Nakon jednomesečne zabrane izvoza pšenice, vlasti u Srbiji u potrazi su za novim tržištima u pokušaju da nadomeste manjak nastao usled rata u Ukrajini.
Rusija i Ukrajina, grubo računajući, doprinose 30 posto globalnog izvoza pšenice, a zbog rata su vitalne količine pšenice, ali i kukuruza i ječma u svetu zarobljene u obe zemlje. U svetu su od invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, cene pšenice porasle za približno 21 posto.
Zvaničnici u Srbiji su u celoj situaciji videli šansu, te su sa najvišeg nivoa pojačali svoje diplomatske aktivnosti kako bi pšenicu iz Srbije plasirali na afričko i azijsko tržište.
Srbija je u 2021. godini proizvela 3,5 miliona tona pšenice, a prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, za popunjavanje robnih rezervi i semenski materijal potrebno joj je nešto više od 1,5 miliona tona hlebnog zrna. To znači da je za izvoz preteklo čitavih dva miliona tona.
Od prošle žetve do kraja aprila 2022. kupcima u inostranstvu isporučeno je oko 835.500 tona pšenice i 95.500 tona brašna.
Prošle jeseni pšenicom je zasejano 630.000 hektara i, uz povoljne vremenske prilike i prosečan prinos po hektaru, očekuje se rod od preko tri miliona tona hlebnog zrna.
Zašto je izvoz bio zabranjen?
Zbog toga je, dva meseca nakon odluke Vlade Srbije da privremeno zabrani izvoz osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda – pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i suncokretovog ulja, ta odluka promenjena.
Vlada Srbije donela je 10. marta Odluku o zabrani izvoza pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i rafinisanog ulja uz obrazloženje da se na taj potez odlučila zbog sprečavanja težih poremećaja na domaćem tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, obezbeđivanja prehrambene sigurnosti stanovništva i zaštite standarda građana.
U međuvremenu Vlada je, pod pritiskom izvoznika i poljoprivrednika, već krajem marta odobrila mesečne kvote za izvoz manjih količina tih žitarica, brašna i ulja. Krajem aprila, uz obrazloženje da je „snabdevenost domaćeg tržišta ovim proizvodima stabilna”, usledilo je povećanje kvote za izvoz pšenice na 220.000 tona i pšeničnog brašna na 23.000 tona mesečno.
Ko najviše ovisi o uvozu pšenice iz Rusije i Ukrajine?
Srbija nudi hranu za naftu
Nakon toga, usledila je diplomatska aktivnost predstavnika Srbije u različitim delovima sveta, sa fokusom prvenstveno na zemlje koje pšenicu mogu da plate naftom i gasom ili sirovinama za mineralno đubrivo.
Ambasador Srbije u Keniji Dragan Županjevac potvrdio je da su vođeni razgovori o izvozu najmanje 150.000 tona pšenice u Keniju, kako bi se premostio jaz u snabdevanju pšenicom i sprečila očekivana kriza snabdevanja, nakon što su Rusija i Ukrajina, glavni snabdevači Kenije, zabranili izvoz zbog rata u Ukrajini.
Ova vest nije objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva spoljnih poslova, ali je portal Business Daily Africa preneo Županjčevu izjavu da Srbija vodi razgovore sa mlinarima i Savetom za žito istočne Afrike (EAGC) kako bi izvezli žito u Keniju i sprečili očekivanu krizu snabdevanja.
„Želimo da vidimo da li Srbija može da uskoči da popuni zalihe iz Rusije i Ukrajine izvozom pšenice u Keniju kako bi izbegla krizu snabdevanja sa kojom bi se Kenija mogla suočiti u narednim mesecima“, rekao je Županjevac, navodi se u izveštaju.
Predsednik Udruženja mlinara „Žito unija” Zdravko Šajatović za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio je da prema njegovim saznanjima, srpska ekonomska diplomatija pokušava da pronađe kanal kada je u pitanju spoljna trgovina.
„A to je da damo hranu da bismo obezbedili energente. Na primer Iran, koji je izvoznik nafte, znači da obezbedimo određene količine nafte, a mi njima da damo pšenicu, kukuruz ili neke druge prehrambene proizvode“, rekao je Šajatović.
