Dogovor o iranskom nukelarnom programu bi u petak mogao biti postignut, ali to neće značiti i potpuno odustajanje Teherana od aktivnosti sa obogaćivanjem uranijuma.
Pred završetak ženevskih pregovora o jednom od najspornijih pitanja međunarodne politike to je izjavio iranski šef diplomatije Mohamed Džavad Zarif. Da se nešto krupno događa, pokazuje nesumnjivo i to što je, neočekivano, sa svoje bliskoistočne turneje u Ženevu stigao i američki državni sekretar Džon Keri.
Uz konstataciju da su pregovori "u veoma osetljivoj fazi", Zarif je izneo optimistička očekivanja pošto je, kako se izrazio, iranski narod sada "stvorio priliku" i da "tu priliku treba iskoristiti". Aludira na promenu na čelu države, te dolazak Hasana Rohanija, predstavnika nešto umerenije politike od one koju je zastupao Ahmadinedžad, na mesto predsednika države:
“Imam osećaj da zapadne nacije imaju ozbiljnu potrebu da zadobiju poverenje naroda Irana. Sada imaju šansu da to i učine. Nadamo se da će dobro iskoristiti ovu priliku na ovim pregovorima, da ćemo definisati određeni rezultat ili postići napredak”.
Zarif je dodao kako nije potreban potpuna obustava nuklearnog programa, već da se može razgovarati o različitim pitanjima koja su na stolu. On podvlači da stavovi ovog puta moraju biti jasni, jer, podseća, Iran je obustavio obogaćivanje uranijuma od 2003. do 2005. godine što nije donelo pozitivne rezultate.
Finalni je dan pregovora. Na jednoj strani su Sjedinjene Države, Rusija, Francuska, Britanija, Kina i Nemačka, a sa druge strane Iran. Sve uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton. U Ženevu je stigao i američki državni sekretar Džon Keri i to nakon što je portparol Bele kuće Džej Karni u Vašingtonu nedvosmisleno ukazao na spremnost zapadnih pregovarača da ublaže sankcija prema Iranu, ukoliko, pak Teheran pokaže nedvosmislenu nameru da obustavi svoj nuklearni program:
„To bi sprečilo razvijanje iranskog nuklearnog programa prvi put u poslednjih 10 godina. U zamenu za konkretne, verodostojne mere obustavljanja daljeg napredovanja nuklearnog programa, šest svetskih sila razmotriće ograničeno i ciljano ublažavanje ili povlačenje sankcija, koje neće poremetiti suštinu sistema kazne. Sankcije će ostati na snazi sve dok ne postignemo sporazum koji će rešiti zabrinutost međunarodne zajednice.“
Bilo bi to na tragu onoga na čemu insistira, za iransku dramu, i te kako zainteresovani Izrael.
"Koliko shvatam Iranci su veoma zadovoljni sa onim što se nudi u Ženevi. I treba da budu. Zato što su dobili sve i nisu platili ništa. Sve što su tražili, oslobađaju ih sankcija posle godina iscrpljujućeg režima kom su bili izloženi. Kažem da ne plaćaju ništa, jer ni na koji način nisu smanjili kapacitete za obgaćivanje uranijuma“, poručuje izraelski premijer Benjamin Netanjahu, iz Jerusalima.
"Izrael se apsolutno protiv toj ponudi. Verujem da ukoliko bude prihvaćena, biće napravljena greška istorijskih proporcija. To mora biti odmah odbijeno”, zaključuje Netanjahu.
To je verovatno bila i poslednja sugestija za Džona Kerija, koji se u finalu svoje bliskoistočne turneje, pre nego što je poleteo za Švajcarsku, sastao ponovo sa izraelskim premijerom, dva dana nakon prvog susreta. Na Vašingtonu je sada da proceni, da li će se kruto držati tradicionalnog savezništva sa Izraelom, ili će, učiniti iskorak u pravcu normalizacije odnosa sa Iranom.
Pred završetak ženevskih pregovora o jednom od najspornijih pitanja međunarodne politike to je izjavio iranski šef diplomatije Mohamed Džavad Zarif. Da se nešto krupno događa, pokazuje nesumnjivo i to što je, neočekivano, sa svoje bliskoistočne turneje u Ženevu stigao i američki državni sekretar Džon Keri.
Uz konstataciju da su pregovori "u veoma osetljivoj fazi", Zarif je izneo optimistička očekivanja pošto je, kako se izrazio, iranski narod sada "stvorio priliku" i da "tu priliku treba iskoristiti". Aludira na promenu na čelu države, te dolazak Hasana Rohanija, predstavnika nešto umerenije politike od one koju je zastupao Ahmadinedžad, na mesto predsednika države:
“Imam osećaj da zapadne nacije imaju ozbiljnu potrebu da zadobiju poverenje naroda Irana. Sada imaju šansu da to i učine. Nadamo se da će dobro iskoristiti ovu priliku na ovim pregovorima, da ćemo definisati određeni rezultat ili postići napredak”.
Zarif je dodao kako nije potreban potpuna obustava nuklearnog programa, već da se može razgovarati o različitim pitanjima koja su na stolu. On podvlači da stavovi ovog puta moraju biti jasni, jer, podseća, Iran je obustavio obogaćivanje uranijuma od 2003. do 2005. godine što nije donelo pozitivne rezultate.
Finalni je dan pregovora. Na jednoj strani su Sjedinjene Države, Rusija, Francuska, Britanija, Kina i Nemačka, a sa druge strane Iran. Sve uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton. U Ženevu je stigao i američki državni sekretar Džon Keri i to nakon što je portparol Bele kuće Džej Karni u Vašingtonu nedvosmisleno ukazao na spremnost zapadnih pregovarača da ublaže sankcija prema Iranu, ukoliko, pak Teheran pokaže nedvosmislenu nameru da obustavi svoj nuklearni program:
„To bi sprečilo razvijanje iranskog nuklearnog programa prvi put u poslednjih 10 godina. U zamenu za konkretne, verodostojne mere obustavljanja daljeg napredovanja nuklearnog programa, šest svetskih sila razmotriće ograničeno i ciljano ublažavanje ili povlačenje sankcija, koje neće poremetiti suštinu sistema kazne. Sankcije će ostati na snazi sve dok ne postignemo sporazum koji će rešiti zabrinutost međunarodne zajednice.“
Bilo bi to na tragu onoga na čemu insistira, za iransku dramu, i te kako zainteresovani Izrael.
"Koliko shvatam Iranci su veoma zadovoljni sa onim što se nudi u Ženevi. I treba da budu. Zato što su dobili sve i nisu platili ništa. Sve što su tražili, oslobađaju ih sankcija posle godina iscrpljujućeg režima kom su bili izloženi. Kažem da ne plaćaju ništa, jer ni na koji način nisu smanjili kapacitete za obgaćivanje uranijuma“, poručuje izraelski premijer Benjamin Netanjahu, iz Jerusalima.
"Izrael se apsolutno protiv toj ponudi. Verujem da ukoliko bude prihvaćena, biće napravljena greška istorijskih proporcija. To mora biti odmah odbijeno”, zaključuje Netanjahu.
To je verovatno bila i poslednja sugestija za Džona Kerija, koji se u finalu svoje bliskoistočne turneje, pre nego što je poleteo za Švajcarsku, sastao ponovo sa izraelskim premijerom, dva dana nakon prvog susreta. Na Vašingtonu je sada da proceni, da li će se kruto držati tradicionalnog savezništva sa Izraelom, ili će, učiniti iskorak u pravcu normalizacije odnosa sa Iranom.