Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) uputio je poziv za pojačan međunarodni pritisak na Rusiju kako bi bila primorana da sedne za pregovarački sto. Govoreći povodom Dana nezavisnosti Ukrajine, Zelenski je pozvao Sjedinjene Države, Evropu i Kinu da odigraju svoju ulogu.
"Verujem da će Amerika prevazići sve svoje kontradikcije i fobije u vezi sa Rusijom. Rusi moraju biti dovedeni za pregovarački sto. Konačno moraju biti uvedene sankcije zbog kojih će zavijati", rekao je Zelenski u obraćanju 24. avgusta, na 35. godišnjicu ukrajinske nezavisnosti od Moskve, stečene tokom raspada Sovjetskog Saveza.
"Evropa mora biti Evropa. Ujedinjena, ambiciozna i hrabra. Kina više ne bi smela da ćuti", dodao je.
"Kina mora da dokaže svoju ambiciju da bude jedan od svetskih lidera, ne samo ekonomski i tehnološki, već i kao civilizacija, jasno stavljajući do znanja da nijedan diktator nema pravo da preti planeti svojim zastarelim bojevim glavama."
Neposredno pre obraćanja Zelenskog, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen) najavila je dodatnih sedam milijardi dolara vojne pomoći za Ukrajinu.
"Na Dan nezavisnosti Ukrajine pokazujemo svoju nepokolebljivu podršku", napisala je na društvenim mrežama, dodajući da su dodatna sredstva namenjena za "sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane, rakete, municiju i radare koji su Ukrajini hitno potrebni".
Kasnije 24. avgusta, takozvana Koalicija voljnih, koju čine evropske države, Kanada i druge zemlje, sastaje se kako bi razmotrila načine za povećanje pritiska na Rusiju da obustavi invaziju, nekoliko meseci uoči još jedne verovatno teške zime.
Dok će se mnogi lideri sastanku priključiti virtuelno, britanski premijer Endi Burnam (Andy Burnham) prisustvovaće lično u Kijevu, na svom prvom putovanju u inostranstvo otkako je prošlog meseca preuzeo dužnost.
"Rusija ne treba da ima nikakvu sumnju u našu odlučnost. Nećemo odustati dok ne bude postignut pravedan i trajan mir", navodi se u saopštenju koje je objavila njegova kancelarija.
Ruska invazija pokrenuta u februaru 2022. godine izazvala je velika razaranja ukrajinske privrede, odnela hiljade života civila i primorala milione ljudi da napuste svoje domove.
Evropa i Sjedinjene Države od početka ruske invazije obezbedile su desetine milijardi dolara ekonomske i vojne pomoći, ali pristalice Ukrajine strahuju od mogućeg zamora zapadnih partnera kada je reč o daljoj podršci.
Koalicija voljnih, koju predvode London i Pariz, neformalna je grupa od oko 34 zemlje koje podržavaju Ukrajinu. Nijedan predstavnik SAD-a nije naveden kao učesnik predstojećeg sastanka.
Zelenski je, uoči samita, naglasio hitnost osiguravanja evropskih sredstava za odbranu Ukrajine, posebno od smrtonosnih ruskih balističkih projektila, pozivajući Evropski parlament da usvoji zakone potrebne za oslobađanje tih sredstava.
"Trebali bismo dobiti 30 milijardi eura evropskih sredstava.... To je povezano s usvajanjem odgovarajućih zakona", rekao je. "Ovdje je veoma važno da parlament radi, cijeli parlament, uključujući opoziciju. Jer je [taj novac] potreban za odbranu cijele zemlje."
Francuski predsjednik Emmanuel Macron, njemački kancelar Friedrich Merz i britanski premijer Andy Burnham zajednički će predsjedavati sastankom, koji će biti fokusiran na nastavak vojne podrške Ukrajini, protuzračnu odbranu i dugoročnije sigurnosne aranžmane.
Macron i zamjenica generalnog sekretara NATO-a Radmila Šekerinska pridružit će se samitu online.
