"To iskopavanje uglja, kod nas… Napravi se čitav haos kad se loži. U Beogradu zimi ne može da se diše od zagađenosti."

Ovako je problem u glavnom gradu Srbije ilustrovala Beograđanka Slavica Filipović u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Prelazak sa uglja na energiju vetra i sunca kao cilj stoji pred državama Zapadnog Balkana, koje najviše struje proizvode upravo iz uglja.

Države su obavezu preuzele u okviru Zelene agende Evropske unije 2020. godine.

Strah od nestašice i drastičan rast cene energenata usled ruske invazije na Ukrajinu pred države regiona postavile su novu lestvicu.

Prema rečima Pipe Galop (Pippa Gallop) iz Bankwatch, mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu, koja se bavi zaštitom životne sredine, Zapadni Balkan danas čini se daleko od cilja.

"Promene će, međutim, morati doći brže nego što bilo misli, jer su postojeće elektrane na ugalj stare i neće trajati doveka", istakla je Galop za RSE.

Politička volja ključna za odbacivanje uglja

Prema podacima Eurostata, zavoda za statistiku EU, ugalj i nafta su glavni izvor energije u većini država Zapadnog Balkana.

Više od polovine struje proizvodi se upravo iz uglja.

Na ugalj se najviše oslanjaju Kosovo i Srbija, pred kojima stoje i najveći izazovi, ukazala je Galop.

Na pitanje koliko će teško biti državama da se odreknu uglja, Galop je navela:

"Najvažnija je politička volja i jasan plan, a nažalost nijedna država se u tome trenutno ne ističe."

Galop je ukazala da sve države u regionu imaju rok do juna 2023. da razviju nacrte klimatskih planova na nacionalnom nivou.

Njima države treba da definišu kako će povećati učešće obnovljivih izvora u proizvodnji energije, energetsku efikasnost i kako planiraju da smanje emisiju štetnih gasova.

Ti, planovi, međutim, kako je rekla - godinama unazad su odlagani.

Obnovljivi izvori u državama Zapadnog Balkana

Albanija od država Zapadnog Balkana prednjači u korišćenju zelenih izvora energije, dok u tom smislu najlošije rezultate beleži Kosovo.

To pokazuju podaci iz poslednjeg javno dostupnog izveštaja Eurostata iz marta 2023.

Prema istom izveštaju, Albanija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina su u proizvodnji struje iz zelenih izvora energije premašile prosek EU (37,5 odsto).

Koliko su građani svesni značaja zelene tranzicije?

Slavica Filipović iz Beograda veruje u energiju sunca i vetra.

"Videla sam na granici između Mađarske i Austrije vetrenjače, onda Grci recimo uzimaju solarnu energiju. Zaista treba to koristiti - resurse koje nam daje priroda", navela je Filipović.

Na pitanje da li i šta radi u svojoj kući kako bi kao pojedinac doprinela zelenoj tranziciji, Slavica Filipović je navela da, pre svega, štedi električnu energiju.

"Kupujem štedljive sijalice, na lusteru ako imam šest sijalica, ja tri odvrnem, peć koju koristim zimi punim samo noću, bojler se uključuje isto noću, samo kad je jeftina struja", ilustrovala je Filipović.

Irena Šabović iz Sarajeva navela je za RSE da se zalaže za zaštitu životne sredine, a da je značaj zelene tranzicije globalan.

"Pratim ja to, ja sam za to odavno već. Ja idem biciklom inače i zbog gužvi i zbog zagađenja, to odavno već. Auto što manje koristim", pojasnila je Šabović.

Podgoričanka Lidija Ivanović rekla je za RSE da ne prati detaljno vesti iz oblasti zelene tranzicija, ali da na ličnom planu dosta razmišlja o tome, pa i preduzima konkretne korake.

Trudi se da što više koristi javni prevoz, sa decom vozi bicikl, a pošto, kako kaže, živi u kući, prijavila se i za ugradnju solarnih panela.

"To je još uvijek u procesu čekanja. Onako baš se radujem i čak mi svaki dan pada na pamet 'zovni ih da vidiš šta se sa tim dešava'. Pošto je Podgorica sunčana, stvarno smatram da je to pre, premoćan izvor koji nije iskorišten, i da tek dolazi vrijeme tih stvari", rekla je Ivanović.

'Korupcija, manjak vladavine prava i odgovornosti glavni izazovi'

Na pitanje šta su ključni izazovi kako bi Zapadni Balkan uspeo da ostvari prelazak sa prljave na čistu energiju, Pipa Galop iz mreže organizacija Bankwatch je navela:

"Ti izazovi uključuju sistemsku političku korupciju u energetskim preduzećima, manjak vladavine prava i odgovornosti".

Time se, prema njenim rečima, "specijalni interesi" (pojedinaca, kompanija, političkih partija) stavljaju "ispred javnih".

Galop je ukazala i na to da je među donosiocima političkih odluka u državama Zapadnog Balkana i dalje prisutno "prevaziđeno gledište" na energetski sistem:

"To dovodi do toga da oni promovišu ista rešenja kao što bi to radili pre 20 ili 30 godina, kao što su ugalj, gas, hidroenergija ili biomasa". Ti izvori energije, kako je pojasnila, niti su najekonomičniji, niti su prihvatljivi sa stanovišta zaštite životne sredine.

Šta se može uraditi?

Zapadni Balkan, kako je prepoznao Bankwatch, ima veliki potencijal za solarnu i energiju vetra.

"Takođe, postoji značajan potencijal za uštedu energije u sektoru grejanja i proizvodnje struje, primera radi ako bi se smanjili gubici u prenosu, naročito u Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu", rekla je Galop.

Energetska efikasnost, koja podrazumeva bolju izolaciju zgrada i kuća takođe bi, kako je ukazala, doprinela uštedi energije, samim tim i zelenoj agendi.

Koliko su države usklađene sa evropskim propisima?

Podaci iz poslednjeg izveštaja Sekretarijata Energetske zajednice pokazao je da su države Zapadnog Balkana uprkos energetskoj krizi i izazovima zbog ruske invazije na Ukrajinu ostvarile napredak u primeni evropskih propisa.

Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) je regulatorno telo EU u sektoru energetike koje prati primenu evropskih standarda i propisa u državama članica Energetske zajednice.

Potpuna usklađenost sa evropskim propisima jedan je od uslova da države regiona postanu članice EU.

Sekretarijat EZ je u decembru prošle godine zacrtao cilj da se do 2030. godine trećina potrebne energije dobija iz obnovljivih izvora.

Na dostizanje tog cilja su se obavezale i države Zapadnog Balkana.