U otvorenom pismu javnosti, objavljenom na svom sajtu, nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR) navela je da neće u utorak, 9. novembra, ukloniti mural Ratku Mladiću u centru Beograda jer dobro razumela saopštenje MUP-a i ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, u kome govore o “slikama krvavih srpskih glava” ako dođe do krečenja Mladićevog murala.
“Njegove paramilitarne formacije, kao što je (ultradesničarska organizacija) Levijatan, bi nam razbile glave, a njegova policija nas ne bi zaštitila”, navela je Inicijativa.
“Nismo odustali zbog nedostatka hrabrosti, iako se, naravno, plašimo armije neonacista koja godinama nekažnjeno upražnjava nasilje i preti svima koji im nisu po volji.”
Ta organizacija je navela da mera hrabrosti nije “da staneš na crtu dok ti neko razbija glavu”, osim među huliganima i kriminalcima, “čiji sistem vrednosti ova vlast pokušava da nametne celom društvu”.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin potvrdio je 5. novembra da policija nije dala dozvolu nevladinoj organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava da ukloni mural posvećen osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici u Beogradu.
Vulin je u saopštenju naveo da 9. novembra neće biti dozvoljeno nijedno javno okupljanje u toj ulici.
„Ni oni koji bi da prekreče mural generalu Mladiću, ni oni koji bi da ga čuvaju, neće dobiti dozvolu za okupljanje“, poručio je ministar policije.
On je dodao i da se na 9. novembar, Međunarodni dan borbe protiv fašizma, u Beogradu neće niko sukobljavati na ulicama "i niko neće neprijatelje Srbije obradovati slikama krvavih srpskih glava".
Vulin je saopštio da su, nakon opsežnih i detaljnih provera, pripadnici Policijske uprave za grad Beograd procenili da bi ovakav vid okupljanja mogao dovesti do ugrožavanja bezbednosti građana i njihove imovine jer, kako se navodi, postoji realna mogućnost da bi pored učesnika skupa moglo doći i do okupljanja većeg broja "drugih lica" koja bi svojim prisustvom izrazila protivljenje i negodovanje održavanju ovakvog javnog okupljanja.
Inicijativa mladih za ljudska prava je u otvorenom pismu poručila da mural Ratka Mladića u Njegoševoj ulici (u Beogradu) nije više običan mural, poput stotina murala i grafita podrške Mladiću u Beogradu i Srbiji, već da je “spomenik Mladiću u Njegoševoj postao državna odgovornost”.
“To je sada spomenik Ratku Mladiću, podignut od strane nepoznatog autora u julu ove godine, ali stavljen pod zaštitu države Srbije 5. novembra, rešenjem MUP-a i ministra Aleksandra Vulina i ćutanjem predsednika (Srbije Aleksandra) Vučića i Vlade Ane Brnabić.
To je logičan korak nakon dugogodišnjeg slavljenja zločinaca kao heroja od strane celog političkog i državnog aparata, i nedostatka hrabrosti i savesti da se preuzme odgovornost za zločine počinjene u ime srpskog naroda”, navela je Inicijativa.
“To je spomenik ‘Srpskog sveta’ koji Vulin kao glavni operativac u ime aktuelne vlasti u Srbiji, vrlo uspešno uspostavlja na ideologiji ‘Velike Srbije’, ukazuje Iniciativa mladih.
Termin “srpski svet” je sa državnih adresa Srbije prvi zvanično promovisao Aleksandar Vulin dok je bio na čelu Ministarstva odbrane.
"Vučić treba da stvara srpski svet. Beograd mora da u sebi i oko sebe okupi sve Srbe, a predsednik Srbije je predsednik svih Srba", kazao je Vulin 26. septembra 2020.
“Mladić u Njegoševoj je sada semafor koji pokazuje pravo lice državne politike - da li ima pomirenja, da li ima vladavine prava, demokratije, regionalne saradnje, evropskih integracija. Da li treba da bude Bulevar Zorana Đinđića ili Bulevar Ratka Mladića”
Inicijativa navodi i da je ministar Vulin takođe i pokrovitelj Zakona o ratnim memorijalima koji faktički zabranjuje da se u Srbiji oda počast žrtvama rata koji nisu Srbi.