On je ocenio i da je potrebno vršiti diversifikaciju načina trgovine, posebno ako će to zauzvrat rešiti Srbiji problem sa obezbeđivanjem energenata ili mineralnog đubriva.
Dogovori sa Iranom
Upravo je razvoj ekonomske saradnje bio tema telefonskog razgovara predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Irana Ebrahimom Raisijem 4. maja.
Vučić i Raisi su, kako je saopšteno iz Predsedništva Srbije, kao neke od ključnih dodatnih tačaka moguće saradnje istakli trgovinu proizvodima poput kukuruza i drugih žitarica, te goveđeg i junećeg mesa, ali i plasman srpskog semena i semenskog materijala.
Tom prilikom, kako se dodaje, Vučić je uputio molbu iranskom predsedniku za dogovor o dugoročnom snabdevanju Srbije azotnim đubrivom, što će, kako je saopšteno, obezbediti stabilnost za poljoprivredu, a što je predsednik Irana, kako se navodi, prihvatio.
Rusija i Belorusija izvoze oko 20 odsto svetskog đubriva. Zbog krize izvoza tog proizvoda, prema podacima UN, cene đubriva su poslednjih meseci udvostručene.
Zvaničnici Srbije i Irana, koji se suočava sa američkim sankcijama, poslednjih godina su intenzivirali susrete, izražavajući spremnost na jačanju odnosa dveju zemalja. U izjavama srpskih zvaničnika potencira se i da Iran nije priznao nezavisnost Kosova, koju Srbija i dalje negira.
Iran se već godinama suočava sa kritikama međunarodnih nevladinih organizacija zbog kršenja ljudskih prava nad sopstvenim građanima.
Zvaničnici Srbije se, međutim, nikada nisu javno odredili u pogledu ovih i sličnih kritika na račun zvaničnog Teherana.
Zvaničnici Srbije su slične razgovore o izvozu pšenice vodili i sa drugim državama. Tako je ministar poljoprivrede Srbije, Branislav Nedimović, 26. aprila, sa ambasadorom Egipta, Beselom Salahom, razgovarao o zainteresovanosti Egipta za uvoz srpske pšenice, kukuruza, suncokretovog ulja i jabuka, saopštilo je Ministarstvo.
„Treba iskoristiti ovu veliku konjukturu na tržištu pšenice da se ta pšenica izveze po dobrim cenama”, naglasio je u svom komentaru predsednik Udruženja mlinara „Žito unija” Zdravko Šajatović.
RSE je pitanja o pregovorima za izvoz žitarica na nova tržišta uputio i Ministarstvu poljoprivrede, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.
Čemu se nadaju poljoprivrednici u Srbiji?
Poljoprivrednik Dragan Kleut, koji je i predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, kaže za RSE da ratari u Srbiji očekuju svetske cene domaće pšenice.
Prema njregovim rečima, jedino tako će moći da opstanu i prežive ovu turbulentnu godinu.
„Cene pšenice jesu rekordne, ali su rekordne i cene nafte i mineralnih đubriva, i konačno svi treba da shvate da poljoprivrednici nisu dužni da plaćaju štetu koju je izavala svetska kriza, jer ćemo doći u situaciju da ne možemo da posejemo njive i proizvedemo hranu”, objasnio je Kleut.
On je dodao i da je odgovarajuća cena jedina prava mera opstanka poljoprivrede u Srbiji, koju država, kako je rekao, ne pomaže kao poljoprivrednike u susednoj Hrvatskoj ili Mađarskoj.
„Jedina nada za opstanak su nam cene, koje treba da prate cene na berzama, kako bi otplatili kratkoročne kredite uzete za kupovinu mineralnog đubriva, nafte za mašine i sredstava za zaštitu biljaka”, rekao je Kleut.
Rekordna cena pšenice
Agro-analitičar iz Srbije, Milan Prostran, je jedan od stručnjaka koji je imao delimično razumevanje za privremenu zabranu izvoza, zbog velikih lomova koji su se dešavali na tržištu.
