Zdravlje, porodični odgoj, kultura, obrazovanje, tolerancija - su neke od individualnih i društvenih vrednosti mladih na Kosovu. Oni ističu da je tolerancija, kao društvena vrednost, izuzetno važna, kako Albancima, tako i Srbima, te pripadnicima drugih etničkih zajednica.
Za Envera Gashija, poverenje i porodično vaspitanje su jedni od najvažnijih individualnih vrednosti, dok su obrazovanje, opšta kultura i evropski identitet nešto čemu društvo treba da teži.
„Obrazovanje ima veliku važnost, zato što smo jedno društvo,
koje je daleko od obrazovanja po evropskim vrednostima. Tako da putem dobrog obrazovanja, možemo da pronađemo sebe u odnosima našeg društva i evropskih vrednosti. Verujem da našem društvu nedostaje opšta kultura, kada su u pitanju ostale kulture u regionu i dalje. Evropski identitet je važan jer uvek kažemo da pripadamo centralnom delu Evrope, ali nikada ne iznosimo one evropske vrednosti. Potreban nam je evropski identitet, kako bi smo se identifikovali sa ostalima”, kaže Gashi.
Sandra Cvetković smatra da su zdravlje i obrazovanje omladine među najvažnijim individualnim vrednostima, dok od društvenih na prvom mestu stavlja toleranciju:
„Kod nas bi, pre svega, tolerancija trebala da bude na prvom mestu. Mislim da je tolerancija jako bitno za naše društvo na Kosovu, to je
ono što je omladini jako bitno. Možda bi omladina trebala da zaboravi ono što se desilo i da se okrene budućnosti. Mislim da je za srpsku zajednicu jako značajna kultura, pošto omladina u srpskim sredinama ima jako malo mogućnosti da posećuje neke kulturne manifestacije ili tome slično”, smatra Sandra Cvetković.
Sandra dodaje da se u današnjem svetu malo kome može verovati, a najmanje političarima.
„Bilo bi dobro da se može verovati našim političarima, ali to je jako teško. Mislim da je omladina razočarana današnjom politikom i to je razlog što današnja omladina ne može nikome da veruje”, kaže Sandra.
Život u sadašnjosti
Za Edisa Galjuši, Roma iz Prizrena, ono što je najvažnije za jednu ličnost jeste da se uključi, odnosno integriše u društvo u kome živi, dok društvene vrednosti pružaju mogućnost svakom čoveku da prosperiše i postane ono što želi i hoće, a da on onda doprinese društvu. On veruje u zajednički život svih.
„Naš novi moto je: Kosovo – the young Europeans. Mislim da i
Srbi treba da prihvate i shvate to. Ne trebamo da se odvajamo ili da stvaramo svoja društva. Kosovo pripada svima i trebamo da živimo zajedno”, smatra Galjuši.
Sa druge strane, Skender Boshtrakaj, bivši dugogodišnji direktor Departmana za omladinu u kosovskom Ministarstvu za omladinu, kulturu i sport, kaže da na osnovu svog iskustva, ono što omladini najviše nedostaje jeste mobilnost, u smislu slobode kretanja, stvaranja komunikacije, saradnje, kretanje u karijeri. On navodi da više nije trend u modernom svetu da se uđe u penziju sa onom profesijom iz rane mladosti.
„Danas mladi razmišljaju drugačije. Napreduju u svojoj karijeri ili ka tome teže. Slobodniji su i u razmišljanima. Nemaju toliko
mogućnosti na Kosovu, ali u tom slučaju mobilnost postaje nešto važno za njih”, tvrdi Boshtrakaj.
Što se tiče kulturnog života, Boshtrakaj kaže da za razliku od 90-tih godina, kada su dve glavne mogućnosti mladih bile solidarnost i demonstracije, danas su mladi organizovani u svojim klubovima i organizacijama. Međutim, on dodaje da sve ono što se ranije govorilo za mlade, da su mladi budućnost zemlje, važno je imati u vidu da su mladi i njihova sadašnjost.
„Oni žive u sadašnjosti. Oni jesu budućnost jednog društva, ali su istovremeno i njihova sadašnjost. Ne radi se samo o budućnosti i ne treba se samo nuditi neka budućnost. Budućnost niko ne zna, možemo je planiramo, ali je nepoznata. Mi moramo da živimo u sadašnjosti. Mlade treba tretirati kao resurs za budućnost, ali svakako im pomoći u njihovoj sadašnjosti, dati im danas, ponuditi im danas, savetovati ih danas, umrežavati ih danas i pomoći im da se kreću u regionu i Evropi danas”, kaže Boshtrakaj.
