Omer Karabeg: Gospodine Graniću, da će nezavisnost Kosova dovesti do pogoršanja odnosa u regionu?
Mate Granić: Stvari treba promatrati s kratkoročnog i dugoročnog aspekta. Kratkoročno će se u regiji sigurno povećati napetost. Ne samo između Kosova i Srbije, već će i između Srbije i Hrvatske i drugih država bivše Jugoslavije. Međutim, siguran sam da će dugoročno stvari postepeno doći na svoje mjesto.
Jelica Minić: Ja takođe očekujem da će biti tenzija na kratak rok. Možda i na duži. To će se svakako odraziti i na odnose Srbije sa Slovenijom, Hrvatskom , Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, drugim rečima sa svim zemljama u susedstvu. Naravno i sa Albanijom. Imajući u vidu sve ono što je postignuto u normalizaciji odnosa u regionu od 2000. godine, mislim da ćemo sada, bar izvesno vreme, imati jednu silaznu liniju. Najgore bi bilo da se trenutna ogromna frustracija, koja postoji u Srbiji, prenese na region. Zbog toga je vrlo važno da Evropska Unija ponudi čvrstu perspektivu čitavom regionu, a posebno Srbiji.
Omer Karabeg: Sudeći po reakcijama lidera Republike Srpske, čini se da bi nezavisnost Kosova najpre mogla da uzdrma Bosnu i Hercegovinu. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova u Republici Srpskoj su ojačale tendencije ka osamostaljenju/ Može li doći i do nekih praktičnih koraka u tom pravcu?
Mate Granić: Mislim da do drastičnih koraka ne može doći, ali će Republika Srpska radikalizirati svoje pozicije. Međutim, u Dejtonskom sporazumu je zapisano da Republika Srpska ne može raspisati referendum i tražiti nezavisnost. Oko toga nema konsenzusa, kao što nema konsenzusa ni oko toga da se Republika Srpska ukine. Sasvim je sigurno da niti jedno, niti drugo nije moguće. Istina, ovakva Bosna i Hercegovina teško funkcionira kao moderna evropska država, ali je sasvim sigurno da ni jedan, ni drugi scenarij nisu realni. Drugim riječima, tenzija i napetosti će biti, ali ne vjerujem da će se desiti nešto više od toga. Osim toga, u Bosni i Hercegovini je 6.000 pripadnika međunarodnih vojnih snaga.
Omer Karabeg: Gospođo Minić, može li, po vama, nezavisnost Kosova ozbiljno da uzdrma Bosnu i Hercegovinu ili čak da dovede i do njenog rasparčavanja?
Jelica Minić: Imajući u vidu ulogu međunarodne zajednice u procesu stvaranja današnje Bosne i Hercegovine, to bar za sad ne izgleda kao realna mogućnost. Ali u svakom slučaju, jednostrano proglašena nezavisnost Kosova ima uticaja na stanje u Bosni i Hercegovini. Mislim da je učešće premijera Republike Srpske Milorada Dodika na mnogobrojnim političkim manifestacijama u Srbiji, recimo u predizbornim kampanjama predsednika Tadića ili na nedavnom mitingu u Beogradu protiv nezavisnosti Kosova, naznaka čvršćih veza i veće povezanosti zbivanja u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Ne treba isključiti ni ohrabrivanje destabilizacije Bosne i Hercegovine koje bi moglo doći iz Srbije.
Omer Karabeg: Očekujete li da će vlada Srbije preduzeti oštre mere prema onim svojim susedima koji priznaju Kosovo?
Mate Granić: Mislim da se neće dešavati ništa dramatičnije od određenog zahlađena odnosa. To bi najviše štetilo Srbiji. Činjenica je da ni u Hrvatskoj ni u Sloveniji nije bilo nikakvog trijumfalizma, niti ikakve euforije povodom proglašenja nezavisnosti Kosova. Po mom sudu, to će ovisiti o dvije stvari - o tome koliko će Europska Unija i Sjedinjene Američke Države biti aktivni u ohrabrivanju europske i euroatlantske opcije u Srbiji i o tome koliko će u Srbiji ta opcija prevladavati.
