno od mesta za koje su konkurisali u gradovima u kojima žive, dobili su severnu Mitrovicu u kojoj, kako kažu, nikada nisu ni živeli ni radili. Jedna od njih Vaska Maksimović, koja je do 1999. bila zamenik javnog tužioca u Prištini, a danas živi u Beogradu.

„Troškovi našeg odlaska su veliki… mi se svi zaista pitamo u čemu je zapravo interes jednog takvog izbora i našeg odlaska i smeštaja dole. Takođe mnogi od nas imaju maloletnu decu, ja imam troje maloletne dece od koji najmlađe ima četiri godine, pa se može naslutiti kako će ta organizacija između posla i porodice izgledati“, rekla nam je svojevremeno Vaska Maksimović.

Prema nekim izvorima dve strane su se već dogovorile o izvršnim ovlašćenjima i budućoj "Zajednici srpskih opština", koja će zameniti "paralelne" institucije koje finansira Srbija i delovati pod opštom kontrolom Prištine, ali da još nisu usaglasili oko toga ko će na severu Kosova imenovati sudije, sami kosovski Srbi ili vlasti u Prištini.

Beograd insistira na ovlašćenjima zajednice opština, kaže Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, jer su je po obrazloženju skupštinske rezolucije zamislili kao neku vrstu regije ili visoke autonomije. Međutim, kaže Janjić, po definiciji zajednice opština nemaju pravosuđe i zakonodavnu vlast, a neka izvršna ovlašćenja mogu imati u onim oblastima koje im se prenesu, tzv. uslužne nadležnosti, kao što su obrazovanje, kultura, ekologija i slično.

„To ne može da prihvati ni međunarodna zajednica ni Kosovo jer je Beograd od 2001. godine učestvovao sa UNMIK-om u uspostavljanju sada važećeg sistema pravosuđa i policijskih poslova i zapravo sa UNMIK-a su stvari prenete na kosovske institucije a Beograd je imao priliku, uključivao je na primer čuvare mostova u kosovske policijske snage. Sada zadovoljiti taj zahtev Beograda znači ići unazad sa onim što se uradilo pre 2008. godine. Mislim da se pre svega radi o Dačićevom unutrašnjem političkom potezu i nameri da smanji ionako drastično opadanje sopstvenog ugleda u javnosti i kod birača“, ocenjuje Janjić.

Sledeća runda dijaloga Ivice Dačiča i Hašima Tačija pod pokroviteljstvom Ketrin Ešton u Briselu planirana je za 20. mart. Međutim, Dačić je primetio da bi trebalo da bude održana jer kaže: „Ketrin Ešton ima jedno načelo, a to je da ne želi da se okupljamo bez nade da ćemo nešto dogovoriti".