Aljemšahe Krasnići (Alemshahe Krasniqi) iz Kosova Polja kod Prištine, sa velikom tugom dočekuje svaki 1. april, jer su tog dana 1999. godine srpske snage ubile pet članova njene uže porodice. Među njima je bio njen suprug, ćerka, svekar i dever.
Nakon početka NATO intervencije, članovi porodice Krasnići su najpre pokušali da izbegnu ali su ih srpske snage u tome sprečile. Da bi bar neko preživeo, muškarci su se odvojili od ženskih članova porodice.
Međutim, kada je Bljerta (Blerta), ćerka Aljemšahe, pokušala muškim članovima porodice da odnese hranu, ubijena je. Osim nje, ubijene su još dve žene i muški članovi porodice Krasnići.
"Ubijeni su majka i otac mog supruga, dve devojke, moj suprug, dever, znači njih šestoro. Zatim, Agron je sedmi, Hamdia osmi, Zumber je sam bio četvrti po redu, znači ukupno 12 i Miftar, 13. Ubijeno je i nekoliko komšija, dvoje-troje. Moja ćerka se zvala Bljerta. Imala sam samo tu ćerku. Agron i Arben su bili mladi. Oči su mi se zatvorile... a kako da ne budu? Sve je crnje... Sada, dok pričam, usta mi se suše", priča Aljemšahe.
Šest godina nakon ovog masakra, posmrtni ostaci članova porodice Krasnići su pronađeni u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda, glavnog grada Srbije.
"Sahranili smo ih, na sutrašnji dan (1. april) je godišnjica, sutra je 23 godine. Jako je teško. Ali bolje što su im kosti tu nego da im se ne znaju grobovi", kaže ona za Radio Slobodna Evropa.
Počinioci ovog zločina nikada nisu pronađeni, a nada da će nekada odgovarati za sve učinjeno, polako bledi.
Smatra da je neophodno više volje kako bi se slučajevi za ratne zločine rešavali pred kosovskim sudovima.
Sličnu sudbinu deli i Olgica Kostić Božinić iz sela Opteruša kod Orahovca, koja je juna 1998. godine izgubila petnaest (15) članova uže porodice, među njima i dva rođena brata, Lazara i Todora.
Ni ona nema velika očekivanja od suđenja za ratne zločine na Kosovu.
Ona za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da su posmrtni ostaci Kostića pronađeni u masovnoj grobnici, jami Volujak kod Kline 2005. godine ali da će tuga i bol, koju proživljava preko 20 godina, bar malo biti blaži tek kada počinioci zločina dobiju zasluženu kaznu.
Nadu polaže u procese koji se vode pred Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu, koja imaju mandat za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela, koja su počinjena u periodu od januara 1998. do decembra 2000.
"Da se počinioci zločina kazne, da se zločini u narednom periodu ne bi ponavljali, da se ne bi dešavali isti", navodi Olgica Kostić Božinić.
'Žrtve rata će uvek imati postraumatske stresove'
Olgica veruje i da će, ukoliko svi počinioci zločina budu pronađeni i kažnjeni, doći do pomirenja na Kosovu a onda i do povratka Srba.
Inače, tokom rata na Kosovu je ubijeno oko 14.000 ljudi.
Besnik Peci, psiholog i sociolog, navodi da će žrtve rata trauma pratiti celog života. Međutim, kako kaže, kada pravda bude zadovoljena i te osobe postaju rasterećenije, iako bol u potpunosti nikada ne prolazi.
"Psihološki, svaka TV emisija, svaka godišnjica, svaki razgovor o ratu i traumama iz tog vremena, direktno utiče emocionalno i psihički na psihu članova porodice, koje su preživele rat", kaže Peci.
Dodaje da se većina suočava sa posttraumatskim stresom, što je posledica rata.
Ima li pravde za žrtve rata?
"Gde je zastala pravda za žrtve rata" naziv je publikacije Fonda za humanitarno pravo Kosovo, koju je podržala Evropska unija, Ujedinjeno kraljevstvo i Švajcarska, a koja je predstavljena u četvrtak, 31. marta u Prištini.
Fond za humanitarno pravo (FHP) Kosovo prati i analizira suđenja za ratne zločine, počinjene protiv civilnog stanovništva koja su vođena pred sudovima na Kosovu.
Kako je saopšteno, tokom 2021. godine, FHP Kosovo je pratio ukupno 50 sudskih ročista u osam predmeta, koji se odnose na optužnice za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
"Zbog postojanja osnovane sumnje ili optužbi da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva, tokom 2021. pokrenuti su ili su u različitim fazama krivični postupci u jedanaest predmeta, osam protiv Srba i tri protiv Albanaca", navodi se u publikaciji.
