Zapadni Balkan nema alternativu uključivanju u EU

Napuštajući čekaonicu za Evropsku uniju: Prevazilaženje krize proširenja EU na Zapadni Balkan. Ovako je Centar za izučavanje jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu naslovio nedavnu trodnevnu konferenciju koja je okupila nekoliko desetina učesnika, medju kojima i zvaničnike Evropske komisije, političare iz regiona, politikologe, pravnike, sociologe.

Iako je bilo razlika u dijagnozama dubine ekonomske krize u Evropi i ocenama o ishodu te krize, pa i projekta same Evropske unije, učesnici su bili saglasni u oceni da Zapadni Balkan nema stratešku alternativu priključivanju Evropskoj uniji.

Allan Jones, odgovoran za strategiju proširenja u Direktoratu Evropske komisije za proširenje, rekao je da je cilj Evropske komisije, koja je u oktobru usvojila Strategiju proširenja, da održi zamah tog procesa. Nije se saglasio sa ocenama nekih učesnika da je taj proces zaustavljen, odnosno, usporen. Potkrepljujući svoju tvrdnju, Jones je, u osvrtu na dinamiku proširenja Evropske unije za poslednjih godinu dana, ukazao na važne deonice puta koji je Evropska komisija prešla zajedno sa državama regiona.

Tako je podsetio da Hrvatska postaje članica evropskog kluba 1. jula 2013. godine, da su sa Crnom Gorom u junu započeti pristupni pregovori i da je Srbija tokom poslednje godine dobila status kandidata. Svi ti važni koraci, kako je rekao, dokazuju da Evropska unija ispunjava svoje obaveze iz mape proširenja, odnosno, da nagradjuje zemlje-kandidate i potencijalne kandidate, čim one ispune unapred poznate uslove i dosegnu tražene standarde.

U realizovanju izazovnog seta obaveza koje je Komisija predvidela za ovu godinu, kazao je ovaj njen funkcioner, cilj neće biti juriš na naslovne stranice već mudar pristup koji će obezbediti da principi proširenja budu temeljno ugradjeni u rad Evropske komisije, ali i da se primene naučene lekcije iz prethodnih krugova proširenja Evropske unije.

Glavne teme i ključne reforme i preporuke čije sprovodjenje će u decembru ocenjivati Evropski savet tiču se vladavine prava, ekonomskog razvoja i regionalne saradnje, kazao je Jones:

„Što se tiče vladavine prava, ustanovili smo da tu oblast treba dodatno razviti zato što su vladavina prava i pravna država po našem sudu u samoj žiži politike proširenja. Zemlje regiona jesu u ovom pogledu ostvarile pomak, što se može videti i u našim opsežnim izveštajima o napretku, ali, mora se jasno priznati i da još mnogo toga ostaje da se uradi.

U otprilike ovo vreme prošle godine mi smo, takodje, došli do zaključka da moramo uvesti novu metodologiju u pregovorima o ostvarivanju uslova iz ove oblasti. To se odnosi na poglavlja 23 i 24 – odnosno, na pravosudje i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost. Ove godine mi zapravo udahnjujemo život u te standarde, odnosno, imenujemo konkretne standarde koji se u tim oblastima moraju zadovoljiti.
Sa Crnom Gorom to smo u pristupnim pregovorima već počeli da radimo. Od suštinskog je značaja otvarati ove oblasti već u inicijalnim fazama pregovora, tačnije, na samom njihovom startu. Mislim da je veoma pozitivna odluka koju smo prošle godine doneli da ta poglavlja moraju da se otvore odmah. Štaviše, Evropski savet je podržao kao vrlo dobru odluku da napravimo snimak stanja tih oblasti u Crnoj Gori čak i pre nego što smo sa tom zemljom otvorili pristupne pregovore. Mislim da je to zaista vrlo korisno za zemlje u procesu evrointegracije zato što je čitava poenta u tome da one dobiju što više vremena da postignu solidan stepen implementacije reformi.

To je zapravo bila jedna od lekcija koju smo naučili u procesu evrointegracije Hrvatske, u tom smislu što smo shvatili da smo pregovore o poglavlju 23 sa tom zemljom počeli suviše kasno, otvorivši ga tek 2010. godine. Bez obzira na razloge za to, za nas, ali, razume se, i za gradjane svih zemalja-aspiranata za članstvo u EU, od fundamentalne je važnosti da se pregovori o ovim poglavljima sa državama-aspirantima za EU otvore što pre. Jedino tako će gradjani videti kakve će beneficije imati kad dobiju funkcionalan, nezavisan, odgovoran i efikasan pravni sistem koji će biti u stanju da se uspešno bori protiv korupcije, organizovanog kriminala i štiti osnovna ljudska prava“, rekao je Jones.

