Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
U Beogradu se nastavljaju razgovori srpskih zvaničnika i Ujedinjenih nacija o međunarodnom prisustvu na Kosovu. Zvanični Beograd je poručio da je EULEKS prihvatljiv pod određenim uslovima, a nezvanično se spekuliše da Brisel traži modalitete za rešenje kako bi misija bila raspoređena na celom Kosovu.
Nakon Sarajeva i Helsinškog odbora za ljudska prava BiH i Novi Sad se pridružio odavanju počasti Srđanu Aleksiću, mladiću ubijenom u Trebinju 1993. samo zato što je od vojnika Republike Srpske pokušavao da zaštiti svog sugrađanina Bošnjaka.
Vest da je u Zagrebu ubijen novinar Ivo Pukanić snažno je odjeknula i u regionu, posebno u Srbiji i Crnoj Gori, a razlog je bio i to što je Pukanić preko svog lista lansirao priče o duvanskoj mafiji, te tvrdnje da su srpski i crnogorski vrh umešani u šverc cigaretama. Javnost u BiH takođe je šokirana.
Srpski biznismen Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga, nakon što je svojevremeno u EU povezivan sa Miloševićevim režimom i o kome se, zbog načina na koji se obogatio, spekulisalo i da mu je svojevremeno zabranjivan ulazak u SAD, sada u Briselu lobira za interese svoje kompanije.
Deklaracija o političkom pomirenju demokrata i socijalista, koju su Tadić i Dačić potpisali za vikend, očito ima samo za njih istorijski značaj. Druge stranke ne samo da nisu odgovorile na poziv da potpišu taj dokument već su pojedine i oštro kritikovale pomirenje bez izjašnjavanja o prošlosti.
Uslovljavanje podrške Vladi zbog enormnog poskupljenja gasa je prvi put u Srbiji da se to čini zbog socijalnih razloga. I dok resorno ministarstvo tvrdi da je poskupljenje izazvano ekonomskom nuždom, i da će i sa povećanjem od 60 odsto Srbija gas poslovati sa gubicima, Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja je zbog ovoga dovela u pitanje ušešće u vladajućoj koaliciji, tvrdi da ima dokaze o postojanju gasne mafije, koja je po njima, glavni krivac za skok cene gasa.
Vlada Srbije u prvih sto dana rada postigla je najveći uspeh u spoljnoj politici pokretanjem inicijative o izjašnjavanju Međunardnog suda pravde o kosovskoj nezavisnosti, zatim potpisivanjem ugovora sa italijanskim Fijatom i hapšenjem Radovana Karadžića. Ono što se najviše zamera Cvetkovićevom kabinetu je zastoj u evropskim integracijama, sporo donošenje zakona, velika potrošnja i nedovoljna borba protiv korupcije.
Dok za zvanični Beograd crnogorsko i makedonsko priznanje Kosova ne doprinosi regionalnoj stabilnosti, analitičari su podeljeni oko toga mogu li potezi Podgorice i Skoplja, i kontramere Beograda o proglašenju ambasadora nepoželjnim osobama imati političke posledice.
Iako je jedan od prvih očekivanih efekata usvajanja rezolucije Ujedinjenih nacija, da se Međunarodni sud pravde izjasni o kosovskoj nezavisnosti, bio usporavanje procesa priznanja Kosova, najbliži susedi Srbije i Kosova, Crna Gora i Makedonija, samo dan kasnije priznali su nezavisnost Kosova.
Generalna skupština UN usvojila je većinom glasova predlog Srbije, rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde, traži savetodavno mišljenje o zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova.
Tomislav Nikolić, koji je Srpsku radikalnu stranku, nakon Šešeljevog odlaska u Hag, doveo na poziciju najjače parlamentarne stranke, ovih dana kreće iz početka osnivanjem nove partije. I dok Nikolić očekuje da ideje na kojima je odnosio mnogo glasova kao radikal od Srpske napredne stranke stvore ozbiljnog rivala vladajućoj Demokratskoj stranci, Radikali tvrde da Nikolić promenom programa i idologije ne može da oduzme njihove birače. Prva istraživanja, međutim, pokazuju da Nikolićeva nova partija ima veliki potencijal, ne samo među građanima, već i biračima Srpske radikalne stranke.
Kako postaje sve izvesnije da bi Crna Gora mogla priznati nezavisnost Kosova, iz Beograda stižu upozorenja da Srbija ne bi mogla da pređe preko tog poteza Podgorice. Srpske vlasti ponovile su da ne bi bilo dobro da bilo koja susedna ili država u okruženju prizna nezavisnost Kosova.
Izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića, da postoji mogućnost podele Kosova i Metohije, ali samo ako prethodno budu iscrpljene sve opcije, u Beogradu svi osim njegovih koalicionih partnera, ocenjuju nerealnom. Dosadašnja državna politika o Kosovu ne predviđa opciju podele Kosova, a nedavno donet Ustav Srbije čak isključuje takvu mogućnost. Ni kosovski Srbi nisu reagovali blagonaklono, a za kosovske zvaničnike podela je neprihvatljiva.
U prvom od tri televizijska sučeljavanja demokratski i republikanski predsednički kandidati Barak Obama i Džon Mekejn sukobili su se oko državne potrošnje, poreza i iračkog rata, i dovodili u pitanje sposobnost onog drugog da vodi zemlju naredne četiri godine.
Tomislav Nikolić, bivši Šešeljev zamenik do juče je u javnosti važio za žestokog nacionalistu. Nakon razlaza sa Šešeljem i Srpskom radikalnom strankom, opisujući sebe kao umerenog nacionalistu, u ekskluzivnom intervjuu za RSE kaže da želi Srbiju mirnih i normalnih ljudi.
Pre osam godina 24. septembra srušen je režim Slobodana Miloševića, kada ga je na izborima za predsednika Jugoslavije pobedio kandidat tadašnje demokratske opozicije Vojislav Koštunica. Da li su se ulaskom Socijalista u proevropsku Vladu i Nikolićevim razlazom sa Šešeljem reformisale snage poražene pre osam godina?
Ovogodišnje istraživanje Transparensi internešenela pokazalo je da je Srbija - sa indeksom percepcije korupcije 3,4, i padom sa 79. na 85. mesto - i dalje među zemljama sa izraženom korupcijom i da beleži zastoj u njenom suzbijanju. Osim što će odvratiti strane investitore korupcija dovodi i do nižeg životnog standarda upozoravaju ekonomisti.
Petogodišnja izolacija haškog pritvorenika Vojislava Šešelja je, kako su pokazali poslednji događaji u Srbiji, samo fizička. Faktički on više od bilo koga drugog u zemlji upravlja Srpskom radikalnom strankom utičući i na neke od ključnih političkih tokova u zemlji.
U Beogradu i zvaničnici i stručnjaci vide kao uspeh srpske diplomatije odluku Generalne skupštine UN-a da na dnevni red stavi inicijativu Srbije o tome da Međunarodni sud pravde oceni kosovsku nezavisnost. Ali, i jedni i drugi slažu se u tome da je to tek prva stepenica i to ona lakša.
Brisel bi u narednih nekoliko meseci trebalo da ubrza proces evropskih integracija balkanskih zemalja, a pre svega, treba da ukine šengenski zid, poruka je autora knjige "Regionalna saradnja u Jugoistočnoj Evropi i šire", Centra za evropske integracione strategije. Upozoreno je i da nespremnost da se pomogne Balkanu može biti opasna.
Učitajte više sadržaja...
