Na Kosovu još nije usvojen zakon o zaštiti tajnih podataka. Iz tog razloga, mnogi podaci bi trebali biti dostupni javnosti, što u praksi i nije tako.
Iz nevladinog sektora kažu da je to na štetu države, ali i javnosti, dok oni iz Vlade navode da će se jedan takav zakon usvojiti početkom mandata naredne Vlade.
Memli Krasniqi, portparol kosovske Vlade u ostavci, kaže da zbog nedostatka zakona, koji bi klasifikovao informacije, kosovske institucije nemaju sistem pomoću kojeg bi se informacije klasifikovale kao tajne, ograničene, osetljive ili slično, što sad za sada predstavlja problem.
„Verujemo će se u toku prve godine sledećeg mandata jedan takav zakon usvojiti, zato što je definitivno bilo problema kada su bili u pitanju zahtevi za pristup službenim dokumentima, koji su bili okarakterisani osetljivim, ali koji zakonski nisu bili klasifikovani kao tajni“, kaže Krasniqi.
On međutim nije bio u stanju da kaže konkretno koji su to slučajevi bili.
Avni Zogiani iz organizacije „Qohu“, koja se bavi demokratijom, antikorupcijom i dostojanstvom, kaže da se regulacija objavljivanja informacija u skladu sa kriterijumima o tome šta je javno, a šta nije, slabo primenjuje u svim zemljama regiona, naročito na Kosovu, što je prouzrokovalo štetu zemlji.
„Mislim da je ovo dalo mogućnost Vladi da čuva ili da ne objavljuje informacije koje trebaju da se objave i koje jesu za javnost, ali je istovremeno omogućila curenje informacija koje možda nisu bile za javnost“, ocenjuje Zogiani.
Formirana Obaveštajna služba
On dodaje da, ukoliko se ova oblast ne reguliše, to šteti i javnosti i državi, zato što u nedostatku jasnih instrukcija i određenih principa za dobijanje ovakvih informacija, veoma često Vlada vrši svoju vlast na arbitražan način i tako onemogućuje javnosti informacije koje su joj zapravo trebale biti dostupne.
I za Ramadana Qehaju, eksperta za sigurnost, nedostatak jednog takvog zakona jeste problem za zemlju.
„To predstavlja problem i mislim da nije dovoljan samo zakon, već je potrebno da se i oni, koji rade sa podacima, koji formiraju dokumenta, nauče da ih čuvaju kao tajne podatke, da ih tako stepenuju. U vezi sa tim, ima dosta posla. Trebamo jednu opštu akciju koja bi nas naučila kako se ponašati prema podacima“, navodi Qehaja.
Na Kosovu je nedavno formirana Kosovska obaveštajna služba koja bi, po Zakonu, prikupljala podatke koje se odnose na pretnje za bezbednost Kosova.
Nedostatak Zakona o zaštiti tajnih podataka, donekle onemogućava i rad ove službe, gde bi sakupljeni podaci bili poverljivi, upravo u skladu sa zakonodavstvom za zaštitu poverljivih informacija.
Iz nevladinog sektora kažu da je to na štetu države, ali i javnosti, dok oni iz Vlade navode da će se jedan takav zakon usvojiti početkom mandata naredne Vlade.
Memli Krasniqi, portparol kosovske Vlade u ostavci, kaže da zbog nedostatka zakona, koji bi klasifikovao informacije, kosovske institucije nemaju sistem pomoću kojeg bi se informacije klasifikovale kao tajne, ograničene, osetljive ili slično, što sad za sada predstavlja problem.
„Verujemo će se u toku prve godine sledećeg mandata jedan takav zakon usvojiti, zato što je definitivno bilo problema kada su bili u pitanju zahtevi za pristup službenim dokumentima, koji su bili okarakterisani osetljivim, ali koji zakonski nisu bili klasifikovani kao tajni“, kaže Krasniqi.
On međutim nije bio u stanju da kaže konkretno koji su to slučajevi bili.
Avni Zogiani iz organizacije „Qohu“, koja se bavi demokratijom, antikorupcijom i dostojanstvom, kaže da se regulacija objavljivanja informacija u skladu sa kriterijumima o tome šta je javno, a šta nije, slabo primenjuje u svim zemljama regiona, naročito na Kosovu, što je prouzrokovalo štetu zemlji.
„Mislim da je ovo dalo mogućnost Vladi da čuva ili da ne objavljuje informacije koje trebaju da se objave i koje jesu za javnost, ali je istovremeno omogućila curenje informacija koje možda nisu bile za javnost“, ocenjuje Zogiani.
Formirana Obaveštajna služba
On dodaje da, ukoliko se ova oblast ne reguliše, to šteti i javnosti i državi, zato što u nedostatku jasnih instrukcija i određenih principa za dobijanje ovakvih informacija, veoma često Vlada vrši svoju vlast na arbitražan način i tako onemogućuje javnosti informacije koje su joj zapravo trebale biti dostupne.
I za Ramadana Qehaju, eksperta za sigurnost, nedostatak jednog takvog zakona jeste problem za zemlju.
„To predstavlja problem i mislim da nije dovoljan samo zakon, već je potrebno da se i oni, koji rade sa podacima, koji formiraju dokumenta, nauče da ih čuvaju kao tajne podatke, da ih tako stepenuju. U vezi sa tim, ima dosta posla. Trebamo jednu opštu akciju koja bi nas naučila kako se ponašati prema podacima“, navodi Qehaja.
Na Kosovu je nedavno formirana Kosovska obaveštajna služba koja bi, po Zakonu, prikupljala podatke koje se odnose na pretnje za bezbednost Kosova.
Nedostatak Zakona o zaštiti tajnih podataka, donekle onemogućava i rad ove službe, gde bi sakupljeni podaci bili poverljivi, upravo u skladu sa zakonodavstvom za zaštitu poverljivih informacija.