Katanac na fabrici nekoliko meseci po isteku obaveza iz ugovora o subvenicijama iz državne kase.
Tako je izgledao šestogodišnji poslovni "izlet" u Srbiju danske kompanije za proizvodnju radne odeće Kentaur.
U jednom danu bez posla je ostalo preko 250 ljudi kada je bez najave, krajem oktobra, zatvorila svoju fabruku u Vranju, na jugu zemlje.
Jedan od bivših radnika Kentaura, koji je želeo da bude potpisan samo inicijalima G.S, za RSE priča da on i njegove kolege nisu ni slutili šta ih čeka kada su u ponedeljak 27. oktobra došli na posao.
"Nisu nas pustili da uđemo u krug firme. Sat i po smo stajali po kiši. Onda nam je direktorka kompanije držala sastanak na ulici. Tu je bio jedan stari viljuškar na koji se popela i pričala nam kako je firma u likvidaciji", kazao je.
Dodaje kako je advokat firme radnicima saopštio samo da će im biti isplaćene plate za oktobar i neiskorišćeni dani godišnjeg odmora.
"Veoma teško smo primili tu vest. Znate kakav je to osećaj kada školuješ troje dece i preko noći ostaneš bez posla", ispričao je bivši radnik Kentaura.
Ta danska fabrika za proizvodnju radne odeće je kroz subvencije dobila oko milion evra iz državne kase Srbije, čime je bila u obavezi da do jula ove godine posluje i zapošljava radnike.
Predstavnici lokalnih i republičkih vlasti kasnije su saopštili da im iz kompanije nisu najavili planove da odlaze i obećali da će pronaći rešenje za sve koji su ostali bez posla.
Na pitanja RSE o razlozima i načinu na koji su odlučili da završe poslovanje u Srbiji kompanija nije odgovorila.
Prethodono su za portal Slobodna reč saopštili da je fabrika u Vranju zatvorena zbog značajnog deficita koji čitava kompanija beleži, ali i "drastičnog povećanja minimalnih zarada" u Srbiji.
Zakonom propisana minimalna zarada u Srbiji je u oktobru vanredno povećana za 9,4 odsto, odnosno na 500 evra za 184 radna sata koliko ima taj mesec.
"Morali smo brzo da reagujemo na nedavne promene i projekcije na tržištu rada", saopštili su iz danske kompanije.
Odlaskom iz Srbije Kentaur je nastavio niz. Gašenja radnih mesta, pogona i čitavih fabrika subvencionisanh stranih kompanija sve češća su u Srbiji.
Samo od početka godine, nekoliko hiljada radnika ili je već ostalo bez posla ili su najavljena njihova otpuštanja.
Ko sve otpušta radnike u Srbiji?
Najviše radnih mesta do sada je ugašeno na jugu Srbije, gde je nezaposlenost inače najveća.
Bez posla je ostalo oko 950 ljudi kada je, na proleće, italijanska tekstilna kompanija Beneton zatvorila svoje pogone u Nišu.
Svoj odlazak objasnili su "ozbiljnom kriznom situacijom" kroz koju kompanija prolazi na globalnom nivou.
U istom periodu, u Nišu je bez posla ostalo i preko 300 radnika jedne od najprofitabilnijih kineskih kompanija u Srbiji Džonson elektrik.
Iako nije otišla iz Srbije, kompanija je "kao odgovor na trenutne izazove u evropskoj automobilskoj industriji" smanjila broj zaposlenih za oko 16 odsto.
Džonson elektrik u Srbiji posluje od 2013. godine uz subvencije države.
Prvobitno je bilo dogovoreno da će fabrika zapošljavati najmanje 3.400 radnika. Međutim, taj ugovor je promenjen i sada se kompanija obavezala da će do kraja 2027. imati najmanje 1.550 radnika. Deo subvencija od skoro milion dinara, zbog toga su morali da vrate.
Oko 1.900 ljudi biće otpušteno do kraja 2025. godine u nemačkoj kompaniji Leoni koja je u julu najavila zatvaranje proizvodnje u fabrici u Malošištu kod Niša.
Kompanija koja proizvodi komponente za automobilsku industriju u četiri fabrike u Srbiji, saopštila je da ova koju gase pravi značajan gubitak.
