Prepune deponije, pomešani otpad, zagađenje tla i vode zbog ilegalnog odlaganja smeća, uobičajena su pojava na Kosovu, u Albaniji i Crnoj Gori.

Ove tri balkanske zemlje nedavno je međunarodna organizacija Lloyd’s Register Foundation, sa sedištem u Londonu, rangirala među prvih deset u svetu po neuspehu u sortiranju otpada po poreklu, daleko ispod standarda EU.

Obilić, Kosovo

Svaki put kada izađe u dvorište, Srđan Milić se suočava sa prizorom i mirisom ogromne deponije.

"Ne znam kako da ti kažem, mi živimo ovde zato što moramo da živimo. Osećate možda i vi sami ovaj miris."

Srđan (72) živi u selu Paljaj kod Obilića na centralnom Kosovu, u regionu koji je već pogođen zagađenjem iz termoelektrana.

Međutim, poslednjih decenija glavna briga mu je obližnja deponija Miraš, koja je od njegove kuće udaljena oko 500 metara.

"Ovo leto, celo leto, dok je bila velika vrućina, kiša nije bila, to nisi smeo da otvoriš vrata i prozore od gasova, mislim od smrđevine."

Izgrađena 2006. godine bez adekvatnih standarda, na deponiji Miraš se odlaže otpad iz najmanje šest gradova na Kosovu, ukupno oko 160.000 tona godišnje.

Prema poslednjem izveštaju Javnog preduzeća za upravljanje deponijama (KMDK) iz 2022. godine, ova deponija predstavlja "stalni rizik po životnu sredinu, pretnju državnoj imovini, ali je najveća opasnost potencijalni rizik za ljudsko zdravlje i gubitak života u takvom okruženju".

Evropska unija je više puta pozvala Kosovo da zatvori i hitno rehabilituje deponiju zbog njenog "negativnog uticaja na životnu sredinu".

Deponija je smeštena u bivšoj jami za kogeneraciju, ispod obližnjeg jezera, zbog čega je povremeno plavila.

Deponija Miraš

"Problem sa otpadnim vodama na ovoj deponiji je van kontrole već mnogo godina jer je punkt za prikupljanje bio poplavljen", rekao je Dardan Veljija, direktor KMDK-a.

“To je trebalo da bude rešeno na vreme, što nije učinjeno, i evo nas... Bilo je nedostatka investicija, dugoročne loše uprave (upravljanje otpadom) i neadekvatnog planiranja u tom području."

Još jedan problem je, dodaje on, otpuštanje neobrađenih gasova, što predstavlja opasnost za izbijanje požara.

U godišnjem izveštaju KMDK-a se takođe izražava zabrinutost da bi deponija mogla da zagađuje podzemne vode u okolnim selima. Ipak, vremenski okvir za zatvaranje deponije nije napravio ni KMDK ni Vlada Kosova.

"Sve dok nema novog kapaciteta (za deponiju), praktično je nemoguće zatvoriti je", dodao je Veljija.

Napomenuo je da su planirane hitne intervencije na deponiji Miraš, dok se, najverovatnije naredne godine, ne počne sa izgradnjom nove uz pomoć EU i nemačke vlade.

Nemačka razvojna banka (KFW) je za Radio Slobodna Evropa navela da istražuje alternativne lokacije za deponije kako bi se "smanjilo opterećenje na deponiji Miraš", iako ona nije direktno uključena u investicione planove.

Većinu od sedam drugih deponija na Kosovu takođe treba zatvoriti ili proširiti zbog preopterećenja kapaciteta.

Agencija za zaštitu životne sredine Kosova navodi ih kao neke od "primarnih izvora zagađenja tla".

'Prikupljanje, odlaganje i zatrpavanje'

Tahir Krasnići (Krasniqi), istraživač Centra za obrazovanje i razvoj u oblasti zaštite životne sredine (CEDE) na Kosovu, kao jedan od najvećih problema u upravljanju otpadom izdvaja to što se smeće ne sortira, već se zajedno odlaže na deponije i potom prekriva zemljom.

