(Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Broj građana Srbije koji se protive saradnji s Haškim tribunalom u znatnom je porastu i danas više od 70 posto njih ima negativan stav prema tom sudu smatrajući ga nelegalnim i antisrpskim. Prema poslednjem istraživanju, 64 posto građana protivi se izručenju Ratka Mladića, dok više od polovine njih smatra da nije odgovoran za zločine za koje je optužen. Samo 15 posto ljudi u Srbiji odgovorilo je da je u julu 1995. u Srebrenici ubijeno više od 7.000 civila.
Stavovi građana prema svemu što se tiče Haškog tribunala i obaveza Srbije prema tom sudu crvene se u poslednjim istraživanjima javnog mnjenja pod oznakom negativno.
Svetlana Logar, iz agencije Ipsos stratedžik puls, pojasnila je podatke koji su, prema sopstvenim priznanjima, zabrinuli prisutne predstavnike vlasti. Većina građana ne podržava ih kada tvrde da čine sve kako bi Ratka Mladića izručili Tribunalu. Istovremeno kada ih pitate:
“Da li znaju za koje je zločine optužen Mladić - oko 30 posto građana nije moglo da navede nijedan zločin. Vrlo slični stavovi su i prema njegovoj odgovornosti za zločine - 56 posto građana smatra da nije odgovoran. Oni smatraju da je to jedan neobjektivan, nepravedan, pristrasan sud. U suštini, poenta svega je da uglavnom smatraju da je to jedan antisrpski sud.”
Nadležni su saglasni da ove podatke treba shvatiti kao ozbiljno upozorenje. Oni, prema mišljenju Dušana Ignjatovića iz Vladine kancelarije za saradnju sa Hagom, pokazuju da srpsko društvo i građani pokušavaju da nađu lak izlaz iz realnosti:
“Meni se čini da nedostaje jedan osnovni, bazični projekat koji bi se na engleskom mogao nazvati transitional justice for dummies. Znači, na vrlo niskom nivou da se objasni zašto se sve ovo ustvari radi. A radi se, bar ja tako shvatam svoj posao, zato što hoćemo da normalizujemo ovo društvo, a to znači da ljudi treba da žive u realnosti. I da ti’pokloni’ koje su nam oni doneli, tih 7.000 glava iz Srebrenice, da to ne možemo ni na koji način da prihvatimo i da ti ljudi za to treba da odgovaraju.”
O stavovima građana po pitanju da li treba da odgovaraju najbolje svedoči podatak da samo 27 posto njih smatra da je ono što se dogodilo u Srebrenici genocid:
“Samo 12 posto građana misli da je bilo ratnog zločina u tome što je Sarajevo bilo preko hiljadu dana pod opsadom. Naravno, mnogo više znamo i mnogo više verujemo kada su u pitanju zločini nad Srbima. To su, naprimer, Oluja i Bljesak, dramatična razlika - 86 posto.”
Uzroke, prema mišljenju analitičara, treba tražiti pre svega, u opštoj atmosferi u srpskoj javnosti u kojoj se odgovorni tretiraju kao heroji. Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava ukazuje na još neke bitne aspekte:
“Jedna urođena odbojnost prema tome da je pripadnik ove nacije kriv. Drugo, imate medije. Doktor Dabić je uhapšen kao doktor Dabić, kao neki čovek koji tihuje i leči i vrlo se malo zna zašto je uhapšen. I to stvara onaj utisak da je Haški tribunal neka vrsta Moloha, koji jednom mesečno mora da pojede jednog Srbina i mi to moramo da damo. Onda je odgovorna i sama vlast u Srbiji. Isto tako, možete da se pitate i šta je učinio sam Tribunal jer on ima manu da se bavi jednom sredinom koju ne poznaje dovoljno.”
Iako se protive saradnji sa Hagom, građani Srbije ne pokazuju interesovanje ni za suđenja odgovornima pred domaćim sudovima. Portparolka Okružnog suda u Beogradu Ivana Ramić:
“Ono što je meni bilo iznenađujuće je da 71 posto ispitanika ne zna da navede nijedno suđenje za ratne zločine.”
U skladu sa tim, mali je broj ljudi u Srbiji koji smatra da je suočavanje sa događajima iz rata važno za budućnost zemlje. I oni koji se za to zalažu velikim delom smatraju da je to važno da bi se pokazalo da Srbi nisu krivi za zločine koji im se pripisuju. Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić priznaje:
“Apsolutno nam se čini da postoji i deo naše odgovornosti zašto je to tako.”
Pravni savetnik za ratne zločine u misiji OEBS-a Ivan Jovanović ipak smatra da su prava adresa političke elite u Srbiji:
“Ukoliko o nečemu više govorite i ukoliko počnu i državni organi i političari da preuzimaju odgovornost i da priznaju da se nešto dogodilo, mnogo su veće šanse da će to dopreti do običnih ljudi, i da će to prihvatiti kao nešto što je prosto utvrđeno kao realnost.”
Za razliku od onih koji se bave ratnim zločinima i koji su spremni da pronađu svoju ulogu u rezultatima najnovijih istraživanja, takvi su još uvek retki među političarima u Srbiji.
* * *
Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Nova optužnica za zločine u Dubrovniku
Mladi protiv svih vidova diskriminacije
Na suđenju Stanišiću i Simatoviću svjedočio bivši zapovjednik obrane Škabrnje
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.
