Deca veći nacionalisti od roditelja

Bilo je reči o tome da li sistem obrazovanja stvara male nacionaliste, koliki uticaj na mlade ljude imaju ekstremne nacionalističke organizacije, da li se u nacionalno mešanim sredinama druže mladići i devojke različitih nacionalnosti, šta mladi znaju o zločinima počinjenim u nedavnim ratovima na području bivše Jugoslavije, kao i o tome šta znaju o susedima i da li ih uopšte interesuje šta se zbiva u susednim zemljama.

Omer Karabeg: Koliko je jako osećanje pripadanosti naciji kod mladih u Bosni i Hercegovini?

Djeca i mladi ljudi su pod ogromnim ideloškim i religijskim pritiskom, pa nije čudno što su veći nacionalisti nego njihovi roditelji...

Husein Oručević: Mislim da je izuzetno jako iz prostog razloga što smo se mi u proteklih petnaestak godina, dakle odmah nakon rata, itekako potrudili da u njima razvijemo pretjerano nacionalno osjećanje, pogotovo kada je riječ o obrazovnom sistemu Bosni i Hercegovini. Obrazovni sistem u Bosni i Hercegovini je podijeljen, ta podjela se proteže od osnovne, preko srednje škole, pa do fakulteta. Svaki nacionalni obrazovni sistem ima svoju istinu o ratu u Bosni i Hercegovini. Štaviše, ovdje je vjeronauka uvedena u dječije vrtiće, pa se djeca već u predškolskom uzrastu susreću sa religijom koja podupire nacionalno osjećanje. Dakle, djeca i mladi ljudi su pod ogromnim ideloškim i religijskim pritiskom, pa nije čudno što su veći nacionalisti nego njihovi roditelji.

Omer Karabeg: Da li i u Srbiji škola odgaja mlade nacionaliste?

Simon Simonović: U Srbiji školski programi nisu revidirani. Klinci odrastaju na onom istom obrazovnom sistemu na kome se odrastalo devedesetih godina. Malo je šta promenjeno u programima za osnovnu i srednju školu.

Husein Oručević: Navešću vam jedan podatak koji najbolje pokazuje koliko su mladi u Mostaru nacionalno podijeljeni. Preme jednoj anketi 80 posto učenika osnovne i srednje škole koji uče po hrvatskom planu i programu nikada nisu vidjeli čuveni Stari most. Veoma često idu u Zagreb, Split ili Zadar, putuju na maturalne večeri u Barselonu i Atinu, dok o svom gradu ne znaju ništa, ne znaju ni gdje je stari Stari most. Kažem u šali da će naš Centar morati za njih organizirati ekskurzije da bi posjetili Stari most. To je posljedica duboke podijeljenosti. Mostar je podijeljen ne rijekom Neretvom, kako to obično prikazuju zapadnoevropski mediji u želji da pojednostave tu sliku podjele, nego centralnom ulicom koja je u ratu bila linija razgraničenja između bošnjačkih i hrvatskih snaga. Ta linija i danas razdvaja grad, a na njoj i sa jedne i sa druge strane stražare mladi nacionalisti koji se stalno sukobljavaju pokazujući da su dobro naučili lekcije iz rata.

Omer Karabeg: Znači li to da se mladi Hrvati i mladi Bošnjaci koji žive u podeljenom gradu uopšte ne druže, da nemaju nikakvog kontakta između sebe?

Husein Oručević: Nedavno smo o tome napravili jednu anketu u kojoj je učestovalo oko 500 mladića i djevojaka. Na pitanje da li prelazite s jedne na drugu stranu oni su odgovorili da najčesće prelaze u slučaju da moraju da na drugoj strani završe neki administrativni posao - produže pasoš ili ličnu kartu ili da izvade neko uvjerenje. Drugi razlog prelaska je posjeta nekom od supermarketa i dobro snabdjevenih butika. Oni se međusobno ne susreću. Kao neznanci prolaze jedni pored drugih u supermarketima, ali razgovora između njih nema, druženja još manje.

Omer Karabeg: Da li se u nacionalno mešovitim sredinama u Srbiji, kao što je Sandžak, kao što je Vojvodina, kao što je jug Srbije, druže mladi ljudi koji pripadaju različitim nacijama?

Simon Simonović: To zavisi od mesta, ali u svakom slučaju to nije izraženo kao u Mostaru. U Sandžaku je to nešto izraženije, dok je u Vojvodini dosta bolja situacija, mada i tamo postoje mesta gde mladi iz mađarskih sredina ne pričaju sa svojim vršnjacima iz srpskih sredina
.