Omer Karabeg: Gospođo Minić, očekujete li da će vlada Srbije prema svojim susedima koji priznaju Kosovo preduzeti oštrije mere nego što je preduzela prema Francuskoj, Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama, čiji su ambasadori pozvani samo na konsultacije, čak nije bilo ni opoziva?
Jelica Minić: Ne mora da znači. Značajno je da su poruke koje su dolazile iz zemalja regiona bile da one žele da nastave normalnu saradnju sa Srbijom i da, što je već istakao i gospodin Granić, nije bilo triumfalizma. Imajući u vidu da zemlje regiona ne prednjače u priznavanju nezavisnosti Kosova, moglo bi se očekivati da Srbija neće preduzimati drastične mere prema bivšim jugoslovenskim republikama i svojim susedima i da će one biti na nivou koji neće prevazilaziti ono što se preduzima prema drugim zemljama.
Omer Karabeg: Gospodine Graniću, po vama, koja će država bivše Jugoslavije prva priznati nezavisnost Kosova?
Mate Granić: Gotovo je sigurno da će to biti Slovenija, zatim Hrvatska, pa onda Makedonija. Slovenija je članica NATO pakta i Evropske unije, a Hrvatska i Makedonija žele da postanu njihove članice. Ništa nije slučajno, cijeli redoslijed priznavanja Kosova je dogovoren i isplaniran. Slovenija sada predsjedava Europskom unijom i sigurno je da je svoje korake koordinirala sa vodećim članicama Europske unije i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Tu uopće nema nikakvih dilema. Jednako tako radi i Makedonija. Makedoniji je ulazak u NATO pakt životno pitanje, a to u najvećoj mjeri ovisi o Sjedinjenim Američkim Državama. I riješnje njenom spora sa Grčkom oko imena takođe ovisi o Sjedinjenim Američkim Državama i vodećim članicama Europske unije. Što se tiče Hrvatske treba napomenuti da je Samostalna demokratska srpska stranka u vladi. Hrvatska će voditi računa o tome, kao i o hrvatskoj manjini u Srbiji i o gospodarskoj suradnji sa Srbijom. Realnost je, međutim, takva kakva je i ona ne ostavlja mnogi manevarskog prostora.
Jelica Minić: Složila bih s redosledom koji je izneo gospodin Granić. Slovenija predsedava Evropskom unijom, Hrvatska i Makedonija su zemlje koje imaju aspiracije da vrlo brzo postanu članice NATO pakta i Evropske unije, tako da se može očekivati da će slediti generalnu politiku organizacija u kojima se nalaze ili čiji članovi žele da postanu.
Mate Granić: Ponovio bih još jednom da je veoma važno što nema nikakvog trijumfalizma, što nema nikakve euforije. Nisam vidio nijedne novine koje su na taj način izvještavale. A priznavanje će uslijediti kao rezultat međunarodnih obveza koje su sasvim sigurno dogovorene. Nedavno su ministri obrane Hrvatske, Albanije i Makedonije razgovarali u Washingtonu o izvršavanju obveza koje je potrebno ispuniti za pristup NATO paktu. Sasvim je sigurno da je i priznavanje Kosova dio tih obveza.
Jelica Minić: Mislim da je frustracija u Srbiji jako velika, kao i nezadovoljstvo i svojevrsna dezorijentacija. Ne vidi se jasan redosled koraka u budućnosti, mada se koriste krupne reči. Međutim, neka prva ispitivanja javnog mnenja ukazuju da u Srbiji, uprkos svemu, i dalje postoji vrlo snažno proevropsko opredeljenje, ali je ono dosta konfuzno. Ljudi su zbunjeni jer se tu pojavljuje faktor Kosova koji je poslednjih meseci došao u prvi plan. Drugim rečima, Srbija je u ozbiljnim teškoćama i u svojevrsnoj dezorijentaciji i podeljenosti. To su, na kraju, pokazali i predsednički izbori.
Omer Karabeg: Da li će se pogoršanje političkih odnosa odraziti na ekonomsku saradnju u regionu?
Mate Granić: Vjerojatno će doći do određenog pada u jednom periodu, ali ne dugoročno, jer su interesi gospodarstvenika potpuno drugačiji.