Broj građana Srbije koji se protive saradnji s Haškim tribunalom u znatnom je porastu i danas više od 70 posto njih ima negativan stav prema tom sudu smatrajući ga nelegalnim i antisrpskim. Prema poslednjem istraživanju, 64 posto građana protivi se izručenju Ratka Mladića, dok više od polovine njih smatra da nije odgovoran za zločine za koje je optužen. Samo 15 posto ljudi u Srbiji odgovorilo je da je u julu 1995. u Srebrenici ubijeno više od 7.000 civila.
Stavovi građana prema svemu što se tiče Haškog tribunala i obaveza Srbije prema tom sudu crvene se u poslednjim istraživanjima javnog mnjenja pod oznakom negativno.
Svetlana Logar, iz agencije Ipsos stratedžik puls, pojasnila je podatke koji su, prema sopstvenim priznanjima, zabrinuli prisutne predstavnike vlasti. Većina građana ne podržava ih kada tvrde da čine sve kako bi Ratka Mladića izručili Tribunalu. Istovremeno kada ih pitate:
“Da li znaju za koje je zločine optužen Mladić - oko 30 posto građana nije moglo da navede nijedan zločin. Vrlo slični stavovi su i prema njegovoj odgovornosti za zločine - 56 posto građana smatra da nije odgovoran. Oni smatraju da je to jedan neobjektivan, nepravedan, pristrasan sud. U suštini, poenta svega je da uglavnom smatraju da je to jedan antisrpski sud.”
Nadležni su saglasni da ove podatke treba shvatiti kao ozbiljno upozorenje. Oni, prema mišljenju Dušana Ignjatovića iz Vladine kancelarije za saradnju sa Hagom, pokazuju da srpsko društvo i građani pokušavaju da nađu lak izlaz iz realnosti:
“Meni se čini da nedostaje jedan osnovni, bazični projekat koji bi se na engleskom mogao nazvati transitional justice for dummies. Znači, na vrlo niskom nivou da se objasni zašto se sve ovo ustvari radi. A radi se, bar ja tako shvatam svoj posao, zato što hoćemo da normalizujemo ovo društvo, a to znači da ljudi treba da žive u realnosti. I da ti’pokloni’ koje su nam oni doneli, tih 7.000 glava iz Srebrenice, da to ne možemo ni na koji način da prihvatimo i da ti ljudi za to treba da odgovaraju.”
O stavovima građana po pitanju da li treba da odgovaraju najbolje svedoči podatak da samo 27 posto njih smatra da je ono što se dogodilo u Srebrenici genocid:
“Samo 12 posto građana misli da je bilo ratnog zločina u tome što je Sarajevo bilo preko hiljadu dana pod opsadom. Naravno, mnogo više znamo i mnogo više verujemo kada su u pitanju zločini nad Srbima. To su, naprimer, Oluja i Bljesak, dramatična razlika - 86 posto.”
Uzroke, prema mišljenju analitičara, treba tražiti pre svega, u opštoj atmosferi u srpskoj javnosti u kojoj se odgovorni tretiraju kao heroji. Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava ukazuje na još neke bitne aspekte:
“Jedna urođena odbojnost prema tome da je pripadnik ove nacije kriv. Drugo, imate medije. Doktor Dabić je uhapšen kao doktor Dabić, kao neki čovek koji tihuje i leči i vrlo se malo zna zašto je uhapšen. I to stvara onaj utisak da je Haški tribunal neka vrsta Moloha, koji jednom mesečno mora da pojede jednog Srbina i mi to moramo da damo. Onda je odgovorna i sama vlast u Srbiji. Isto tako, možete da se pitate i šta je učinio sam Tribunal jer on ima manu da se bavi jednom sredinom koju ne poznaje dovoljno.”
Iako se protive saradnji sa Hagom, građani Srbije ne pokazuju interesovanje ni za suđenja odgovornima pred domaćim sudovima. Portparolka Okružnog suda u Beogradu Ivana Ramić:
“Ono što je meni bilo iznenađujuće je da 71 posto ispitanika ne zna da navede nijedno suđenje za ratne zločine.”
U skladu sa tim, mali je broj ljudi u Srbiji koji smatra da je suočavanje sa događajima iz rata važno za budućnost zemlje. I oni koji se za to zalažu velikim delom smatraju da je to važno da bi se pokazalo da Srbi nisu krivi za zločine koji im se pripisuju. Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić priznaje:
“Apsolutno nam se čini da postoji i deo naše odgovornosti zašto je to tako.”
Pravni savetnik za ratne zločine u misiji OEBS-a Ivan Jovanović ipak smatra da su prava adresa političke elite u Srbiji:
“Ukoliko o nečemu više govorite i ukoliko počnu i državni organi i političari da preuzimaju odgovornost i da priznaju da se nešto dogodilo, mnogo su veće šanse da će to dopreti do običnih ljudi, i da će to prihvatiti kao nešto što je prosto utvrđeno kao realnost.”
Za razliku od onih koji se bave ratnim zločinima i koji su spremni da pronađu svoju ulogu u rezultatima najnovijih istraživanja, takvi su još uvek retki među političarima u Srbiji.
* * *
Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Nova optužnica za zločine u Dubrovniku
Mladi protiv svih vidova diskriminacije
Na suđenju Stanišiću i Simatoviću svjedočio bivši zapovjednik obrane Škabrnje
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.