Amer Alija iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo je, predstavljajući publikaciju "Gde je zastala pravda za žrtve rata", rekao da je tokom 2021. podignuta samo jedna optužnica a da su od završetka rata, pred domaćim sudovima kažnjene 72 osobe.
"Kasni se u predmetima za ratne zločine", zaključio je Alija i dodao da institucije Kosova i nadležni organi moraju da preduzmu neke korake kako ne bi bilo zastoja.
Zaključeno i da još uvek postoje veliki izazovi u gonjenju ratnih zločinaca, iako je prošlo preko 20 godina od završetka sukoba na Kosovu.
Suđenje u odsustvu samo slučajevima 'nužde'
Sa druge strane, Drita Hajdari, šefica odeljenja za ratne zločine pri Specijalnom tužilaštvu Kosova, je poručila da je tužilaštvo pokretalo suđenja i podizalo optužnice kad god je obezbeđeno prisustvo optuženih, jer se mnogi nalaze van Kosova.
"Kada govorimo o suđenjima u odsustvu, moj profesionalni i ljudski princip je da takva mogućnost treba da se primenjuje onda kada iscrpimo sve zakonske mogućnosti i opcije da počinioce krivičnih dela privedemo. Dakle suđenje u odsustvu treba da bude poslednja opcija", smatra Hajdari.
Po njenim rečima u kosovskim sudovima je oko 1.000 predmeta vezanih za ratne zlocine.
Kosovo je prošle godine donelo Zakon, prema kome je moguće suđenje za ratne zločine u odsustvu.
Fond za humanitarno pravo ne podržava suđenje za ratne zločine u odsustvu ali Drita Hajdari napominje da je tako nešto u pojedinim slučajevima neophodno.
"To treba da se posmatra i iz ugla prava žrtava. Ne bi trebalo da se posmatra samo sa jednog aspekta", navela je ona.
Dodala je da se kosovske institucije suočavaju i sa izazovima oko hapšenja osumnjičenih za ratne zločine, te dodala da taj proces u velikoj meri zavisi od saradnje sa Interpolom.
Inače, Kosovo nije član Interpola.
"Imamo slučajeve da je istraga završena, sve je spremno ali nema izručenja", navodi ona.
Izazovi oko prikupljanja dokaza
Prikupljanje dokaznog materijala je jedan od najvećih problema kada su u pitanju slučajevi za ratne zločine, rekao je Avni Vrajoli, šef odeljenja za istrage ratnih zločina pri Policiji Kosova.
On je napomenuo da je od počinjenih zločina prošlo puno vremena i da je, upravo zbog te vremenske distance, otežano prikupljanje dokaza na osnovu kojih bi neko eventualno bio i kažnjen.
"Tu je pristup dokumentima, arhivama, dnevnicima u vezi sa tim operacijama koje su se odvijale na terenu", navodi on.
Ehat Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog instituta za pravdu, ocenjuje da Kosovo nije imalo jasnu viziju i strategiju kako da pristupi istragama i krivičnom gonjenju, te suđenjima za ratne zločine.
On kaže da Specijalno tužilaštvo Kosova u poslednjih sedam godina, od kako je preuzelo nadležnost od Misije Evropske unije za vladavinu prava, nije uspelo konkretno da dokaže ratne zločine.
"Ovo tužilaštvo je godinama obrazlagalo da važeći zakoni ne dozvoljavaju suđenje u odsustvu i to se predstavljalo kao prepreka u istrazi, procesuiranju počinilaca ratnih zločina koji su se dogodili na Kosovu. U trenutku kada je taj zakon, (Krivični) zakonik, dopunjen, izmenjen i stupio na snagu, vraća se staro obrazloženje da zbog fizičkog odsustva lica, koja su počinila ratne zločine na Kosovu, ne mogu da vrše svoje nadležnosti i odgovornosti", kaže Miftaraj.
Preporuke Fonda za humanitarno pravo
Fond za humanitarno pravo Kosovo smatra da se ne treba ograničiti samo na kadrovsko jačanje odeljenja koja su nadležna za procesuiranje već da je neophodno organizovati i redovnu i sadržajnu obuku za stručno usavršavanje tužilaca i sudija.
U svojim preporukama kosovskim institucijama, FHP ocenjuje i da kosovsko pravosuđe treba da uspostavi dugoročnu saradnju sa međunarodnim i regionalnim pravosuđem koje se bavi procesuiranjem ratnih zločina, u cilju razmene iskustava i što stručnijeg usavršavanja u oblasti ratnih zločina.
Takođe, Fond za humanitarno pravo već nekoliko godina u svojim godišnjim preporukama ističe nužnost uspostavljanja pravne saradnje sa Srbijom.
Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), dok je od 2008. godine za istrage ratnih zločina bila odgovorna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX).
Ova misija je 2018. godine dokumenta predala kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima.