Evropska komisija će, naglasio je Jones, pomagati zemljama-kandidatima da poprave svoje nezavidne ekonomske parametre u krizi koja traje, kako bi, kada udju u članstvo EU bile u stanju da od prvog dana uspešno primenjuju standarde ekonomske i monetarne unije.

Ključni zahtev evrointegrativnih procesa Zapadnog Balkana je, takodje, regionalna saradnja i rešavanje bilateralnih problema. Jones je posebno istakao da bi države regiona trebalo da što pre nadju rešenja za svoje bilateralne probleme i da zbog njih ne bi smele jedna drugu da blokiraju na putu evro-atlantskih integracija.

Najlošije ocene za BiH

Funkcioner Evropske komisije je zatim, dao kratak presek onoga što su zemlje regiona postigle na putu ka članstvu u EU:

„Hrvatska ulazi u Evropsku uniju 1. jula 2013. godine. Zemlja je za to vrlo dobro pripremljena, ali još uvek nema mesta samozadovoljstvu. Zato smo odlučili da markiramo još deset oblasti na koje Hrvatska mora da se fokusira u preostalom vremenu do učlanjenja.

Sa Crnom Gorom smo počeli pristupne pregovore. Jasno nam je da je još mnogo toga ostalo da se uradi u oblasti vladavine prava, i to će i biti u centru naše pažnje u narednom periodu.

Kad je reč o Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, mi smo, kao što znate već četvrti put preporučili da EU otvori pregovore o članstvu sa ovom zemljom jer smatramo da je za to spremna. Ove godine smo se opredelili za drugačiji pristup predloživši početak pregovora o članstvu sa Makedonijom pre nego što se reši spor oko njenog imena. Verujemo da će signal Evropskog saveta dat u decembru da se utvrdi datum početka pregovora stvoriti uslove da se već u njihovoj početnoj fazi dodje i do rešenja problema imena.

Što se tiče Srbije, vidimo da ona nastavlja da ispunjava političke uslove. Pozivamo je da osnaži reformski zamah, posebno u oblasti reforme pravosudja gde smo zabeležili nazadovanje u poslednjih godinu dana, ali i u pitanjima zaštite nekih ranjivih grupa, kao što su Romi i LGBT populacija. Takodje, treba da nastavi da se konstruktivno angažuje u regionalnoj saradnji i izgradnji dobrosusedskih odnosa. Poznat je već uslov za otvaranje pristupnih pregovora koji su markirani u zaključcima Evropskog saveta iz decembra prošle godine. To je ostvarivanje vidljivog i održivog napretka u odnosima sa Kosovom. Mi smatramo da do toga još nije došlo i moramo videti da i Srbija i Kosovo nastavljaju put ka EU, ali tako da nijedna strana na tom putu ne blokra drugu.
Albanija je, posebno u poslednjih godinu dana, ostvarila značajan napredak, naročito u pogledu medjupartijskog sporazuma o procesima reformi i evrointegracija. Pre dve godine smo postavili set uslova koje Albanija mora da ispuni da bismo sa njom otvorili pregovore o članstvu. Pošto je postignut značajan napredak, ove godine ćemo predložiti da joj se dodeli status kandidata.

Umesto izveštaja o napretku za Kosovo ove godine imamo studiju izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Zaključili smo da je pravno izvodljivo da se sa Kosovom zaključi taj Sporazum uprkos tome što neke države-članice Evropske unije ne priznaju Kosovo.

Kad je u pitanju Bosna i Hercegovina, moramo, na žalost, reći da su naši ovogodišnji zaključci najnegativniji. Pokušali smo da unesemo zamah u radu sa Bosnom i Hercegovinom i imali nešto malo uspeha u tome. Imao i strukturalni dijalog o pravosudju sa Bosnom i Hercegovinom, ali, iskreno, pomalo smo razočarani, a nismo zadovoljni ni time kako se situacija razvija nakon početka dijaloga o priključenju na visokom političkom nivou jer nisu ispoštovani prvi rokovi koji su dogovoreni“, rekao je Jones.