Prvi turski investitor u Srbiji, tekstilna turska fabrika Džinsi, zatvorila je letos svoje pogone u Leskovcu. Bez posla je ostalo oko 700 ljudi.
Posle 12 godina, i niza državnih subvencija, Srbiju su napustili zbog, kako su naveli, teškoća u poslovanju.
Otpuštanja u Leskovcu, koja se broje u stotinama radnih mesta, ove godine najavile su i južnokorejska Jura i irska kompanija Aptiv.
Otpuštanja su najavljena i na severu zemlje. Nakon 15 godina poslovanja u Zrenjaninu, nemačka kompanija Drakslmajer najavila je zatvaranje svoje fabrike.
Ovaj proizvođač komponenti za automobile, kao razlog navodi krizu u autoindustriji.
Drakslmajer je prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u 2024. imala 2.166 zaposlenih u Srbiji.
Sve te kompanije su dobile milione evra državnih subvencija.
Koliko je država uložila u privlačenje stranih investitora?
Javno dostupni podaci o tome koliko je država u poslednjih deceniju i po dala stranim firmama kroz subvencije, ne postoje. Odgovor na to pitanje RSE nije dobio od Ministarstva privrede Srbije.
Zbog toga se može govoriti samo o okvirnim procenama.
"Poslednje što je meni poznato to je bilo nekih 380 do 400 miliona evra do neke 2021. U međuvremenu je još dosta para uloženo, tako da verovatno možemo da govorimo o više od pola milijarde evra, otprilike", kazao je za RSE profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milorad Filipović.
Osim kroz subvencije, strani investitori dobijali su razne podsticaje i preko poreskih olakšica i lokalnih samouprava u kojima su otvarali fabrike.
"Lokalne samouprave su davale besplatno zemljište, o svom trošku sređivale neophodnu infrastrukturu uključujići i telekomunikacione, energetske, odricale su se mnogih lokalnih taksi samo da bi ih privukli da dođu", objašnjava Filipović.
Zašto strani investitori sada odlaze iz Srbije?
Subvencionisane strane kompanije odlaze ili smanjuju proizvodnju uglavnom po isteku dogovorenih obaveza koje su zauzvrat morale da ispune.
Te obaveze uglavnom se odnose na broj ljudi koje će zaposliti i period tokom kojeg moraju poslovati u Srbiji.
"Oni su sve to ispunili, završili, nismo im više interesantni i odlaze", kazao je profesor Milorad Filipović.
Objašnjava da "kapital ide tamo gde mu je povoljnije", a da je Srbija izgubila mnoge komparativne prednosti koje je imala.
"Zahvaljujući politici fiksnog kursa evro je 'zakucan' na 117 – 117,5 dinara, a inflacija radi svoje, tako smo morali da povećavamo minimalac već nekoliko puta", objašnjava i dodaje da radna snaga u Srbiji više ne spada u najjeftinije u Evropi, a "kamoli u odnosu na druge destinacije".
"Takođe, usled raznoraznih geopolitičkih događanja naša energetika je dospela u opasnost, tokovi priliva nafte i gasa su ugroženi, energija je posukpela - mi imamo već tri-četiri puta u poslednje dve godine podizanje cena električne energije", ističe Filipović.
Početkom oktobra počela je primena američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), zbog ruskog udela u vlasništvu kompanije.
Takođe, Srbije je decenijama zavisna od uvoza gasa iz Rusije, a Moskva je produžila gasni aranžman samo do kraja godine, a ne na tri godine, kako su vlasti u Beogradu očekivale.
Profesor na Ekonomskom fakultetu Milorad Filipović ističe da strane kompanije sada verovatno ciljaju neke nove destinacije na kojima su im troškovi proizvodnje niži nego u Srbiji.
"Da li su to evropske, ali pretpostavljam i vanevropske destinacije sever Afrike ili tako nešto", kazao je.
Šta na to kaže vlast?
Komentarišući odlazak pojedinih stranih kompanija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kazao da se na to računalo i da odlaze tamo gde su minimalne plate niže.
"Odlaze u Tunis, ali dobro, mi smo na to računali negde", kazao je gostujući na TV Prva 3. novembra.