"Ne postoji model koji bi omogućio reciklažu ili ponovnu upotrebu otpada u tom linearnom sistemu", navodi on.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, samo pet odsto otpada se reciklira, uglavnom kroz privatne i neformalne sisteme.

"Bacamo šta imamo – pelene, papire, flaše – ali ne i hranu, ostaci hrane ne ide u kantu. Sve ostalo ide u kantu", kaže Raza Krasnići (Krasniqi), meštanka Breznice kod Obilića. Objašnjava da ostatke hrane daju kućnim ljubimcima.

Usluge prikupljanja otpada su se poboljšale poslednjih godina i sada pokrivaju više od 90 odsto teritorije Kosova, a uglavnom ih pružaju javna preduzeća koja se često suočavaju sa finansijskim poteškoćama.

"Ranije smo bacali otpad u reke i (na druga mesta)... jer nije bilo kanti. Bacali smo u reku, i voda bi to odnela", dodaje Raza Krasnići.

Uprkos visokoj pokrivenosti uslugama prikupljanja otpada, ilegalno odlaganje i dalje postoji, pa tako ima 400 prijavljenih nelegalnih deponija širom Kosova.

Izveštaj "World Risk Poll" iz septembra 2024. godine, koji je sprovela Lloyd’s Register Foundation, rangirao je Kosovo kao treću najgoru zemlju u svetu po pitanju sortiranja smeća.

Na pitanje da li se vrši bilo kakva selekcija otpada pre odlaganja, 84 odsto ispitanika je odgovorilo negativno.

Samo su dve zemlje – Gabon i Obala Slonovače – bile lošije rangirane od Kosova. Albanija i Crna Gora su takođe među deset najgorih.

"Da se ne baca ta plastika (na deponiju) i najlon kese možda bi bilo drugačije za život ovde, ne bi toliko smrdelo", kaže Srđan iz Paljaja kod Obilića, koji dodaje da se često oseća smrad izgorele plastike sa deponije Miraš.

Ovaj penzioner kaže da on lično nastoji da odvoja plastiku i metalni otpad, ali da ga oni koji sakupljaju na kraju ubacuju u kamion zajedno sa drugim otpadom.

"Šta da radim, ja ne mogu da kažem njemu nemoj da bacaš. Ja znam da to treba da ide na reciklažu ali ne dolazi poseban kamion", poručuje ljutito, dok priprema kante za odnošenje smeća u petak.

Plutajući otpad u sve popularnijoj turističkoj destinaciji u Evropi

Za razliku od Kosova, Albanija—jedna od evropskih destinacija sa najbržim rastom turizma—primenila je drugačiji pristup upravljanju otpadom.

Albanija je 2016. godine započela planove za izgradnju tri spalionice radi kontrole otpada i proizvodnje energije.

Međutim, ovaj projekat je ubrzo upao u korupcijski skandal, poznat kao "Afera sa spalionicom", zbog čega je bivši ministar životne sredine Ljeftera Koku (Leftera) završio u zatvoru. Optužnica u tom slučaju trenutno je pred Apelacionom sudom u Albaniji.

U funkciji je trenutno samo jedna spalionica, mada albanske vlasti nisu dostavile podatke o tome da li i koliko otpada je u njoj spaljeno ili koliko energije je proizvedeno.

Ostale dve funkcionišu kao obične deponije.

Ljavdoš Feruni ( Lavdosh Ferruni), stručnjak za zaštitu životne sredine, ukazuje da je nefunkcionalnost spalionica obeshrabrila reciklažu, koja je do 2021. godine bila oko 18 odsto.

"To je faktor koji je uzrokovao da (upravljanje otpadom) nazaduje", navodi on.