Jelica Minić: Moglo bi se reći da su mnogi privrednici u Srbiji danas očajni. U poslednjih nekoliko meseci pogoršali su se ekonomski pokazatelji - vrednost akcija na tržištu pada, priliv stranih investicija se smanjuje, izvozne performanse slabe. Srbija već počinje da plaća ekonomsku cenu svih ovih zbivanja vezanih za Kosovo i to, naravno, među ljudima koji se bave biznisom izaziva veoma veliku zabrinutost.
Omer Karabeg: Kako bi se na region odrazila eventualna odluka Srbije da odustane od pridržavanja Evropskoj uniji?
Mate Granić: Mislim da će to imate najgore posledice po Srbiju. Hrvatskoj odgovara dugoročno stabilna i europski integrirana Srbija, ali takva odluka bi svakako najviše naškodila Srbiji.
Jelica Minić: I to je jedan od mogućih scenarija, ali ja iskreno verujem da do toga ipak neće doći. Srbija je na vratima velikih projekata, kao i čitav region. Region mora da se uključi u energetske, transportne infrastrukturne projekte, kao i projekte zaštite prirodne sredine. Srbiji se otvaraju vrata punog uključivanja u evropsko tržište. Sve su to razvojne šanse. Ako ih izgubi, Srbija bi došla u nemoguću i neodrživu situaciju. Najgore bi bilo da Srbija opet dođe u izolaciju ili samoizolaciju, kao što je to bilo u Miloševićevo vreme.
Omer Karabeg: Ukoliko bi Srbija otišla u samoizolaciju, da li to znači da bi bili ugroženi i veliki projekti Evropske unije u regionu?
Jelica Minić: Svakako da bi, jer infrastrukturne mreže koje povezuju zemlje regiona idu preko Srbije. Izostale bi ogromne investicije. Od tih projekata u dobroj meri zavisi dalji razvoj i Srbije i regiona. To bi veoma pogodilo sve oblike razvoja, i ekonomskog i socijalnog i političkog, ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu. Zbog toga mislim da je u interesu ne samo građana Srbije nego i celog regiona da se ova veoma teška situacija u Srbiji što je moguće bezbolnije i brže prevaziđe.
Omer Karabeg: Scenario izolacije se ne bi mogao ostvariti bez jakog oslanjanja na Rusiju. Šta mislite da li je namera Rusije da od Srbije napravi svoje uporište na Balkanu, ili joj Kosovo služi samo za odmeravanje snaga sa Sjedinjenim Američkim Državama?
Mate Granić: Obje stvari. S jedne strane Kosovo svakako služi za odmjeravanje snaga ojačale Rusije sa Sjedinjenim Američkim Državama. S druge strane treba napomenuti da je Rusija sjajno iskoristil šansu da učvrsti svoje prisustvo u energetskom sektoru Srbije. To je neosporno. Međutim, isključivo oslanjanje na Rusiju, a izolacija od Europske unije i Sjedinjenih Američkih Država ne bi bio dobar izbor za Srbiju.
Omer Karabeg: Da li mislite da Rusija u svojoj politici prema Srbiji ima i neke druge planove osim ekonomskog prisustva? Da li se može računati i sa jakim političkim, a možda vojnim prisustvom?
Mate Granić: Mislim da je gospodarsko prisustvo sigurno na prvom mjestu, i ono je legitimno. I to ne samo u Srbiji nego i u cijeloj regiji. A što se tiče vojnog aspekta, mislim da je to jedna od tačaka sučeljavanja sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali da još uvijek nema dovoljno elemenata da bi se moglo govoriti o čisto vojnom prisustvu. Barem za sada.
Jelica Minić: Svakako da Rusiji odgovara da se što više širi krug zemalja vezanih za nju i zavisnih od nje. Rusija je ekonomski, posebno u oblasti energetike, sve prisutnija u celom regionu jugoistočne Evrope. Rusi su prisutni i u Bugarskoj i u Grčkoj i u Mađarskoj.