Omer Karabeg: U kojoj meri je prisutan ekstremni nacionalizam među mladima u Srbiji. Koliki je uticaj ultranacionalističkih organizacija koje se predstavljaju kao tumači izvornog pravoslavlja, kao štu Obraz, Dveri, Nomokanon i slične organizacije?

Nacionalni stroj u svom statutu i programu navodi načela koja su mnogo bliža terorističkim organizacijama nego bilo kojoj nevladinoj organizaciji, a Obraz je nedavno izvodio akciju patroliranja ulicama Beograda u potrazi za komunistima...

Simon Simonović: Najveći problem s tim organizacijama je što se država ne obazire na njihovo protivzakonito delovanje. Nacionalni stroj u svom statutu i programu navodi načela koja su mnogo bliža terorističkim organizacijama nego bilo kojoj nevladinoj organizaciji, a Obraz je nedavno izvodio akciju patroliranja ulicama Beograda u potrazi za komunistima. To su definitivno ultranacionalistički pokreti koji se koriste govorom mržnje i nasiljem, ali ja verujem da oni u Srbiji nisu u tolikoj meri rasprostranjeni koliko dobijaju prostora u medijima.

Omer Karabeg: A ko su njihovi članovi? To su mladi ljudi?

Simon Simonović: Da, ali to je jako mali broj. Problem je u tome što oni svojim ponašanjem mogu negativno da utiču na najmlađu generaciju.

Husein Oručević: I u Bosni i Hercegovini imamo mlade ljude koji pripadaju radikalnim nacionalističkim pokretima koji su spremni da vrše linč na ulici. To smo imali u Sarajevu za vrijeme Queer festivala koji je održan krajem septembra ove godine. Te skupine nisu striktno politički određene, nisu formalno organizirane, one djeluju kao neformalne skupine koje u određenom trenutku prerastaju u nekakve ulične milicije koje pokušavaju uvoditi red onako kako oni to žele. Oni sve više preuzimaju ulice, trgove, parkove i uopšte javne prostore koji pripadaju svima nama - građanima, a mi im ne pružamo nikakav otpor.

Omer Karabeg: Šta mladi ljudi u Srbiji znaju o nedavnom ratu i o zločinima koji su u njemu počinjeni?

Simon Simonović: S obzirom da u školskim programima to uopšte nije obrađeno, s obzirom da se država kao sistem ne suočava sa onim što se dešavalo tokom devedestih, ne samo u ratovima već i u samoj Srbiji za vreme trajanja tih ratova, i s obzirom na to da imamo organizacije i pojedince koji veličaju ratne zločine, situacija u tom pogledu nije dobra. Ali, moram reći da postoje mladi ljudi koji tragaju za istinom o tome šta se dešavalo devedesetih godina i koji traže da se društvo u Srbiji suoči s tim.

Omer Karabeg: Video sam da mladi ljudi organizuju proteste protiv hapšenja Karadžića. Koliko su Mladić i Karadžić među mladima tretirani kao heroji?

Simon Simonović: Ja mislim da procenat onih koji ih smatraju herojima nije veći od generalnog proseka u Srbiji. A što se tiče protesta protiv hapšenja Radovana Karadžića, to je grupa od dvadesetak ljudi koja više izaziva revolt kod svojih sugrađana zbog toga što svakodnevno blokiraju ulice, nego što je u stanju da ih zainteresuje za sudbinu Karadžića.

Omer Karabeg: A da li mladi ljudi znaju šta su učinili Mladić i Karadžić? Znaju li za Srebrenicu?

Simon Simonović, aktivista nevladine organizacije mladih u Beogradu “Evropa nema alternativu”: "Sveštenik Žarko Gavrilović predvodio je omladinu koja je krenula da linčuje učesnike gej parade u Beogradu. Zaista postoji velika povezanost ne samo religije već i pojedinih ljudi u crkvi sa problemom narastajućeg nacionalizma."

Simon Simonović: Situacija oko Srebrenice je jako zamagljena zbog toga što se država Srbija nije nikada zvanično deklarisala o Srebrenici. Vlast se trudi da ukloni svaku vezu između Srbije i Srebrenice. Zbog toga, ne samo mladi nego i svi građani Srbije, nisu u stanju da percipiraju našu odgovornost za ono što se desilo u Srebrenici.