U selu Kalem i Madh u blizini Fiera na jugu Albanije, meštani tvrde da nefunkcionalna spalionica zagađuje njihovo poljoprivredno zemljište koje se nalazi u okolini, jer gomila otpada neprestano raste.

"Zagađenje, mnogo utiče na biljke. Vazduh je zagađen, kao i voda za navodnjavanje", ističe Ljedion Buzi (Ledion), zabrinut da bi njegova njiva, na kojoj je ove godine uzgajao kukuruz, uskoro mogla da postane neplodna.

Problem sa otpadom u Albaniji u velikoj meri je pogodio i vodne resurse.

Na oko četiri kilometra od turističkih letovališta kod Rta Rodon, mala plaža na Jadranskom moru prekrivena je smećem, uglavnom zbog reke Išem koja nosi ogromne količine otpada - uključujući plastiku, odeću, metal, pa čak i medicinski otpad - pravo u more.

"Svakog dana dolazi sve više otpada", žali se ribar Nazmi Canameti, čije mreže često oštećuje otpad koji pluta.

Reka Išmi, koju organizacija "River Cleanup" smatra jednom od najzagađenijih reka u Evropi, godišnje unese gotovo 700 kilograma plastike u more.

Ljuljzim Bauman (Lulzim Baumann), ekološki aktivista inspirisan sve gorim stanjem reke, radi na obrazovnom centru za reciklažu u blizini, nadajući se da će deo ekološke štete ublažiti prikupljanjem i preradom plastičnog otpada.

"Počeli smo da sakupljamo plastiku duž sliva reke Išmi, čime automatski pravimo mali pozitivni doprinos. Deo moje vizije je da očistimo čitavu Išmi", navodi.

Otpad u plamenu u Crnoj Gori

Između dva susjeda koji imaju problema s otpadom, nalazi se Crna Gora.

Ni ona ne stoji bolje kada je u pitanju upravljanje otpadom ili reciklaža.

Veliki problem u ovoj turističkoj zemlji, koja poput Albanije i Kosova teži članstvu u Evropskoj uniji, jesu brojne ilegalne deponije.

Jedna od njih, Mostina, blizu Rožaja na sjeveroistoku Crne Gore, decenijama truje životnu sredinu i lokalno stanovništvo.

Na ovom području zabilježeno je nekoliko smrtnih slučajeva od raka pluća, koji su – prema riječima mještana i lokalnog ljekara – izazvani dimom sa deponije koja se često pali, iako ne postoje zvanični podaci koji potvrđuju ovu vezu.

Na deponiji Mostina požar izbija, obično noću, tvrde mještani.

Denis Murić i drugi civilni aktivisti iz Rožaja snimili su desetine video zapisa i fotografija deponije Mostina u plamenu i objavili ih na društvenim mrežama.

Denis je počeo da se bori protiv ilegalne deponije nakon smrti u svojoj porodici.

"Meni je otac umro od posljedica kancera pluća, takođe i tri strica. U kratkom periodu svi su relativno mladi umrli, do šezdesetak godina i to je kraj. Ali, zanimljiva stvar - da su svi od kancera pluća. Nisu imali genetski zastupljen kancer ranije", kaže on.

Lokalni lekar Adem Murić potvrđuje Denisovu priču.

",Radio sam tri i po godine u Hitnoj (pomoći, Rožaje), od 2019. do 2023. godine i to je baš evidentan porast broja karcinoma, naročito, da kažem, mlađe ili srednje populacije. Desetak osoba okolnih mjesta je umrlo od karcinoma pluća", kaže ljekar Adem Murić.

Decenijama se otpad iz opštine Rožaje odlaže na Mostinu, legalno i ilegalno. Oko šest i po hiljada tona godišnje, prema zvaničnim podacima opštine.

Lokalna uprava 2012. je Mostinu proglasila lokacijom za privremeno odlaganje otpada, na godinu.

