Kako je i najavio Zoran Zaev je u sredu podneo ostavku na mesto premijera Severne Makedonije. Zahtev ostavke je predao Sobranju, koji bi potom na prvoj narednoj sednici trebalo da je konstatuje. Sednica Sobranja zakazana je za sutra, četvrtak, 23. decembar, ali u ovom trenutku nije izvesno da li će biti i održana.
Zaev je ostavkunajavio nakon što je njegova partija sa malom razlikom izgubila lokalne izbore u Severnoj Makedoniji održane u oktobru. Krajem novembra njegove socijaldemokrate prihvatili su i ostavku koju je podneo na stranačke funkcije.
Sve funkcije Zorana Zaeva
Pet godina premijer, devet godina gradonačelnik Strumice, dve godine poslanik i četiri godine lider tada opozicionog Socijaldemokratskog saveza (SDSM) - ovo stoji u političkoj biografiji Zorana Zaeva.
Prema anketi objavljenoj u avgustu, koju je naručio američki Nacionalni demokratski institut, Zaev je tada imao podršku osam odsto građana, nasuprot pet procenata koje je imao njegov politički rival Hristijan Mickoski iz opozicione VMRO DPMNE.
Ova prednost koju je dobio Zaev kao stranački lider se ipak pokazala nedovoljnom da bi njegova stranka pobedila na lokalnim izborima u oktobru.
Nakon izbornog poraza od VMRO DPMNE i podnesenih ostavki, Zaev odlazi ostavljajući svoj izbor - Dimitara Kovačevskog kao predsednika SDSM-a i najverovatnijeg mandatara za sastavljanje nove vlade.
Po čemu će Zaev ostati upamćen?
Audio bombe i 27. april
Simpatizeri lidera SDSM-a mu pripisuju epitet heroja, najviše zbog događaja od 27. aprila 2017. godine u parlamentu. Fotografije na društvenim mrežama njegovih simpatizera su bile obično one na kojoj je tadašnji opozicionar Zaev krvave glave.
Naime, posle nekoliko meseci protesta zbog takozvanih audio bombi koje je Zaev lično objavljivao i u kojima se upućivalo na kriminalno delovanje tokom desetogodišnjeg vladanja VMRO DPMNE, u decembru 2016. godine su održani izbori.
SDSM je osvojio 49 poslaničkih mandata, a VMRO DPMNE na čelu sa Nikolom Gruevskim 51 poslanika. U narednih nekoliko meseci VMRO DPMNE nije uspela da sastavi vladinu većinu od 61 poslanika. Zaev je to imao, ali tadašnji predsednik države Đorđe Ivanov mu nije davao mandat da formira vladu.
Sve ovo je dovelo do takozvanog “krvavog četvrtka”, 27. aprila 2017. godine, kada su u Sobranje upali ljudi koji su svakodnevno izlazili na proteste na poziv inicijative Za zajedničku Makedoniju i pristalica VMRO DPMNE.
U tom upadu su povređeni Zaev, drugi poslanici, novinari, a snimci i fotografije koje su bile objavljene su šokirali svet. Usledila je podrška međunarodne zajednice i oko mesec dana kasnije Zaev je formirao Vladu.
Za njegove pristalice Zaev je postao heroj koji je "krvavom glavom doneo slobodu u Makedoniju". Njegovi protivnici su, pak, negodovali zbog sudskog ishoda ovih događaja. Šesnaest ljudi je, naime, dobilo zatvorske kazne od preko deset godina, ali je dvanaest optuženih, među kojima i nekoliko poslanika VMRO DPMNE amnestirano.
Deo njih je kasnije glasao za promenu imena države u Severna Makedonija, što se doživelo kao trgovanje pravdom u ime drugog cilja.
Oni koji su protestovali nedeljama pre tog 27. aprila i protivnici Zaeva kritikovali su ga takođe što je, kako su tvrdili "udovoljio zahtevima Albanaca" oko donošenja zakona o upotrebi jezika kojim je albanski jezik dobio pravo na širu upotrebu.