Omer Karabeg: Šta mladi u Bosni i Hercegovini uopšte znaju o nedavnom ratu i o zločinima?

Husein Oručević: U Bosni i Hercegovini sve se dijeli na tri. Ne postoji jedna, nego tri istine o zločinima. Zločini koji su počinjeni nad jednim narodon ne interesuju pripadnike ona druga dva naroda. Svako mjeri zločin po svojim kriterijumima, a oni su dijametralno suprotni. Ima i onih koji na sve to odmahuju rukom i kažu da sve to što prije treba zaboraviti, da se treba okrenuti Eurpskoj uniji, koja je naša budućnost, ali svaka, pa i najmanja kriza u Bosni i Hercegovini na kraju završi kao nacionalni problem. Sve dok ljudi u Bosni i Hercegovini ne sjednu za sto i ne čuju jedni druge, u ovoj zemlji vladaće ideološke matrice koje jednog dana mogu prouzročiti i novi rat.

Omer Karabeg: Pre nekoliko meseci jedan sagovornik Mosta rekao je da su mladi ljudi duboko indoktrinirani religijom koja u njima razvija izuzetno jaka nacionalna osećanja. Delite li to mišljenje, gospodine Simonoviću?

Simon Simonović: Delim. Najbolji pokazatelj toga je da se upravo ultranacionalističke organizacije pozivaju na religiozne sisteme vrednosti, da se pozivaju na Srpsku pravoslavnu crkvu i na svetosavlje. Sveštenik Žarko Gavrilović predvodio je omladinu koja je krenula da linčuje učesnike gej parade u Beogradu koja je održana krajem juna ove godine u Beogradu. Dakle, zaista postoji velika povezanost ne samo religije već i pojedinih ljudi u crkvi sa problemom narastajućeg nacionalizma.

Najvažniji ljudi Islamske vjerske zajednice u Bosni i Hercegovini, od reis ul uleme gospodina Cerića do mostarskog muftije gospodina Smajkića su nazivali cijeli Queer festival smećem koje dolazi sa Zapada, dok su neki političari govorili o učesnicima festivala kao o bolesnicima koje treba liječiti...

Husein Oručević: Vjerski službenici u Bosni i Hercegovini bili su najglasniji u kampanji koja je vođena protiv Queer festivala. Najvažniji ljudi Islamske vjerske zajednice u Bosni i Hercegovini, od reis ul uleme gospodina Cerića do mostarskog muftije gospodina Smajkića su nazivali cijelu stvar smećem koje dolazi sa Zapada, dok su neki političari govorili o učesnicima festivala kao o bolesnicima koje treba liječiti. Tih dana sam u dvorištu našeg Centra razgovarao sa mladim ljudima, pripadanicima islamskih radikalnih skupina, koji su protestovali protiv Queer festivala. Njima smrtna kazna nije bila upitna, samo je bilo pitanje kako je treba izvesti - da li kamenovanjem ili kopanjem rovova dubokih tri, četiri metra u koje treba zatrpati te ljude.

Omer Karabeg: Veoma su česti nacionalistički incidenti na fudbalskim utakmicama. Mladi navijači uzvikuju nacionalističke parole i nose transparente koji vređaju druge nacije. Zašto su fudbalski navijači do te mere obojeni nacionalizmom, prosto bi se reklo da su oni najvatreniji nacionalisti?

Simon Simonović: Tačno je da su navijači najvatreniji nacionalisti. Oni su najčešći izazivači nacionalističkih nemira. Problem s navijačima nije samo nacionalizam već i nasilje koje je sastavni deo njihovog ponasanja. Kada se udruže nacionalizam i nasilje uvek nastaju problemi.

Omer Karabeg: A da li neko njima manipuliše?

Simon Simonović: Ja to ne mogu tvrditi, ali svakako da oni imaju svoje idejne vođe u određenim političkim partijama.

Omer Karabeg: Koliko mladi iz Srbije slušaju pop grupe iz Sarajeva, Zagreba i drugih delova regiona?

Simon Simonović: Mnogo je mladih ljudi koji slušaju pop grupe iz susednih zemalja. Nedavno je u Beogradu je bio koncert zagrebačkog benda “Hladno pivo“. Moram reći da i pojedini mediji doprinose rušenju barijera, barem na muzičkom planu, kao Televizija B-92 svojom emisijom “Operacija trijumf“.