Baltičko-nordijska podrška
Lideri Danske, Estonije, Finske, Latvije, Litvanije i Norveške okupili su se 23. augusta u ukrajinskom glavnom gradu. Prisustvovali su i drugi visoki predstavnici partnerskih zemalja.
Premijer Norveške, jedne od bogatijih zemalja u ovoj grupi, obećao je značajnu pomoć Ukrajini naredne godine, nakon što je njegova vlada izdvojila velika sredstva u 2026. godini.
"Podrška Norveške Ukrajini naredne godine bit će na nivou ovogodišnje: devet milijardi dolara, što je rekordno visok iznos", rekao je premijer Jonas Gahr Store novinarima u Kijevu. Većina tog iznosa bit će namijenjena ukrajinskoj vojsci, saopštila je norveška vlada.
Estonski premijer Kristen Michal, koji je zajedno sa Zelenskim predsjedavao samitom, rekao je da je Ukrajini potrebna kontinuirana vojna podrška.
"Ukrajina mora dobiti sve što joj je potrebno da se odbrani i odupre ruskoj agresiji. Prije svega, to znači više protuzračne odbrane, više municije i veća ulaganja u ukrajinsku odbrambenu industriju. Istovremeno, moramo povećati pritisak na Rusiju, ojačati sankcije i zatvoriti rupe koje Rusija koristi da ih zaobiđe", rekao je Michal.
Ruska invazija iz februara 2022. godine izazvala je ogromna razaranja ukrajinske ekonomije, uništavajući velike dijelove gradova, dok su hiljade civila ubijene, a milioni drugih bili prisiljeni napustiti svoje domove.
Ne iznoseći detalje, Zelenski je rekao da ukrajinska vojska ima deficit od 27 milijardi dolara i pozvao Evropsku uniju da što prije isporuči obećani zajam od 90 milijardi eura kako bi se pokrio manjak u 2026. godini.
Pomoć od SAD
Dok je daljnja pomoć Bijele kuće neizvjesna, Zelenski je 23. augusta razgovarao s američkim senatorima Richardom Blumenthalom (demokrata) i Jamesom Lankfordom (republikanac) u Kijevu tokom Nacionalnog molitvenog doručka.
Zelenski je zahvalio Washingtonu na "nepokolebljivoj dvostranačkoj podršci oba doma Kongresa" i rekao da se u oba doma Kongresa nastavljaju napori za povećanje pritiska na Rusiju, uključujući i kroz zakon o sankcijama Lindseyja Grahama usmjeren protiv Rusije i Irana.
Dok je Rusija nastavila raketne napade i napade dronovima širom Ukrajine, Zelenski je rekao da je senatore informisao o "ruskom kontinuiranom teroru balističkim projektilima", naglašavajući važnost pružanja Kijevu kapaciteta za suprotstavljanje tim napadima.
Rekao je da bi provođenje odluke o izdavanju licenci iz SAD-a za proizvodnju sistema Patriot "moglo značajno pomoći".
Prema podacima ukrajinskih zračnih snaga, ruske snage su tokom noći 23. augusta izvele masovni napad sa 127 dronova širom zemlje.
Zelenski je upozorio da Rusija nastoji naglo povećati proizvodnju balističkih projektila.
"Vjerujem da Rusija može imati do 1.300 balističkih projektila godišnje. Sada ih imaju 600-630.... Mogu imati oko 100 balističkih projektila mjesečno. Ali sada to još nemaju", rekao je.
Ove brojke nisu nezavisno potvrđene.
Zelenski je rekao da Ukrajina radi na slabljenju ruske vojne industrije, uključujući napade na vojne ciljeve i druge mjere usmjerene na smanjenje proizvodnje balističkih projektila.
U ranim jutarnjim satima 24. augusta, ruska online prodavnica je saopštila je da je njihov logistički centar u Krasnodaru pogođen ukrajinskim dronovima i da je izbio požar. Kompanija je saopštila da nije bilo žrtava.
Snage Kijeva su 22. augusta pogodile skladište kompanije Ozon u Samari, proširujući napade na taj sektor nakon višesedmičnih udara na objekte koji pripadaju ruskoj online prodavnici Wildberries.