Zatvaranje vrata do 2020. godine

Stefan Lehne, austrijski diplomata i nekadašnji izaslanik EU na Balkanu, svoje izlaganje otvorio je opaskom da je, za razliku od drugih kolega, nakon informacije da je Evropska unija dobila Nobelovu nagradu za mir, pročitao i obrazloženje Komiteta.

Unija je nagradjena zbog nemačko-francuskog pomirenja, stabilizacije demokratije u južnoj Evropi, proširenje Unije u srednjoj Evropi zbog perspektive proširenja na Zapadni Balkan, podsetio je Lehne i duhovito nastavio:

„U suštini, kao što se vidi, EU je dobila Nobelovu nagradu za proširenje, tako da je rešenje smešne aktuelne debate o tome ko treba da ode i primi tu nagradu veoma prosto: to treba da učini gospodin Fuele, a ako je previše zauzet, može poslati Allana Jonesa. Veoma ste me rastužili pozivom za ovaj skup, zato što je u naslovu stajalo „kriza proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan“, ali, mislim da ću ja vas obradovati jer ću reći da nema krize proširenja na Balkan. Ono čega ima jeste velika kriza u Evropskoj uniji, koja, razume se, ima značajan uticaj na proširenje na Zapadni Balkan. Medjutim, to, ipak, nije kriza samog proširenja na region. Dozvolite mi da objasnim. U samoj Evropskoj uniji u krizi proširenje se gotovo intuitivno doživljava kao opasnost. To se otprilike objašnjava sledećom slikom: kuća je u požaru, a vi zidate još jedan sprat. Dakle, očigledno je da je veliki problem nedostatak podrške građana Evropske unije njenom daljem proširenju. Postoji i problem u zemljama Zapadnog Balkana. Pre nekoliko sedmica video sam u srpskim novinama vrlo dobru karikaturu koja to ilustruje. Grupa ljudi sa Balkana je u brodiću na okeanu koji samo što nije potonuo. Srećom, međutim, ugledaju da im se približava veliki parobrod sa koga se vijori velika zastava Evropske unije. Ali, kad su se bolje zagledali, videli su da je ime broda „Titanik“. Očigledno, kriza je uticala i na smanjenje atraktivnosti i kredibiliteta evropske perspektive na Zapadnom Balkanu. Ako pogledaju u kakvom je stanju bila, a u kakvom je sada evropska članica Grčka, ljudima na Balkanu je jasno da članstvo u EU nije više ono što je nekad bilo. Uz to, niko više i ne zna kako će Evropska unija izgledati za nekoliko godina, kakvu će uopšte konfiguraciju imati, s obzirom na to da se neke zemlje pripremaju da iz nje izadju, tako da se može desiti da u narednom sazivu Evropske komisije Štefan Fuele, komesar za proširenje, postane komesar za suženje Evropske unije. Sve ovo, naravno, dovodi do atmosfere velike neizvesnosti u zemljama-aspirantima“, rekao je austrijski diplomata.

Lehne najveći izazov za zemlje Zapadnog Balkana vidi u krizi evra i finansijskoj krizi u Evropskoj uniji, zbog čega su mnoge regionalne države u recesiji, imaju velike javne dugove, malo stranih investicija, ogromne stope nezaposlenosti. Otuda je od ključne važnosti da Unija preko IPA fondova ekonomski pomogne region, a u narednih sedam godina kroz ovaj mehanizam u zemlje regiona uliće se 40 milijardi evra.

Govoreći o drugom izazovu u zemljama regiona, Lehne je pomenuo negativne konsekvence činjenice da se nakon Hrvatske vrata EU verovatno zatvaraju do 2020. godine:

„To nije baš motivišuće za lokalne političare. To može da vodi u rizik koji bih nazvao „blef na blef“, dakle, da se mi iz država-članica Evropske unije pretvaramo da smo otvoreni za prijem novih članica, dod se, na drugoj strani, zemlje kandidati pretvaraju da sprovode reforme. To zaista predstavlja veliki rizik i jedini način da se on otkloni jeste osnažiti angažovanje Evropske unije u regionu. U tom smislu, ono što je gospodin File nedavno učinio u Makedoniji, opredelivši se za drugačiju metodologiju, predstavlja pravi pristup. Dijalog na visokom nivou sa Makedonijom ulio je zaista novu energiju u reforski proces te zemlje. Takodje, smatram da je u ovom kontekstu veoma dobra ideja da se sredstva iz IPA fondova do nekih nivoa državama u regionu dodeljuju fleksibilnije, u zavisnosti od rezultata koje postignu. Suština je, dakle, u tome da zemlji bude odobren novac iz specijalnih fondova tek kad pokaže da je učinila traženi reformski korak. Ovo istovremeno može biti i način da se političari u regionu motivišu da nastave reformske procese“, ocenio je Lehne.