Husein Oručević, urednik u Omladinskom centru “Abrašević” u Mostaru: " Danas nam smeta što je neko druge nacionalnosti, sutra će se ksenofobija usmjeriti na djecu iz mješovitih brakova, pa na gej populaciju, a kad i toga nestane, možda ćemo mrziti one koji nose žutu jaknu ili su ofarbali kosu u crveno."

Husein Oručević: Kad je zabavna muzika u pitanju, najmanje ima problema. Industrija zabave izuzetno dobro funkcionira i ne poznaje granice. Samo ja ne znam koliko takvi koncerti mogu podsticati radoznalost da se upozna i onaj drugi - Srbin, Hrvat ili Bošnjak. Mi moramo ponuditi mladima da vide, ne samo kako se drugdje svira, nego i kakav je tamo teatar, kakve su izložbe, koje se knjige čitaju. Moramo u mladim ljudima razviti radoznalost za druge koja danas nedostaje. Moramo savladati ksenofobiju koja je strašno opasna. Ona ne poznaje granice i stalno mijenja formu. Danas nam smeta što je neko druge nacionalisti, sutra će se ksenofobija usmjeriti na djecu iz mješovitih brakova, pa na gej populaciju, a kad i toga nestane, možda ćemo mrziti one koji nose žutu jaknu ili su ofarbali kosu u crveno.

Omer Karabeg: Šta mladi u Srbiji danas znaju o susednim narodima i državama? Koliko ih uopšte interesuje šta se zbiva u susedstvu?

Ja nisam siguran da mladi danas mnogo znaju o tome kako se živi u susednim državama, koji su tamo kulturni obrasci, šta je tamo lepo. Siguran sam da deca u Beogradu ne znaju za mostarski Stari most, a trebalo bi da znaju...

Simon Simonović: Ja nisam siguran da mladi danas mnogo znaju o tome kako se živi u susednim državama, koji su tamo kulturni obrasci, šta je tamo lepo. Siguran sam da deca u Beogradu ne znaju za mostarski Stari most, trebalo bi da znaju. Potpuno se slažem sa kolegom Oručevićem da je podsticanje radoznalosti pravo rešenje.

Omer Karabeg: Ima li uopšte pokušaja da se organizuju susreti mladih u regionu, da se oni bolje upoznaju, da saznaju nešto više jedni o drugima?

Husein Oručević: Pokušaji, naravno, postoje, međutim oni nisu kontinuirani. Pomenuo bih naše iskutvo sa Cross radijom, mrežom koja povezuje lokalne radio stanice gradova sa teritoriji bivše Jugoslavije. Taj program u koji je uključen i naš Centar i u kome se razmijenjuju informacije emitira se na dvije radio stranice u Mostaru. U početku je slušaocima čudno zvučao ekavski ili zagrebači govor, da ne pominjem slovenački i makedonski. To je trajalo jedno vreme, a onda su se slušaoci navikli i sada im ne smeta jezik susjeda. Naravno to je uzak krug mladih ljudi, desetak ili petnaestak procenata, to su oni koji hoće da preskoče granice, da vide drugoga, da grade mostove, da u svoje getoizirane zajednice unesu informaciju o onome drugom i drugačijem.

Omer Karabeg: Da li mladima u Srbiji smeta hrvatski i bosanski govor. s obzirom da su rasli u zatvorenoj sredini, da nisu putovali, da se nisu sretali sa ljudima iz susednih zemalja?

Simon Simonović: Ne, ubeđen sam da tu nema nikakvih problema. Doduše oni se često i ne sreću pogotovo sa hrvatskim jezikom, ali oni su navikli na drukčiji govor pošto i u samoj Srbija ima nekoliko različitih načina govora.

Omer Karabeg: Mislite li da će se ovaj trend veličanja svega nacionalnog, koji je danas vrlo uočljiv u mladoj generaciji, nastaviti, ili će, što se više približavamo Evropskoj uniji, nacionalno ustupiti mesto univerzalnijim vrednostima?

Husein Oručević: Moram reći da se ja jako bojim univerzalanih vrijednosti jer one mogu dovesti do nedoumica i nesuglasica. Modeli koje nam Europa nudi, a koje mi vidimo u Bosni i Hercegovini, su poprilično formalni. Bojim se da nećemo od Europe puno dobiti, kao što nismo dobili ni do sada. Čini mi se da mi sami moramo pronalaziti odgovore na ove naše podjele. Mi ne možemo u Europu sa ovim našim budalastim nacionalnim stereotipima, mi tamo moramo unijeti priču o susretu različitosti.