Izvršni urednik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Snaga trenutnog antizapadnog raspoloženja u Srbiji lako se može meriti sa onim iz vremena diktature Slobodana Miloševića. Barem se stiče takav utisak, ukoliko se osvrnemo na dešavanja proizašla kao posledice proglašenja nezavisnosti Kosova.
Uprkos tome što premijer Vojislav Košutnica tvrdi da je državni vrh poslao jasnu poruku podrške kosovskim Srbima, neki od lidera kosovskih Srba tvrde kako je od Beograda očekivano više od poruke da će poništiti odluku Prištine o nezavisnosti.
Spor predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, te odbijanje političkog sporazuma koji je Vladi Srbije ponudio Brisel, uveli su Srbiju u političku krizu koja je vrlo brzo proizvela mnoge posledice, uključujući ekonomske.
Protivljenje srpskog premijera Vojislava Koštunice da Beograd stavi potpis na Politički sporazum sa Briselom zbog Misije EU za Kosovo izazvala je u Srbiji ozbiljnu krizu Vlade. O tome za RSE Tomislav Nikolić i Velimir Ilić.
Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je nakon susreta u Beogradu sa predsedavjućim OEBS-a i šefom diplomatije Finske Ilkeom Kanevrom da će Vlada Srbije ostati privržena idejama koje misija OEBS-a na Kosovu sprovodi. I pored toga, neki prestavnici Vlade Srbije ostali su pri stavu da bi OEBS trebalo da ode, a da bi tako nešto ipak moglo da se dogodi strahuju i u kancelariji ove organizacije u Prištini.
Rezervisane čestitke iz svih stranačkih tabora stigle su u ponedeljak pobedniku predsedničkih izbora u Srbiji Borisu Tadiću. Utisak je da mu je najiskrenije čestitao njegov izborni protivnik, kandidat Šešeljeve partije Tomislav Nikolić.
Nezavisno udruženje novinara Srbije nedavno je zatražilo od nadležnih da intervenišu u slučaju beogradskog Radio Fokusa. Reč je o jednoj od radio stanica koja poseduje nacionalnu frekvenciju uprkos ocenama da se talasima tog programa širi govor mržnje, verske i nacionalne.
Pod naslovom „Lična karta Srebrenice“, beogradski dnevnik „Glas javnosti“ objavio je dodatak u kome se spori da je u tom gradu izvršen genocid. Autor dodatka Milivoje Ivanišević tu dovodi u pitanje i broj ubijenih Bošnjaka u leto 1995. godine i tvrdi da srpske snage nisu likvidirale oko 2.500 ljudi. Osim Nezavisnog udruženja novinara niti jedna druga organizacija ili institucija u Srbiji nije osudila takav potez „Glasa javnosti“, što iznenađuje utoliko pre što ovo nije prvi sličan incident koji priređuju urednici tog lista.
Još jedan skandal rok zvezde bivše Jugoslavije, a i danas popularnog frontmena grupe Riblja čorba Bore Đordevića. Na koncertu u beogradskoj Areni, članove svog benda on je prestavio imenima optuženih za ratne zločine i za ubistvo premijera Zorana Đindića. Dakle, članove orkestra je prozivao kao Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Milorada Ulemeka Legiju. Đordević je inače član partije premijera Vojislava Koštunice koja se nije ogradila od ovakvog nastupa.
Ko su ti koji rade protiv interesa srpske države u samoj Srbiji? Ovo pitanje zvuči kao istrgnuto iz vremena Miloševićeve diktature, ali je poslednje dve sedmice u Srbiji ponovo aktuelizovano, i to od strane analitičara koji su u svojim tekstovima postavili pitanje - postoje li granice u slobodi javnog mišljenja o Kosovu i da li bi one koji prihvataju mogućnost da Pokrajina dobije nezavisnost trebalo kazniti?
Sa idejom da neće dopustiti dovođenje u pitanje suvereniteta Srbije, većina poslanika novog saziva Skupštine Srbije usvojila je rezoluciju kojom je odbacila Predlog Martija Ahtisarija za Kosovo. Skoro svi poslanici demokratskog bloka, radikali i socijalisti, zajedno su glasali za tekst dokumenta u kome stoji da Ahtisarijev plan „krši osnovne principe međunarodnog prava jer ne uvažava suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije u odnosu na Kosovo i Metohiju“. Mada su retki, čuli su se i glasovi onih, koji tvrde da je Srbija pre skoro osam godina izgubila taj suverenitet, te da je suvišno o tome danas raspravljati. Može li se insistiranjem na pitanju suvereniteta rešiti pitanje statusa Kosova?
Danas se navršava šest godina od početka procesa Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom za ratne zločine. Suđeno mu je za zločine počinjene tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali presuda nikada neće biti izrečena posto je Milošević preminuo u martu prošle godine, u samom finalu suđenja. Srbija je ovih dana suočena sa jednom od direktnih posledica njegove politike, a to je rešavanje pitanja statusa Kosova. Govorimo o tome koliko su Miloševićeve greške na Kosovu imale za posledicu potpuno suprotan efekat od onoga koji je on predstavljao kao svoj cilj – albanski separatizam postajao je sve jači, a Albanci sve udaljeniji od ideje ostanka u srpskoj državi.
Ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, samo je jedan u dugom nizu izvršenih zločina srpskog kriminalnog Zemunskog klana. Svedok-saradnik u maratonskom procesu optuženima za ubistvo premijera, koji se odvija pred Specijalnim sudom u Beogradu, Dejan Milenković Bagzi, izneo je tvrdnje o namerama za kidnapovanje nekih od najbogatijih Srba, zatim planove o ubistvu bivšeg šefa tajne policije, kao i supruge lidera Srpskog pokreta obnove (koji je i sam preživeo dva atentata) Danice Drašković, a naveo je i nove detalje o navodnim kontaktima lidera organizovanog kriminala sa najpopularnijom srpskom muzičkom zvezdom Svetlanom Cecom Ražnatović.
Radio Slobodna Evropa gostovao je u Novom Pazaru. Razgovarano je o mnogim aktuelnim pitanjima, o toleranciji i netoleranciji. Gosti su bili publicista Mirko Đorđević i direktor nevladine organizacije URBAN IN Aida Ćorović.
Čak 38 odsto srednjoškolaca u Srbiji komunicira putem Interneta sa potpuno nepoznatim ljudima, a njih skoro 40 odsto od cifre odlučuje se na vrlo rizičan korak i na lično upoznavanje sa tim osobama. To su rezultati istraživanja koje je sprovela nevladina organizacija Astra, a koje je podržao i OEBS. Cilj istraživanja je ukazati na opasnost od Internet pedofilije i vrbovanja mladih za trgovinu ljudima istim putem, što je sve rasprostranjenije u svetu, a do ovog istraživanju u Srbiji se time skoro niko nije bavio.
Da li je šef srpske policije falsifikovao belešku o svojim razgovorima sa Miloradom Ulemekom Legijom? Jedan Vladin predstavnik tvrdi da je to malo moguće, prvi inspektor policije navodi da se upravo to dogodilo, baš kao i Danica Drašković, sada već veteranka u dokazivanju krivice i odgovornosti Miloševićevih ljudi za politička ubistva i ratne zločine. Niz novih pitanja vezanih za događanja u noći 2. maja 2004. godine kada je Ulemek jednostavno izašao iz svoje kuće u Beogradu i dopustio dojučerašnjim kolegama da mu stave lisice na ruke, otvorena su po saznanjima koje je sinoć objavila televizija B92.
Najpoznatiji glumački tandem bivše Jugoslavije Velimir Bata Živojinović iz Srbije i Boris Dvornik iz Hrvatske. Oni nisu bili samo kolege (proslavljene zajedničkim ulogama u nekim od najspektakularnijih filmova onog vremena, poput „Neretve“, već i veliki prijatelji. Međutim, rat ih nije samo fizički razdvojio. Obojica su postali i deo političke mašinerije koja je rat vodila. Boris Dvornik priznao je kako se svojevremeno učlanio u HDZ, dok je Bata Živojinović bio i u vrhu Miloševićevog SPS-a, a pre nekoliko godina bio je i predsednički kandidat te stranke. Ovih dana Dvornik je najavio da će na Živojinovićev poziv po prvi put posle rata doputovati u Beograd, kako bi bio uz njega tokom operacije srca. To je bio povod za tele-most koji je priredila hrvatska TV Nova, prvi javno emitovani razgovor koji su dvojica glumaca prihvatili, posle mnogih odbijanja:
Pola miliona ljudi u svetu godišnje strada od pušaka, pištolja i drugog malokalibarskog oružja. Ono je krivo za 300.000 ubistava godišnje u oružanim sukobima i 200.000 u kriminalnim aktivnostima. Takvi podaci čuli su se prvog dana Regionalnog seminara o eliminaciji lakog i malokalibarskog oružja, u kome učestvuju predstavnici parlamenta Zapadnog Balkana, a na poziv Evropske unije. U Beogradu su se okupili predstavnici država Balkana koje više nego bilo koja druge države Evrope već duže od jedne decenije biju bitku u pokušaju makar registracije oružja rasutog kod desetina hiljada pojedinaca.
Predmeti koje su koristila dva komunistička diktatora, Josif Visarionovič Staljin i Josip Broz Tito, izloženi su u muzeju Arhiva Srbije i Crne Gore u Beogradu, a donedavno ista postavka bila je postavljena i u Moskvi. Osim njihovih lula, tabakera, olovaka, vizit karti i sličnog, tu su i pisma koja su dvojica predsednika razmenjivali - i to u periodima predratne i ratne bliskosti, a zatim posleratnog razlaza. Prvi put javnosti su predočeni neki detalji iz kontakata koju su predsednik nepostojećeg Sovjetskog Saveza i takođe danas nepostojeće Jugoslavije imali, a u pozadini kojih su bili niz ljudskih patnji i stradanja.
U beogradskom Sava centru večeras počinje jubilarni 40. BITEF Festival novih pozorišnih tendencija. Do 30. septembra publici će se predstaviti 17 trupa koje će se u glavnom programu festivala takmičiti za nagrade, kao brojni prateći programi. Koliko i na koji način je BITEF utemeljen u kulturnom životu Srbije?
Učitajte više sadržaja...