Lehne je, medjutim, optimista u pogledu zapadnobalkanskih evrointegracija i to obrazlaže činjenicom da su privrede država ovog regiona već toliko isprepletene sa privredom EU, da realno i nemaju stratešku alternativu, uprkos tome što se ponekad u nekima od njih mogu čuti priće o okretanju Rusiji ili Kini.

Čekanje vredno provedbe reformi

Dimitar Bećev, istraživač iz Evropskog saveta za medjunarodne odnose i direktor kancelarije tog saveta u Sofiji, ocenio je da kriza evra nije zaustavila proces proširenja Evropske unije, ali da je region Zapadnog Balkana potisnula u najudaljeniji krug Evrope sa više brzina – na samu periferiju periferije. Privrede Zapadnog Balkana, uzdrmane niskim i negativnim stopama rasta, ogromnom i rastućom nezaposlenošću, pokazale su limite evropskog modela rasta i potkopale narative o konvergenciji izmedju ovog regiona i Evropske unije. Kriza evra, prema Bećevu, dodatno je osnažila iskušenje pred kojim je Evropska unija već bila: da, kad je Zapadni Balkan u pitanju, sklizne u status quo, u već istrošeni pristup „da sačekamo, pa da vidimo“.

Medjutim, ono što na prvi pogled izgleda kao stabilnost status quo stanja moglo bi se, upozorava ovaj analitičar, ispostaviti kao opasna varka. Iako nije verovatno oživljavanje nasilnih konflikata iz devedesetih, stagnacija regiona vodila bi do erozije uticaja Evropske unije i dolaska nekih drugih, suparničkih, igrača u region. Kako bi politika proširenja ka Zapadnom Balkanu postala delatna, Evropska unija bi, savetuje Bećev, fokus svog angažmana u regionu morala da premesti sa bezbednosnog na ekonomski narativ.

Florian Bieber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, uprkos ekonomskoj krizi koja će svakako uticati i na dinamiku širenja EU na Balkan, ipak je optimista. Kad je u pitanju pristup Brisela priključenju regiona, kaže da je dugo bio pesimista jer nije bio ubeđen da EU strategiju prilagođava specifičnostima Balkana, ali da je sada taj proces mnogo fleksibilniji i inovativniji. On ne smatra da je najlošija vest što će preostale države-aspiranti, nakon priključenja Hrvatske, čekati na prijem u EU čitavih deset godina. Najvažniji je, kaže, a to se često zaboravlja, proces reformi, da se tih deset godina ne stoji u mestu nego da se sprovode reforme:

„Rekao bih da bi najgora moguća stvar koju biste učinili za zemlje Zapadnog Balkana bila da ih sutra primite u Evropsku uniju. Zašto bi to za te države bila najgora stvar? Zato što one onda ne bi imale nikakvu motivaciju da menjaju institucije, da nastave reformske procese, usvajaju reformske zakone, transformišu politički sistem. Mi smo to već videli da je u zemljama koje su postale članice Evropske unije 2004. i 2007. godine. taj reformski proces nakon pridruživanja Uniji krenuo nazad zato što više nije bilo nikakovog pritiska. To je bilo na delu i u Mađarskoj, i u Rumuniji itd. A to su, ne zaboravimo, zemlje koje su neke reforme i odradile. Onda možete zamisliti kako bi bilo sa zemljama koje nisu sprovele nužne reforme, a na koje nakon priključenja ne bi više bilo nikakvog pritiska da nastave reforme. To bi bio najbolji rezultat za građane tih zemalja; za političku elitu ne, ali za građane bi to bilo sasvim sigurno mnogo gore nego da sačekaju još neku godinu, ali da dobiju reformisanu državu. Dakle, bolje je deset godina čekanja, ali da se u tom periodu sprovedu reforme koje će suštinski promeniti te države nego sutra članstvo u Evropskoj uniji sa nereformisanim institucijama. Naravno, to ne zvuči lepo, ali rezultat je mnogo bolji.

