“S obzirom na to da ćemo dobiti vakcine početkom januara u prvoj, drugoj i trećoj nedelji, zdravstveni radnici će za nekih deset, petnaest dana biti uključeni u imunizaciju, odnosno vakcinaciju protiv COVID-19”, kaže državni sekretar Ministarstva zdravlja Srbije Mirsad Đerlek, a povodom najave da Srbija od 24. decembra zvanično počinje vakcinaciju protiv korona virusa.
Đerlek, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), takođe navodi da je vakcinaciju šireg stanovništva (koje ne pripada posebno ugroženim grupama) realno očekivati u maju ili junu sledeće godine.
Prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prvi kontigent vakcine kompanija Fajzer/Biontek, koja je za sada jedina zvanično odobrena u Srbiji, dobiće prvo najstarija kategorija stanovništva u domovima za stare.
U Srbiju je u utorak, 22. decembra, stiglo 4.875 ovih vakcina, a istog dana održana je i prva radna sednica Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju protiv COVID-19, čiji je predsednik Mirsad Đerlek.
RSE: Kakav je plan imunizacije, šta je odlučeno na sednici Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju protiv COVID-19?
Đerlek: Mi smo juče dobili vakcinu, 4.875 doza, ispoštovali smo taj princip hladnog lanca i skladištili vakcinu na naš Institut za virusologiju „Torlak“. Održali smo sednicu Nacionalnog koordinacionog tela i usvojili Operativni plan koji podrazumeva pripremu i sprovođenje imunizacije građana Srbije.
Taj operativni plan ostaje kostur, stub plana za godinu dana jer će otprilike toliko trajati celokupna imunizacija u zavisnosti od količine vakcine koja nam bude pristizala, ali on je podložan i blagim izmenama koje će zavisiti od trenutne epidemiološke situacije i od količine vakcine koju posedujemo.
Pošto nam je u prvoj fazi predviđena vakcinacija medicinskih radnika, jer su u rizičnoj grupi, i korisnika i zaposlenih u staračkim domovima zbog konstantnog punjenja bolnica i intenzivne nege, mi smo u ovom trenutku za nekoliko nedelja dali prednost starijima, korisnicima domova zdravlja. U tim jedinicama intenzivne nege i bolnicama u velikom procentu su stariji od sedamdeset godina.
Ove dve ugrožene grupe (zdravstvene radnike, korisnike i zaposlene u domovima za stare, prim. aut.) želimo prvo da završimo. Sve ostalo ćemo rešavati u hodu, držaćemo se Operativnog plana koji je vrlo dinamičan, ali podložan izmenama i pratiti epidemiološku situaciju i na osnovu toga odlučivati koje će to sledeće grupe da budu. Naravno, tu su vojska, policija, prosveta i svi stariji od 65 godina sa komorbiditetima. Sve je to detaljno dogovoreno i opisano u Operativnom planu koji smo juče usvojili.
COVID-19 testovi: Čemu koji služi?
RSE: Da li za druge ugrožene grupe postoji plan kada će primiti vakcinu?
Đerlek: Idemo redom. Sve zavisi od količine vakcine koju dobijemo. Već u toku januara Srbija će dobiti nekih 250 do 300 hiljada doza, što su značajne doze i možemo planirati, da ne kažemo ozbiljniju imunizaciju, ali imunizaciju većeg obima. Sve zavisi od proizvođača, da li će proizvođač uspeti da nam isporuči sve ono kako stoji u ugovoru, mi ne možemo unapred znati koju ćemo populaciju i ciljnu grupu vakcinisati.
Pokušaćemo da se držimo Operativnog plana, ali zavisi od količine vakcine koju budemo imali na lageru u „Torlaku“ i nadamo se da to ne bude samo Fajzerova vakcina zato što se ozbiljno pregovara i sa Rusima i sa Kinezima i sa svima ostalima, pa se nadam da ćemo uspeti već u prvom kvartalu da uspostavimo neki red i da ćemo imati dosta vakcina na lageru i moći da poštujemo Operativni plan.
RSE: Kada se očekuju novi kontigenti vakcina i od kojih proizvođača?
