Novac nije glavna prepreka za modernizaciju železničkog saobraćaja u Severnoj Makedoniji, veći problem je nekonkurentnost, politička volja, procedure i izbor izvođača radova za izgradnju železnica, kaže Dejan Trpevski - inženjer saobraćaja iz kompanije za šinski prevoz.
Komentar je ovo nakon najava ministara transporta država Zapadnog Balkana o izgradnji moderne digitalizovane železničke mreže u regionu, sa direktnim ekspresnim vozovima koji povezuju gradove.
Trpevski objašnjava da izgradnja pruge na ravnici košta od milion do milion i po evra po kilometru, dok planinske železnice koštaju od dva i po do tri miliona evra po kilometru. Ali, prema njegovim rečima, novac je najjednostavniji dio realizacije ovakvih projekata.
"Naša železnica do Bugarske do sada je koštala više od 10 miliona evra po kilometru, pa možete izvući zaključke koje želite. Ali nije sve u novcu. Do sada je železnica do Bugarske mogla biti izgrađena i novac nije glavni problem", rekao je Trpevski.
Lavirinti javnih nabavki
Mnogo veći problem, kaže Trpevski, predstavljaju procedure za izbor najpovoljnijih ponuđača, koje često traju dve ili tri godine.
"Sve zavisi od volje i želje države da posao brzo obavi. Ako zaglavimo u lavirintima javnih nabavki, biće potrebno mnogo godina. Ako se donese politička odluka da Vlada započne direktne pregovore sa izvođačima, može proći relativno kratko vreme da se dobije relativno dobar sistem. Međutim, o izboru opreme i ponuđačima treba čuti stručnjake u ovoj oblasti", rekao je Trpevski.
Ministri saobraćaja iz regiona rekli su na samitu u Beogradu 13. septembra da će razvoj železničkog saobraćaja biti glavni prioritet nakon potpisivanja dokumenta "Obavezivanje prema železnici".
Obećali su bolju povezanost na Balkanu putem sigurnih poslovnih i privatnih putovanja i održivog okruženja. Ministar transporta i komunikacija Severne Makedonije Blagoj Bočvarski izjavio je da bi ta država trebalo da radi jačim tempom na Koridorima 10 i 8.
"Očekujem da ćemo početkom 2022. godine imati građevinske radove, izabrali smo izvođača radova koji će početi da radi na projektu u iznosu od 200 miliona evra, što će značiti razvoj ovog istočnog kraka Koridora 8", rekao je Bočvarski.
Nekad do Nemačke, danas ni do suseda
Železnički transport ostaje ključni deo globalne transportne mreže, iako se avio prevoz često smatra najbržim i najefikasnijim načinom kretanja.
Železnička infrastruktura u nekim državama Evrope, Azije i Amerike je visoko razvijena, brzi vozovi idu brzinama od preko 300 kilometara na sat. Na Balkanu Koridor 8 u Makedoniji, odnosno pruga za Bugarsku, je projekat koji političari obećavaju 27 godina i još nije realizovan.
Marjan Ristevski, predsednik Nezavisnog sindikata makedonskih železnica (MZ), kaže da železnice u proteklih 30 godina od osamostaljenja države nažalost nazaduju, umesto da se kreću napred.
"Dugo sam radio i sećam se da je bilo vozova koji su išli direktno iz Makedonije za Nemačku, a sada nismo povezani ni sa susednim državama", rekao je Ristevski.
On dodaje da trenutno određeni teretni vozovi koji zahtevaju brz transport zaobilaze Severnu Makedoniju zbog loše infrastrukture.
"Ako budemo imali infrastrukturu koja će biti spremna za vozove koji se kreću preko 200 kilometara na sat, onda će biti mnogo više kretanja i saobraćaja kroz Makedoniju", rekao je Ristevski.
Rešenje u liberalizaciji tržišta
Trpevski kaže da razvoj železničke infrastrukture treba posmatrati u regionalnom kontekstu, te da Severna Makedonija treba da prati trendove kao u Srbiji, koja ubrzano ulaže u železnice Beograd-Niš i Beograd-Subotica novcem Svetske banke i Kine.
"Putnički vozovi koji će se kretati, na primer, brzinom od 120 kilometara na čas, ako u Makedoniji moraju da voze od 60 do 80 kilometara na sat, onda ništa nismo uradili i ceo Koridor 10 postaje neprivlačan", navodi Trpevski i dodaje kako su inače u smislu teretnog saobraćaja železnice u zemlji solidne.
On smatra da je u Severnoj Makedoniji ključno liberalizovati tržište železničkih usluga, jer se, kako kaže, suočava sa konkurencijom u drumskom saobraćaju koja je 100 odsto privatna.
"Dok se tržište železničkih usluga u Makedoniji ne liberalizuje, do tada će železnički sistem ostati u ovom stanju, bez obzira na to koliko će država ulagati novac u infrastrukturne objekte, u modernizaciju, u stanice ... Ako nemate kupce koji će koristiti železnicu, stanice, bez obzira da li se radi o putničkom ili teretnom saobraćaju, uzalud su sve investicije", rekao je Trpevski.
Inače, izgradnju brze pruge koja će povezivati Beograd sa Makedonijom, ali i Turskom, najavio je u aprilu predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je rekao da će projekat povećati strana ulaganja u regionu u narednih deset godina, te da će za njegovu implementaciju biti obezbeđena pomoć EU u okviru Zelene agende EU za Zapadni Balkan.
Samit u Beogradu 13. septembra organizovali su Stalni sekretarijat Transportne zajednice, Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Potpredsednica EIB -a za Zapadni Balkan Ljiljana Pavlova rekla je da zemlje "ne smeju propustiti" da ulažu u svoje železnice, kao i da će EU i EIB zajednički pružiti podršku u obliku strukturnog finansiranja razvoja železnice i održivog, zelenog, sigurnog oblika prevoza.
Facebook Forum