“Zakon štiti i promoviše isključivo pamćenje na oslobodilačke ratove Srbije. Po tom zakonu, zabranjen je spomenik žrtvama Srebrenice, žrtvama iz masovnih grobnica širom Srbije i u Beogradu, zabranjeni su čak i spomenici žrtvama koji su Srbi ili državljani Srbije, a bili su žrtve velikosrpske politike 90- ih kroz prisilne mobilizacije, logore, mučenja. Ali spomenik Ratku Mladiću je zakonit. Zakonit i poželjan. A sada je i ozvaničen”, navodi Inicijativa mladih i dodaje da joj je jako važna pravna borba – “da sud odluči da je ova zabrana bila protivzakonita i neustavna. Neće biti uteha za današnju nepravdu, ali će biti jasan putokaz za neku Srbiju budućnosti koja će se temeljiti na ljudskim pravima i demokratiji”.
'Žene u crnom': Vlast Srbije brani Mladića
Nevladina organizacija “Žene u crnom” ocenila je u ponedeljak, 8. novembra, da je zabranom skupa na kom je najavljeno uklanjanje murala sa likom Ratka Mladića u centru Beograda, vlast "pokazala da istrajava na odbrani jednog od najgorih zločinaca u istoriji srpskog naroda i Evrope".
“Žene u crnom”, antiratni pokret koji u Srbiji deluje od početka devedesetih godina 20. veka, podsetile su da je za utorak, 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava prijavila policiji javni skup na uglu ulica Alekse Nenadovića i Njegoševe u Beogradu, ali da je policija zabranila to i sva druga okupljanja tim povodom kako ne bi došlo do eventualnih sukoba.
“Divimo se ovom hrabrom i odgovornom činu. Aktivisti i aktivistkinje Inicijative mladih nisu bili ni rođeni ili su bili deca u vreme kada su u ime srpskog naroda vršeni najstravičniji zločini nad onima koji su smatrani pripadnicima nižih rasa (uključujući i genocid u Srebrenici). Iskazujemo i našu solidarnu podršku ovim mladim ljudima koji pokazuju najviši stepen odgovornosti za zlodela počinjena u naše ime”, ukazuju “Žene u crnom”.
Međutim, kako dodaju iz te organizacije, tako ne misli i aktuelna vlast, te je skup zabranjen s obrazloženjem da policija ne bi mogla da spreči krvave sukobe između onih koji bi da uklone lik pomenutog zločinca i onih koji bi da nasilno brane lažnog heroja Ratka Mladića.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin potvrdio je 5. novembra da policija nije dala dozvolu nevladinoj organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava da ukloni mural posvećen osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici u Beogradu.
Inicijativa mladih za ljudska prava najavila je ranije u svom saopštenju da će se na ovakvu odluku policije žaliti i ocenila da je "država sačuvala mural Ratka Mladića".
"Opšte je poznato da policija ima snage da efikasno spreči svako nasilje, ali samo ako joj se ne onemogućava da interveniše protiv onih koji koriste nasilje. Očigledno je da se ovde radi upravo o tome: neonacističke grupe koje su najavile sprečavanje uklanjanja murala dele obožavanje ratnih zločinaca sa aktuelnim vrhom vlasti", odgovaraju u saopštenju na Vulinovu zabranu skupa “Žene u crnom”.
Ta nevladina organizacija je ocenila da vlast "pokazuje svoju doslednost u sprečavanju suočavanja sa zločinačkim teretom nedavne prošlosti, čime daje svoj doprinos rehabilitaciji zločina i zločinaca i nanosi nesagledive štete zemlji i narodu za čiji se boljitak navodno zalaže".
Organizacija “Žene u crnom” saopštila je pre dve nedelje i da su u noći između petka, 22. i subote, 23. oktobra nepoznati počinioci na ulaznim vratima njenih prostorija u centru Beograda crnim sprejom ispisali uvredljive poruke i ime Ratka Mladića.
Da je Srbija normalna zemlja, predsednik države bi prvi izašao I uklonio sramni mural Ratku mladiću, napisala je na svom Tviter nalogu Nataša Kandić, osnivačica nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo.
Ona je u Tviter objavi poručila da je “ohrabrenje i podrška za hiljadu novih murala ratnim zločincima to što je MUP, odnosno, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin poništio rešenje komunalne policije da se sa zgrade na uglu Njegoševe i Ulice Alekse Nenadovića ukolni mural osuđenom ratnom zločincu i nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, ocenivši dodajući da je aktuelna vlast “besramna”.
Mehanizam za međunarodne krivične sudove, naslednik Haškog tribunala, potvrdio je 8. juna Ratku Mladiću (78) doživotnu zatvorsku kaznu za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
