Zvanična Budimpešta ni za vreme zdravstvene krize nije gubila iz vida Zapadni Balkan, o čemu govori i činjenica da su se međudržavni sastanci najvišeg nivoa između Srbije i Mađarske, sa kojih su se najavljivali novi projekti, nastavili i tokom pandemije.
Tokom poslednjeg u nizu, u petak, 15. maja, predsednik Srbije i mađarski premijer pretresli su bilateralne odnose dve zemlje, mogućnost bolje ekonomske saradnje, ali i evropsku perspektivu Srbije i pitanje Kosova.
"Premijera Orbana sam obavestio o svemu što se zbiva u regionu, govorio sam i o situaciji na Kosovu, o razgovorima koje očekujemo, o odnosu velikih sila po tom pitanju. Zamolio sam za razumevanje Mađarske", rekao je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, gostu iz Mađarske koja je inače priznala Kosovo kao nezavisnu državu.
BLOG UŽIVO O KORONA VIRUSU
Mađarski premijer Viktor Orban je istakao da je Srbija, kako je rekao, stekla veliki ugled, te da je sve jača i sve više prisutna u evropskoj politici. Orban je dodao i da Mađarska pruža podršku evropskim integracijama Srbije.
"Mi danas u Mađarskoj želimo da imamo susednu zemlju koja će biti zdrava, jaka i koja se dobro razvija, a to je Srbija", istakao je Orban.
Na sastanku je bilo reči i o izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta, a Orban je istakao da saradnja sa Kinom na tom projektu "mnogo znači".
Tokom sastanka, Vučić je izrazio zahvalnost Mađarskoj za podršku i pomoć koju je Budimpešta uputila od početka pandemije "u trenucima kada nije sa mnogo strana pomoć stizala".
Dvojica državnika su najavila i nove investicije Mađarske u Srbiji.
I Mađarska u diplomatiji maski
Mađarska je, prema ranijim izjavama zvaničnika te zemlje, Srbiji poklonila oko 200 hiljada zaštitnih maski i deset hiljada zaštitnih odela. Istu količinu medicinske opreme je donirala i Bosni i Hercegovini, dok je Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj poslato po 100 hiljada maski i pet hiljada zaštitnih odela.
I pre početka pandemije Budimpešta je intenzivno razvijala svoje odnose sa zemljama u okruženju kao deo dugogodišnje strategije predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana da jača svoj uticaj.
Reč je o strateškim koracima, smatra dr Habil Lorant Bali, docent na Univerzitetu "Panon" u Mađarskoj, koji se bavi političkom geografijom.
"Govorimo o strateškoj odluci. I upravo zbog ovakve politike Orbanova Vlada dobija kritike od 2010. godine, kada je preuzeo vlast, jer je došlo do ozbiljnog zaokreta u spoljnoj politici", smatra on.
Bali je kao značajnu istakao i činjenicu da je Mađarska do Prvog svetskog rata bila ozbiljan faktor na Balkanu.
"Podsećam vas da je za vreme Austrougarske, Budimpešta odigrala ključnu ulogu u regionu. Zato smatram da se Orban vraća na tu 'balkansku rutu', koja možda nije najbolja za investicije, ali je kao tržište dobro. A drugi razlog bliskosti sa Srbijom na primer, i to da stranka (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića pripada isto desnoj grupaciji stranka (EPP), kojoj i Orbanova stranka Fides", dodaje on.
Ovo nije prvi put da se Orban i Vučić sastaju tokom krize izazvane pandemijom. Tokom sastanka 15. marta u Beogradu, dvojica državnika su razgovarali o o bilateralnim odnosima, o međusobnoj podršci, saradnji i solidarnosti u borbi protiv korona virusa, ali i o migrantskoj krizi i procesu evro-integracija Srbije.
Sedam dana kasnije, kako je saopšteno, Orban i Vučić su se ponovo sastali, ali ovog puta u Budimpešti. Tema razgovora bili su bilateralni odnosi, saradnja i solidarnost u borbi protiv korona virusa, kao i planovi za podršku ekonomskom razvoju dveju zemalja nakon završetka pandemije.
Dobri odnosi uprkos 'mešovitim' porukama
Dobre političke odnose Srbije i Mađarske nije uzdrmala ni postavljena karta predratne Mađarske koja pokazuje delove regiona, uključujući i Vojvodinu kao deo te zemlje koju je na Fejsbuk profilu 6. maja objavio Orban. To nije izazavalo nikakve reakcije u krugovima vladajuće koalicije u Srbiji.
Na mapu su reagovale samo neke od opozicionih stranaka. Narodna poslanica Aleksandra Jerkov iz redova opozicione Demokratske stranke na svom Tviter nalogu pitala je vlasti u Srbiji zašto ćute.
"Da li je prijateljstvo Orbana i Vučića važnije od toga, da li plaćamo neku cenu? Zbog čega Srbija ćuti dok se u Mađarskoj odomaćuje to da je Vojvodina njen južni deo", upitala je Jerkov.
Slično su reagovali i predstavnici regionalne opozicione stranke Lige socijaldemokrata Vojvodine, a portparol te stranke, Aleksandar Marton, istakao je činjenicu da Srbija, za razliku od susednih zemalja, ćuti.
O Orbanovoj poruci nije se oglasio ni manjinski koalicioni partner Vučićeve stranke, Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koja je sestrinska stranka Orbanovog Fidesa.
Poslanik SVM u Skupštini Srbije, Balint Pastor, je u kratkom razgovoru za RSE rekao da ne želi da posveti pažnju ovoj temi i da neće davati izjavu na tu temu.