On je za RSE podsetio da su Rusija i Ukrajina, koje su u grupi najvećih proizvođača pšenice u Evropi i svetu, već ranije zabranile izvoz pšenice, da je nešto slično uradila i Mađarska i da su embargo na izvoz najavljivale Bugarska i Hrvatska.
Kina je, kako je naveo, pre izbijanja rata u Ukrajini otkupljivala viškove hrane i žitarica u svetu i popunila svoje zalihe.
„Sve to izazvalo je velike poremećaje na tržištu i prouzrokovalo rekordne cene pšenice na svetskim berzama, koja je dostigla 430 dolara po toni i ugrozilo prehrambenu sigurnost stanovništva u pojedinim delovima sveta. S druge strane, trebalo je utvrditi i stvarno stanje naših zaliha u robnim rezervama, koje je bilo vrlo upitno zbog brojnih zloupotreba”, kaže Prostran.
Njegova izjava odnosi se na hapšenja zbog navodnih zloupotreba robnih rezervi, koje su proteklih meseci sprovodili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Ovi slučajevi, međutim, još uvek su u postupku suđenja i nisu dobili sudske epiloge.
Sagovornik Radija Slobodna Evropa ističe da je zboga toga, ali i zbog iskustava Srbije u nekim ranijim kriznim situacijama, bila potrebna reakcija države, ali ne tako rigorozna.
„Takav režim (zabrana izvoza) je uznemirio izvoznike sa ugovorenim poslovima, kojima je pretilo plaćanje penala za neisporučene količine i naravno proizvođače kojima je praktično onemogućena devizna zarada. Zbog toga je bilo logičnije privremeno uvođenje kvota na izoz pšenice, dok je izvoz brašna mogao da ostane slobodan”, ocenjuje Prostran.
Po njegovom mišljenju Srbija je zabranom izvoza zadržala izvesnu količinu pšenice na lagerima, ali da je dobro što je izvoz, makar i po kvotama, ponovo odobren jer su već ispunjeni ugovori sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Italijom.
Zemlje regiona prioritet u snabdevanju
Prema dostupnim informacijama, Italija je prošle godine od Srbije kupila oko 340.000 tona pšenice, a domaći izvoznici su sa italijanskim partnerima, pre embarga na izvoz, imali sklopljene ugovore za 195.000 tona.
Pšenicu i brašno iz Srbije kupuju i susedne države, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Crna Gora.
Koliko Srbija izvozi pšenice, brašna, kukuruza i ulja?
„Nadam se da će i ostali tradicionalni kupci naše pšenice biti namireni i da će domaći izvoznici ispuniti svoje ugovorne obaveze, a poljoprivrednici dobiti odgovarajuću cenu za rod iz nove žetve koj je bila izuzetno skupa”, ocenio je agro-analitičar iz Srbije, Milan Prostran.
Radna grupa Ujedinjenih nacija u aprilu je upozorila da rat Rusije protiv Ukrajine prieti da uništi ekonomije mnogih zemalja u razvoju, koje se suočavaju sa velikim troškovima hrane i energije i sve težim finansijskim uslovima.
Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres u svom izveštaju od 13. aprila naveo je da je čak 1,7 milijardi ljudi, od kojih jedna trećina već živi u siromaštvu, sada izložena poremećajima u hrani, energetici i finansijskim sistemima koji izazivaju povećanje siromaštva i gladi.
Radna grupa UN pozvala na ukidanje izvoznih ograničenja
Guterres je naveo i činjenicu da 36 zemalja uvozi više od polovine pšenice iz Rusije i Ukrajine.
Dodao je da bi rastuće cene hrane i energenata, koje su uz velike dugove mnogih siromašnih zemalja, mogle dovesti do društvene i političke nestabilnosti.
Radna grupa pozvala je zemlje da osiguraju stalan protok hrane i đubriva kroz otvorena tržišta, ukinu ograničenja izvoza i direktne viškove i rezerve onima kojima je potrebna. Guterres je rekao da će to pomoći da se zadrže cene hrane i da se smiri nestabilnost na tržištima hrane.
Pozvao je na hitan prekid rata u Ukrajini, ukidanje izvoznih ograničenja, ulaganje u obnovljive izvore energije i finansijsku podršku zemljama u razvoju.
