Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Vlada Srbije nije prihvatila primedbe verskih zajednica kojima bi bila promenjena suština Predloga zakona protiv diskriminacije. Samo su pojedini termini precizirani ili promenjeni kako bi se izbegle nejasnoće. Sporni član koji zabranjuje diskriminaciju zbog seksualne orijentacije nije promenjen. To je međunarodni standard, poručeno je iz Vlade.
Šest je godina od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Bio je moderan političar, možda i premoderan za Srbiju, sa energijom i snagom koja se teško mogla slediti. Srbija je posle njega zaspala i proći će još dosta vremena dok je ponovo neko ne probudi, kaže za RSE Ljubinka Trgovčević – Mitrović, profesorka istorije na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
Iako praksa bratimljenja gradova postoji u svetu, na balkanskim prostorima to podseća na čuvene vozove bratstva i jedinstva praćene estradnim momentima. Kako se cepala država tako su se i ova bratimljenja raskidala. Danas, iako nema saglasja oko ekonomskog efekta ovakve saradnje, ipak se svi slažu da je vrednost uspostavljanja novih odnosa u komunikaciji. Bratimljenje su najavili ovih dana Beograd i Ljubljana.
Zbog povlačenja Zakona protiv diskriminacije iz skupštinske procedure nevladine organizacije su danas demonstrirale ulicama Beograda i ispred Vlade, zgrade predsedništva i parlamenta poručili: “101. put vam kažemo - usvojite antidiskriminacioni zakon. Ovaj zakonski predlog Vlada je povukla prošle nedelje zbog protivljenja verskih zajednica, pre svih, Srpske pravoslavne crkve, i u ovoj nedelji traju pokušaji za uspostavljanjem konsenzusa.
Iako se, kada je pre par dana beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko stigao u zimski centar na Kopaoniku, govorilo da je reč isključivo o privatnoj poseti on se, ipak, na marginama ekonomskog foruma na Kopaoniku sreo sa srpskim premijerom i jednim od ministara. Dogovoreno je potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini, a u srpskoj Vladi ovaj susret objašnjavaju ekonomskim interesima. Ima li razloga za zabrinutost po politički imidž zemlje zbog saradnje sa čovekom koji važi za poslednjeg evropskog diktatora.
Izjava jednog od ministara iz SPS-a o Slobodanu Miloševiću kao "heroju nad herojima" o kome će "istorija pokazati da je bio u pravu" kao komentar na osuđujuće presude Haškog tribunala petorici nekadašnjih visokih zvaničnika Srbije i Jugoslavije još jednom je uzburkala deo javnosti u Srbiji.
Nakon izricanja presuda u Haškom tribunalu petorici nekadašnjih visokih zvaničnika Srbije i Jugoslavije i jedne oslobađajuće, u Beogradu postoji zabrinutost za sudbinu odluke Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, i bojazan da bi ovakva presuda mogla da bude argument Prištini. Istovremeno, visina kazni nailazi na pojačano antihaško raspoloženje.
Dok država Srbija najavljuje zabranu desničarskih organizacija zbog neprihvatljivih poruka mržnje i pretnji pojedinim zajednicama, iz pokreta Obraz poručuju da ih zabrana neće ni zaustaviti ni usporiti. Javnost je ohrabrena ovakvim potezima države, ali ipak postoji bojazan kako će se čitava namera okončati.
Iz Vlade Srbije je poručeno da nema potrebu da traži dozvolu za boravak svojih predstavnika na Kosovu i to je odgovor Beograda na to što je Priština zabranila posetu ministru za Kosovo iz Vlade Srbije i upozorila da zvaničnici iz Beograda moraju da traže odobrenje za ulazak na Kosovo.