Đerlek: Uvek treba biti oprezan u broju isporučivanih vakcina, isporučeno je 4.875. Trebalo je 10.000 doza (da se isporuči u decembru, prim. aut.). Najavljeno mi je da će na nedeljnom nivou u januaru i februaru i martu dolaziti po nekih 20.000 (Fajzerovih, prim. aut) vakcina, što bi značilo da bi mesečno dolazilo oko 80.000 doza, a za tri meseca, odnosno taj prvi kvartal negde oko 250.000 doza bi trebalo da nam stigne samo od Fajzera.
Vode se intenzivni razgovori sa drugim proizvođačima, vrlo su blizu kraju sa Rusima za Sputnik V vakcinu i Kinezima u ovom trenutku. Očekujemo da će te dve vakcine vrlo brzo stići u Srbiju.
RSE: Koji proizvođači su konkurisali za odobrenje vakcine u Srbiji?
Đerlek: Trenutno Fajzer/Bajontek i (proizvođač ruske vakcine, prim. aut) Sputnik V. Odobrena je Fajzerova i očekujemo ovih dana Sputnik V.
RSE: Rusija je, prema pisanju nekih medija, Srbiji ponudila i zajedničku proizvodnju ruske vakcine. Šta se planira na tom planu?
Đerlek: Mi imamo odlične odnose sa Rusijom. Očekujemo ovih dana da naša Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) izda sertifikat za upotrebu Sputnik V vakcine. Zaista očekujemo da ćemo dobiti dosta velike količine ako se izda pozitivan sertifikat. Najverovatnije da hoće. Radi se o vakcini koja je slična ranijim vakcinama u smislu proizvodnje.
Cilj države jeste da osposobi naš Institut za virusologiju „Torlak“ da proizvodimo vakcinu jer svaka zemlja voli da ima svoj institut koji će proizvoditi vakcine. Država je pokazala koliko poštuje i želi da „Torlak“ opstane na svojim nogama i koliko je važan samim tim što je ulagala u Institut i spasila „Torlak“ koji je bio pred uništenjem.
Gledajući situaciju, šta se dešava u Evropi, država će napraviti plan na koji način osavremeniti „Torlak“ i zajedno sa Rusima ući u proizvodnju vakcine. Koje će se vakcine proizvoditi, to će ostati na stručnjacima da odrede u zavisnosti kakva nam oprema treba i kakva sirovina.
RSE: Da li postoji određena rezerva prema ruskoj vakcini imajući u vidu da ona nije odobrena ni u jednoj evropskoj državi?
Đerlek: To je sada kao i svaka situacija u svetu, dosta se toga politizuje. Farmaceutske kuće se utrkuju čija će vakcina da bude bolja, prvo smo počeli sa 90 odsto sigurnosti (vakcine), pa na 92 odsto, pa na 95 odsto. Mislim da mi gledamo interes naše države i sve što bude korisno za naše građane, mi ćemo se najverovatnije toga držati. To što se to nekome ne sviđa, to je materijalna stvar koja u ovom trenutku ni bi trebalo da nas interesuje zato što opšti cilj koji je Vlada usvojila je briga o zdravlju svakog pojedinca u Srbiji.
RSE: Kakav je značaj vakcinacije u borbi protiv pandemije?
Đerlek: Ono što želim da poručim građanima Srbije je da je vakcina najveće civilizacijsko dostignuće koje je spasilo milione života. Mi ne želimo da se vraćamo u srednji vek i da imamo problem, kao što je bio sa kugom i španskom groznicom pre sto godina. Ipak je ovo 21. vek. Bilo bi šteta izgubiti život tako jeftino zbog neodazivanja na vakcinaciju.
Vakcinacija je dobrovoljna, naša država ne želi nikog da prisiljava i želi da da preporuku ljudima da malo više poštuju svoj život i da ga cene. Da ne dozvole da zbog antivakserskog lobija koji je vrlo nekritičan i koji šteti zdravlju ljudi, odluče da ne prime vakcinu. Apelujem da se što veći broj ljudi vakciniše kako bismo završili priču sa COVID-19 i nastavili da živimo normalno kao što smo živeli pre godinu dana.
Facebook Forum