Omer Karabeg: Tačno je da je Rusija je vrlo prisutna u energetskom sektoru u mnogim zemljama Balkana. Ali, koliko znam, nijedno rukovodstvo ili bar deo rukovodstva tih zemalja ne poziva tako otvoreno Rusiju kao, recimo, premijer Srbije Vojislav Koštunica, uz pomoć lidera Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića koji je dobio skoro polovinu glasova na prošlim predsedničkim izborima.
Jelica Minić: Postoje razlike u nijansama. Gospodin Nikolić je Rusiji nudio i vojne baze u Srbiji ukoliko on bude predsednik. Razvoj događaja može voditi i u tom pravcu, to nije isključeno. Imali smo predsedničke, ali slede i lokalni izbori, a vrlo je moguće da ćemo ove godine imati i parlamentarne izbore i da će se u Srbiji formirati neke nove koalicije. Ovo sada ispoljeno jedinstvo oko Kosova, mada - opet kažem - nijanse nisu beznačajne, ne garantuje da u nekim daljim koracima, kada se bude trebalo izjašnjavati o Evropskoj uniji, neće doći do prekomponovanja političke scene Srbije i stvaranja nekih potpuno novih koalicija.
Omer Karabeg: Da li bi to moglo da znači stvaranje saveza sa Rusijom umesto sa Evropskom unijom?
Jelica Minić: Ni u jednoj od zemalja regiona taj ruski faktor nije bio toliko značajan kao u Srbiji. To je nešto što je bilo prisutno za vreme Miloševićevog režima, jer je u to doba jedan od retkih puteva u svet vodio preko Rusije. U ovom trenutku je zbog Kosova taj odnos sa Rusijom opet aktuelizovan i intenziviran. Međutim, kao što je rekao gospodin Granić, to je legitimno. Rusija jača u međunarodnim odnosima, i u ekonomskoj i političkoj i bezbednosnoj sferi. Ali, vi ste u pravu, u Srbiji je Rusija, vezano za Kosovo, daleko prisutnija nego u bilo kojoj drugoj zemlji regiona.
Omer Karabeg: I na kraju, da li se sadašnje tenzije oko Kosova mogu pretvoriti u oružani sukob?
Mate Granić: Realno, što se tiče Srbije, mislim da je bilo kakav rat ili nešto slično prošlost. Apsolutno prošlost. Ne zaboravire da je u ovom trenutku na Kosovu prisutno 18 hiljada međunarodnih vojnika, a biće ih i 25 i 30 hiljada ako bude potrebno. U Bosni i Hercegovini je 6.000 pripadnika međunarodnih snaga. Rat u ovom trenutku nitko ne bi dozvolio, niti ima snage za to.
Jelica Minić: Ja mislim da nema realnih šansi za oružane sukobe koji bi bili izazvani proglašenjem nezavisnosti Kosova. Mislim da će razvoj događaja u velikoj meri zavisiti od toga koliko će vlasti na Kosovu poštovati obaveze koje su preuzele u deklaraciji o nezavisnosti. Mnogo će zavisiti od toga kakav će biti njihov odnos prema Srbima na Kosovu. Ako ne bude nasilja, ako ne bude snažnih pritisaka na tu manjinu, ako ta manjina uspe da opstane na Kosovu i da ekonomski, socijalno i politički preživi, to može olakšati odnose između Srbije i Kosova. I drugo, mnogo će zavisiti od toga koji će od scenarija vezanih za budućnost severa Kosova biti ostvaren, da li će severni deo ostati u sastavu Kosova ili će se odvojiti. Od svih tih elemenata zavisiti kako će se odnosi između Srbije i Kosova konstituisati, da li je moguća normalizaciju odnosa u nekoj doglednoj budućnosti ili će sadašnji veoma zategnuti odnosi potrajati veoma dugo. Treba imati u vidu i to da je Kosovo veoma značajno izvozno tržište za Srbiju i da su Kosovo i Srbija veoma vezani u energetskoj oblasti. Nema normalnog razvoja energetskog sektora na Kosovu i izgradnje termoelektrane Kosovo C u punom kapacitetu ukoliko prenosna infrastruktura u Srbiji ne bude za to osposobljena. Znači, postoji niz veza koje upućuju na to da bi se odnosi ipak mogli normalizovati.