Međunarodni dan maternjeg jezika obilježava se 21. veljače. Tim povodom analizirali smo jesu li hrvatski i srpski, pa onda i bosanski i crnogorski, jedan jezik, ili su to dva, odnosno četiri jezika? Koliko god lingvisti raspravljali o tome - političari odlučuju. Danas su to četiri jezika na području bivše Jugoslavije, dok je jedan to jezik u Haagu.
Kroz priloge naših reportera iz Beograda, Sarajeva, Podgorice, Zagreba i Prištine, vodimo vas kroz život ovih gradova. Istražujemo njihove osobine, da li su otvoreni i gostoljubivi, okrenuti Zapadu ili balkanski začahureni? Koliko su politički, kulturni i ekonomski centri? Po čemu su prepoznatljivi, šta nude, zašto ljudi iz inostranstva dolaze? Koliko su skupi, kako žive njihovi stanovnici?
U američkom Kongresu postignut je dogovor oko državnog podsticaja od 789 milijardi dolara za oživljavanje posrnule američke ekonomije. Oba doma Kongresa glasaće o ovom zakonu koliko je moguće jos danas nakon, što je postignut kompromis oko različitih zakonskih verzija. Paket smanjivanja poreza i potrošnje kreiran je u cilju stvaranja oko tri miliona radnih mesta.
U toku sinoćnjeg panela o Gazi na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu turski premijer Redžep Tajip Erdogan i izraelski predsednik Šimon Peres razmenili su oštre reči a Erdogan je i napustio skup. Peres se kasnije telefonom izvinio Erdoganu koji je na povratku u Tursku na aerodromu dočekan kao heroj.
U švajcarskom zimskom centru Davos danas počinje godišnje zasedanje Svetskog ekonomskog foruma pod senkom najteže svetske finansijske krize i ekonomske stagnacije u poslednjih nekoliko decenija. Istovremeno je finansijski komitet američkog Senata proširio paket za stimulisanje američke privrede za oko 70 milijardi dolara.
Sastanak šefova diplomatija EU u Briselu biće prva prilika da unija pozdravi početak mandata američkog predsednika Baraka Obame. Ali pre svega vlade zemalja EU pokazale su olakšanje odlaskom Džordža Buša iz Bele kuće, nadajući se da će ih novi američki predsednik konsultovati češće o pitanjima od zajedničkog interesa. Ipak, unija je podeljena oko toga da li kao pokazatelj dobrog gesta prema Obami, treba pristati na prihvatanje zatvorenika iz vojnog kampa Gvantanamo, koji Obama zatvara.
Dokle se u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana stiglo sa ispunjavanjem uslova za „beli Schengen“? Kojim političkim strukturama u regionu odgovara sadašnja vrsta izolacije? Ko je kriv za zastoj procesa ukidanja viznog režima – zemlje regiona ili Brisel?
Samo nekoliko sati nakon što je položio zakletvu američki predsednik Barack Obama zatražio je od vojnih tužilaca u vojnoj bazi u Gvantanamu odlaganje svih sudskih procedura u naredna tri meseca, u iščekivanju ocene kontroverzne pravne procedure protiv optuženih za terorizam, zatvorenih u američkoj vojnoj bazi na Kubi.
Istovremeno sa saopštenjem da su obnovljene isporuke gasa Evropi preko Ukrajine Moskva je optužila Kijev da blokira te isporuke za evropske potrošače. Iz Gasproma je prethodno bilo rečeno da su obnovljene isporuke za balkanske zemlje, Tursku i Moldaviju, odnosno one zemlje koje su uglavnom zavisne od ruskog gasa.
Posrednici Evropske unije potvrdili su da je pronadjeno rešenje za rusko–ukrajinski gasni spor zbog koga je nekoliko evropskih zemalja bilo suočeno sa nedostatkom energije.
Iako je Savet bezbednosti UN usvojio rano jutros rezoluciju kojom poziva na hitnu obustavu vatre u pojasu Gaze, i Izrael i Hamas nastavili su i danas borbene akcije.
Učitajte više sadržaja...