Vučić je rekao i da se razgovara o tome da neke druge kompanije preuzmu veći deo otpuštenih ljudi, a da se istovremeno radi i na dovođenju novih investitora.
Da li je država mogla to da predupredi?
Prema mišljenju Milorada Filipovića, država je mogla da obezbedi i druge podsticaje da bi zadržala kompanije, naročito one najprofitabilnije.
"Takođe, mislim da je greška što su u startu ugovori o subvencijama uglavnom pravljeni na pet godina. Trebalo je ići dugoročnije ", dodaje.
Smatra da je trebalo dogovoriti i određene sankcije investitorima ukoliko nakon isteka ugovora "u potpunosti zatvore fabriku i otpuštaju radnike".
"Sve je to moglo i trebalo predvideti ", zaključio je.
Nadležno ministarstvo nije odgovorilo na pitanja RSE da li je do sada urađena procena efekta dodeljenih subvencija - kako na državu i njene prihode i privredu, tako i na lokalne zajednice.
Gledamo li krah takve privredne politike?
Iako je aktuelna vlast predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS), poznata po tome da je gradila popularnost na otvaranju fabrika stranih investitora, u Srbiji politika privlačenja stranog kapitala subvencijama nije počela njihovim dolaskom na vlast 2012.
U nedostatku sopstvenih finansijskih sredstava za razvoj privrede, konceptu subvencionisanja stranih kompanija pribeglo se pre više od 15 godina.
"Kada je taj koncept ozvaničen, nezaposlenost u zemlji je bila na izuzetno visokom nivou – preko 20 procenata – para za domaće investicije nije bilo", rekao je Filipović.
"Moralo se oslanjati ili na uvoz kapitala kroz subvencionisanje stranih direktnih investicija, ili na podizanje kredita i novo zaduživanje zemlje. Treće nije bilo", objašnjava on.
Dodaje da je situacija najpovoljnija bila u periodu od 2018. do 2020. godine i da je tada trebalo menjati kurs.
"Mogli smo tada da smanjimo uvoz kapitala ili da postanemo probirljiviji i da ne uvozimo kapital za prozvodnju tekstila, kože, obuće, već da tražimo investitore koji će donositi visoke tehnologije, konkurentnost, inovativnost u našu privredu", smatra Filipović.
Napominje da dugoročno gledano politika privlačenja stanog kapitala kroz subvencije svakako nigde nije imala pozitivne efekte.
"Imali su i Makedonci i Bugari određene podsticaje. U jednom trenutku je bila moderna izreka 'trka do dna', pa su se trkali ko će veće subvencije da daje stranim investitorima, da ih privuče na svoju stranu".
"Međutim, takva politika se pokazala neučinkovitom", dodaje.
Zaključuje da strana sredstva mogu da budu samo dodatni impuls za ubrzani razvoj neke ekonomije, ali da na dugi rok bez jačanja domaće štednje i domaćeg investicionog potencijala, nema uspešnog razvoja privrede.
Sve manje stranih investicija
Strane direktne investicije u Srbiji ove godine su u padu gotovo 42% u odnosu na prošlu godinu.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) u prvih osam meseci 2025. godine ostvaren je priliv od nešto više od 2,1 milijarde evra.
I dok vlast za to krivi antivladine proteste i blokade koji u Srbiji traju poslednjih godinu dana, Filipović objašnjava da postoji više faktora koje treba uzeti u obzir.
"Sigurno da i trenutna politička previranja u zemlji imaju negativan uticaj na priliv direktnih stranih investicija, koliko to je teško reći, ali činjenica je i da priliv stranih direktnih investicija opada i u susednim zemljama", napominje on.
Kao primere navodi susedne zemlje Evropske unije - Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku.
"Što pokazuje da je evropska ekonomija u velikoj krizi, a to je situacija već poslednjih 15 godina", zaključuje Filipović.
Prema preliminarnim podacima za prvu polovinu 2025. godine, strani investitori u Srbiji su pretežno bili iz EU (68,6 odsto) i ostalih evropskih zemalja (16,4 odsto), zatim SAD (4,1 odsto) i Ujedinjenih Arapskih Emirata (3,7 odsto).