Promena imena i ulazak u NATO
Drugi "herojski potez" koji Zaevu pripisuju njegovi simpatizeri, a koji mu je doneo i međunarodnu podršku, je rešavanje skoro tridesetogodišnjeg spora sa Grčkom o imenu zemlje, zbog koga je Makedonija od 2008. godine bila u čekaonici za NATO.
On i tadašnji grčki premijer Aleksis Cipras su našli rešenje u tome da se Republika Makedonija preimenuje u Republika Severna Makedonija. Sa tim nazivom postala je 2020. godine članica NATO-a.
Međutim, upravo zbog ovakvog rešenja i promene naziva države Zaeva njegovi protivnici nazivaju izdajnikom.
I dok su tadašnji evropski čelnici čestitali na rešenju spora sa Grčkom, širom Makedonije su organizovani protesti.
Ipak, i posle promene imena države, te nakon neuspešnog referenduma o tom pitanju na koji nije izašao dovoljan broj građana, Zaev je pobedio na još jednim izborima. Njegova koalicija je 2020. godine dobila 46 poslaničkih mesta u državnom parlamentu, dva više od VMRO DPMNE, stranke njegovog političkog rivala Mickoskog.
Spor sa Bugarskom
Nakon toga Zaev je ušao u ozbiljnije pokušaje za rešavanje spora sa još jednom susednom zemljom, ovog puta sa Bugarskom, koja blokira makedonske evrointegracije. Nekoliko njegovih izjava su kritičari u javnosti okarakterisali kao nepromišljene i popustljive prema Sofiji.
Datumi za početak pregovora sa EU
Zaev je nekoliko puta najavljivao da je rešenje sa Bugarskom moguće, a time i datum za početak pristupnih pregovora sa Unijom.
Međutim, nije išlo ni posle promene imena, kada se očekivao brz napredak prema Evropi, zbog unutrašnjih problema u EU i insistiranja Francuske na novoj metodologiji o pregovorima.
Prošle godine su počele blokade Bugarske, a opozicija za to krivi Zaeva zbog njegove, kako ocenjuju, popustljivosti i nepromišljenosti i potpisivanja Dogovora o dobrosusedstvu u 2017. godini.
Slučaj 'Reket' i gašenje Specijalnog tužilaštva
Zaev sa političke scene odlazi dok trje afera "Reket" u kojoj su zatvorske kazne dobili bivša specijalna javna tužiteljka Katica Janeva i vlasnik jednog TV kanala Bojan Jovanovski.
VMRO DPMNE tvrdi da je čitava afera sa iznudom novca od kontroverznog biznismena Jordana Kamčeva, vodila do Zaeva, što nije bilo dokazano.
Ipak, posle ovoga je ugašeno Specijalno javno tužilaštvo (SJO), koje je bilo formirano da bi se raščistili navodi iz takozovanih opozicionih bombi koje su poljuljale vlast Nikole Gruevskog i VMRO-DPMNE.
Za vreme vladavine Zaeva, bilo je još nekoliko afera koje su potresle vlasti.
Raniji generalni sekretar Vlade Dragi Raškovski, koji je bio blizak Zaevu, nalazi se u kućnom pritvoru zbog zloupotrebe dužnosti, a Zaev je često ponavljao da veruje u njegovu nevinost.
U međuvremenu, iz države su pobegli nekadašnji premijer Gruevski i članovi bezbednosnih službi za koje su bili otvoreni sudski procesi, a za to niko nije odgovarao.
Nije bilo odgovornosti i nakon požara u COVID-bolnici u Tetovu u septembru ove godine, kada je poginulo četrnaest pacijenata koji su se lečili od COVID-a.
Fotografije: Tragedija u Tetovu
Zaev je takođe bio na vlasti u uslovima pandemije korona virusa. Tako je smanjeni ekonomski rast opozicija iskoristila za svakodnevne kritike o nesnalaženju vlasti u borbi protiv koronavirusa, kao i za sporu nabavku vakcina.