Za Envera Gashija, poverenje i porodično vaspitanje su jedni od najvažnijih individualnih vrednosti, dok su obrazovanje, opšta kultura i evropski identitet nešto čemu društvo treba da teži.
„Obrazovanje ima veliku važnost, zato što smo jedno društvo,
koje je daleko od obrazovanja po evropskim vrednostima. Tako da putem dobrog obrazovanja, možemo da pronađemo sebe u odnosima našeg društva i evropskih vrednosti. Verujem da našem društvu nedostaje opšta kultura, kada su u pitanju ostale kulture u regionu i dalje. Evropski identitet je važan jer uvek kažemo da pripadamo centralnom delu Evrope, ali nikada ne iznosimo one evropske vrednosti. Potreban nam je evropski identitet, kako bi smo se identifikovali sa ostalima”, kaže Gashi.
Sandra Cvetković smatra da su zdravlje i obrazovanje omladine među najvažnijim individualnim vrednostima, dok od društvenih na prvom mestu stavlja toleranciju:
„Kod nas bi, pre svega, tolerancija trebala da bude na prvom mestu. Mislim da je tolerancija jako bitno za naše društvo na Kosovu, to je
ono što je omladini jako bitno. Možda bi omladina trebala da zaboravi ono što se desilo i da se okrene budućnosti. Mislim da je za srpsku zajednicu jako značajna kultura, pošto omladina u srpskim sredinama ima jako malo mogućnosti da posećuje neke kulturne manifestacije ili tome slično”, smatra Sandra Cvetković.
Sandra dodaje da se u današnjem svetu malo kome može verovati, a najmanje političarima.
„Bilo bi dobro da se može verovati našim političarima, ali to je jako teško. Mislim da je omladina razočarana današnjom politikom i to je razlog što današnja omladina ne može nikome da veruje”, kaže Sandra.
Život u sadašnjosti
Za Edisa Galjuši, Roma iz Prizrena, ono što je najvažnije za jednu ličnost jeste da se uključi, odnosno integriše u društvo u kome živi, dok društvene vrednosti pružaju mogućnost svakom čoveku da prosperiše i postane ono što želi i hoće, a da on onda doprinese društvu. On veruje u zajednički život svih.
„Naš novi moto je: Kosovo – the young Europeans. Mislim da i
Srbi treba da prihvate i shvate to. Ne trebamo da se odvajamo ili da stvaramo svoja društva. Kosovo pripada svima i trebamo da živimo zajedno”, smatra Galjuši.
Sa druge strane, Skender Boshtrakaj, bivši dugogodišnji direktor Departmana za omladinu u kosovskom Ministarstvu za omladinu, kulturu i sport, kaže da na osnovu svog iskustva, ono što omladini najviše nedostaje jeste mobilnost, u smislu slobode kretanja, stvaranja komunikacije, saradnje, kretanje u karijeri. On navodi da više nije trend u modernom svetu da se uđe u penziju sa onom profesijom iz rane mladosti.
„Danas mladi razmišljaju drugačije. Napreduju u svojoj karijeri ili ka tome teže. Slobodniji su i u razmišljanima. Nemaju toliko
mogućnosti na Kosovu, ali u tom slučaju mobilnost postaje nešto važno za njih”, tvrdi Boshtrakaj.
Što se tiče kulturnog života, Boshtrakaj kaže da za razliku od 90-tih godina, kada su dve glavne mogućnosti mladih bile solidarnost i demonstracije, danas su mladi organizovani u svojim klubovima i organizacijama. Međutim, on dodaje da sve ono što se ranije govorilo za mlade, da su mladi budućnost zemlje, važno je imati u vidu da su mladi i njihova sadašnjost.
„Oni žive u sadašnjosti. Oni jesu budućnost jednog društva, ali su istovremeno i njihova sadašnjost. Ne radi se samo o budućnosti i ne treba se samo nuditi neka budućnost. Budućnost niko ne zna, možemo je planiramo, ali je nepoznata. Mi moramo da živimo u sadašnjosti. Mlade treba tretirati kao resurs za budućnost, ali svakako im pomoći u njihovoj sadašnjosti, dati im danas, ponuditi im danas, savetovati ih danas, umrežavati ih danas i pomoći im da se kreću u regionu i Evropi danas”, kaže Boshtrakaj.