Direktor Centra za regionalizam, Aleksandar Popov, rekao je za RSE da Orbanu odgovara da preko Vučića "ima upliva u ovaj deo regiona i u one delove teritorije koje su nekada pripadale Mađarskoj, nešto slično kao što i Turska pokušava da bude prisutna tamo gde je nekada bila prisutna".
U susednim zemljama, karta koju je Orban objavio nije ostala bez reakcije.
Hrvatska, Rumunija i Slovenija su uputile oštre poruke Budimpešti. Objavljivanje ove karte nije nova pojava kada je reč o mađarskom premijeru Orbanu. On je u decembru objavio fotografiju sastanka predsedništva svoje stranke Fides, koji je održan pred velikom uokvirenom kartom "istorijske Mađarske". U junu prošle godine zvanična Tviter stranica kancelarije za informisanje u sklopu Orbanovog kabineta je objavila sličnu ilustraciju.
'Dobitna kombinacija' za Mađarsku
Nakon prestanka zdravstvene krize Lorant Bali očekuje nove poteze Mađarske u regionu u skladu sa dosadašnjom spoljnopolitičkom strategijom te zemlje. On dodaje i da opredeljenje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji (EU) donosi korist zvaničnoj Budimpešti.
"EU nije u najboljem stanju, ni politički ni ekonomski, i smatram da će proširenje stati, a kao poslednja zemlja koja će se priključiti tom bloku, biće Srbija, a to zna i Vučić. Njegova unutrašnja politika zato mora da šalje signal biračima da on zastupa nacionalni interes, da štiti konzervativne vrednosti, a članstvo Srbije može doneti novog saveznika Mađarskoj", objašnjava Bali.
Politika Budimpešte, prema njegovoj proceni, obezbeđuje bolji položaj Mađarskoj koja je stabilizovala svoju ekonomiju dobrim delom i zahvaljujući evropskim fondovima. Međutim, on podseća i da nesuglasice Orbana i Brisela nisu retke.
Poslednji primer je i kritika na račun mađarskog premijera zbog mera za vreme pandemije. Osim Evropske komisije ovu temu je pokrenuo i Evropski parlament koji organizuje raspravu o tim merama i o njihovim posledicama po osnovna prava i slobode građana. Međutim, učešće u toj debati Orban je odbio.
Česte tenzije na relaciji Budimpešta – Brisel mogu doneti glavobolju Srbiji, smatra Popov.
"Ovo ide više na štetu Srbije, jer vidimo da Orban uspešno ignoriše kritike iz Brisela. A ta uspešnost delom je rezultat i funkcionisanja EU, jer se uglavnom traži konsenzus. Pa samim tim to nije bilo moguće postići kada je reč o ozbiljnijim koracima prema Vladi u Budimpešti", rekao je on.
Od političkih tenzija do savezništva
Odnosi Srbije i Mađarske doživeli su uspon nakon 2103. godine, kada je došlo do takozvanog "istorijskog pomirenja". Tada su predsednici Srbije i Mađarske, Tomislav Nikolić i Janoš Ader, odali počast žrtvama Srbima civilima sa početka Drugog svetskog rata, kao i civilima Mađarima na kraju tog rata, koji su stradali kao žrtve odmazde.
Šansa za poboljšanje odnosa srpska strana videla je i u tome da Mađarska kroz svoje fondove ulaže u mađarsku zajednicu ne samo u Vojvodini, gde živi najveći deo pripadnike te nacionalne zajednice dobro organizovanih kroz Nacionalni savet Mađara, već i u celom regionu. Odnos zvanične Budimpešte i Beograda dodatno produbljuje i činjenica da mnogi pripadnici mađarske zajednice imaju dvoljno državljanstvo.
Relaksacija odnosa dve zemlje dolazi nakon godina u kojima je zabeleženo više etničkih incidenata između Srba i Mađara u Vojvodini. Pre nešto više od deset godina zabeleženo je i aktivno delovanje mađarske ultradesničarske grupe "64 županije" u Srbiji. Tada je pažnju javnosti privukla zabrana ulaska člana tog pokreta Lasla Torockaija u Srbiju, nakon čega je srpska policija taj pokret okarakterisala kao ekstremističku organizaciju.
Lorant Bali ističe da su aktivnosti Mađarske u zemljama regiona pokušaj Orbana da politički oblikuje taj deo Evrope.
"Srpsko-mađarski odnosi u protekle dve-tri decenije nisu baš bez problema, ali u poslednjem periodu vidimo da je Orban upravo kroz saradnju sa Vučićem uspeo da postigne neke rezultate, postoji neko pomeranje. Pored toga Srbija i Bosna i Hercegovina ne mogu odvojeno da se tretiraju, jer Beograd ima aktivan odnos sa tom zemljom. Tako se ponaša i Mađarska. Kada prođe kriza Mađarska će dodatne napore uložiti u ovaj region", smatra on.
Među poslednjim većim projektima dogovorenim između Srbije i Mađarske je pruga Beograd – Budimpešta.
Mađarska je 24. aprila potpisala sa Kinom sporazum o kreditu za finansiranje tog projekta, a detalji su čuvani kao tajna, čime se dovode u pitanje transparentnost i odgovornost tog posla, izvestili su mediji.
Kako je 24. aprila rekao mađarski ministar finansija Mihalj Varga, pruga će biti gotova do 2025. godine i Mađarsku će učiniti centrom evropske logističke mreže za kinesku robu koja dolazi u Evropu preko Grčke.
Facebook Forum