Ajsel Kalač, sekretar za komunalno stambene poslove Opštine Rožaje, objašnjava da je Odlukom iz 2012. omogućeno produženje jednogodišnjeg perioda do izgradnje regionalnog centra za otpad u Beranama. Međutim, umesto jedne godine, deponija je privremena već 12 godina.

Nova regionalna deponija, prema poslednjim najavama Vlade, biće izgrađena 2025. godine, u Bijelom Polju.

U međuvremenu, Mostina je postala jedna od "najcrnjih" ekoloških tačaka u zemlji.

Lokalni aktivisti kažu da se tamo odlažu sve vrste otpada, ali da gume predstavljaju najveću opasnost.

Senad Pepić iz NVO Eko Gard iz Rožaja kaže da je bilo slučajeva kada su cijele porodice dolazile tamo i spaljivale otpad kako bi izvukle gvožđe za prodaju.

Porodična kuća Denisa Murića u rožajskom selu Besnik, nalazi se u dolini koju od deponije dijeli jamo jedno brdo.

"Dim sa deponije, kad dolazi do nas, potpuno okupira ovaj lokalitet i od dima ne vidimo jedni druge", kaže Denis.

Mještani i aktivisti su tri puta protestovali tokom 2024. godine, tražeći zatvaranje deponije i intervenciju države. Nakon toga, ministar ekologije Damjan Ćulafić posjetio je deponiju i razgovarao sa lokalnom administracijom.

"Idemo ka tome da odlagalište Mostina zatvorimo do kraja godine, ali da obezbijedimo Opštini Rožaje određena finansijska sredstva, kao pomoć, da bi oni mogli taj kompletan otpad koji sakupljaju, da odvoze na legalnu deponiju ovdje u Podgorici, sve do onog momenta, dok ne izgradimo regionalni centar za upravljanje otpadom, koji bi trebalo da bude stacioniran u Bijelom Polju", izjavio je ministar Ćulafić.

Nakon pritiska javnosti, Opština je uvela nadzor nad Mostinom, tako da od početka septembra nije bilo požara.

Ajsel Kalač, sekretar za komunalno stambene poslove Opštine Rožaje, nema odgovor na pitanje zašto to nije učinjeno ranije. Ipak, priznaje da opština odlaže otpad tamo decenijama:

"Bio bih jako neiskren da vama kažem da opet negdje taj otpad nije baš na tu lokaciju tako odlagan."

Dok državna i lokalna administracija traže rješenje, građani podnose tužbe.

To je učinio Denis Murić, a kaže da će uskoro i mnogi drugi.

"Čekamo podizanje optužnice protiv Komunalnog preduzeća, Ministarstva ekologije i Agencije za zaštitu životne sredine, koji su sve dozvolili da se ovo radi bez ikakvog nadzora nelegalnog odlagališta", kaže Denis.

Mostina, osim lokalnih interesa, može ugroziti i nacionalne.

"Ukoliko to pitanje ne riješimo na način koji sam vam predstavio, i Mostina i mnoga druga odlagališta, kojih nažalost u Crnoj Gori, čak i onih nelegalnih, ima oko 340 - prema podacima koji su nama dostupni prilikom izrade novog Državnog plana za upravljanje otpadom - svi oni mogu biti prerpeka za ulazak Crne Gore u Evropsku uniju", rekao je ministar ekologije Damjan Ćulafić.

Crna Gora, prva ustavom deklarisana ekološka država na svijetu, tek je na početku procesa razdvajanja kućnog otpada.

Prema zvaničnim podacima MONSTAT-a, Uprave za statistiku Crne Gore, 2023. je reciklirano oko 0,3 odsto otpada, pet puta manje nego 2021.

Kosovo, Albanija i Crna Gora teže članstvu u Evropskoj uniji, čija gdje većina članica ima efikasniji sistem upravljanja otpadom. Prema direktivama EU, svaka država treba da reciklira najmanje 50 odsto otpada do 2030. godine.