Zamislite, recimo, da je Hrvatska primljena u EU 2000. godine, odmah posle smrti Franje Tuđmana. HDZ bi se u tadašnjoj situaciji hvalio da je zemlja za vreme njihove vlade postala članica Evropske unije. Međutim, na sreću, nije primljena tada nego je primljena sada, posle reformi i posle neke vrste suočavanja sa prošlosti – koja, doduše, nije idealna, ali koja je mnogo bolja nego što je bila 2000. godine. Dakle, upravo to je rezultat delovaja Evropske unije“, pojašnjava Bieber.

Ilustrujući činjenicu da kriza koja vlada u EU može uticati na daji proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana, Tim Judah, novinar lista The Economist, konstatovao je da je došao trenutak da se svi upitaju kakav uticaj na region može imati pitanje Škotske, problem Katalonije ili eventualni izlazak Velike Britanije iz EU.

„Možemo se svi pitati čemu zapravo region teži da se priključi“, rekao je Juda.

Jedan od učesnika skupa bio je i predsednik Makedonije Gjorge Ivanov. On je najpre ukazao na zapadne stereotipe o Balkanu, kojima se region još uvek opisuje kao „bure baruta“, a njegovi gradjani kao „homo balkanicusi“, Uprkos tome što je rata u tri hiljade godina istorije baš na Balkanu bilo najmanje. A bilo ga je mnogo, podsetiće Ivanov - čak 2700 od 3000 godina čovekove povesti.

Govoreći o evro-atlantskim integracijama Makedonije, Ivanov je rekao da je njegova zemlja, slikovito govoreći, već četiri godine zaglavljena u liftu, bez svoje krivice. Čeka, naime, da joj Brisel odobri datum pregovora o članstvu, iako je, prema ocenama Evropske komisije, odavno ispunila i političke i ekonomske kriterijume za to. I to sve zbog blokade svog južnog suseda Grčke, zbog problema imena. Ivanov je, medjutim, istakao da poslednja godina politički inventivnog angažmana Evropske unije na Balkanu, ipak, otvara perspektive.

Največa zasluga za to, kako je rekao, pripada komesaru za proširenje Štefanu Fueleu. Upravo zahvaljujući njegovim kreativnim zalaganjima, kako je rekao Ivanov, region je izašao iz statusa quo – Hrvatska je napustila evropsku čekaocnicu jer će polovinom iduće godine postati njena članica, Srbija je dobila status kandidata, a i Albanija će ga ubrzo dobiti.

Da bi se ublažili efekti ekonomske krize EU na Zapadni Balkan, učvrstio regionalni identitet i rešili bilateralni sporovi, Pellumb Kallaba iz Kosovskog centra za bezbednosne studije založio se za ideju regionalnog okupljanja preostalih zapadnobalkanskih država, aspiranata za EU:

„Ja mislim da šest preostalih regionalnih država moraju veoma blisko da sarađuju zato što bi zamah proširenja na Zapadni Balkan mogao oslabiti zbog krize u Evropskoj uniji. Dakle, zemlje regiona bi trebalo da imaju sopstvenu agendu saradnje koja nije zavisna od EU. Mi kao region treba da snažimo svoj sopstveni regionalni identitet i da se takmičimo sa drugim regionima koji već postoje u Evropskoj uniji, kao što su Nordijski savet ili Benelux ili čak i Višegradska grupa. Strategijski govoreći, to može biti velika prilika za sve nas da dođemo do rešenja u kojem su svi dobitnici”, rekao je kosovski analitičar.

Ekonomski ekspert Vladimir Gligorov, viši istraživač sa Bečkog instituta za medjunarodne ekonomske studije, upozorio je da zemlje Zapadnog Balkana, ako ne dodje do promena u politici i modelu razvoja, očekuje nekoliko godina stagnacije.

Glavne prepreke za privredni rast u regionu su visok javni dug i budzetski deficit. Veliki problem predstavlja i visoka stopa nezaposlenosti, na koju je, kako je rekao Gligorov, većina vlada na Balkanu neosetljiva. On je ukazao na to da narednih nekoliko godina na Balkanu ne treba očekivati novi talas stranih investicija iz Evropske unije jer će ona biti zaokupljena strukturnim promenama unutar svojih granica.

„Ako više ne možete da se oslonite na strane izvore, morate sami da ulažete, što znači da je neophodna jaka domaća štednja“, rekao je Gligorov, ali je dodao da podaci pokazuju da je ona na Balkanu relativno niska.

Mnoge učesnike skupa interesovalo je da li se i u čemu politika evrointegracija novoizabrane srpske vlade razlikuje od one koju je sprovodila prethodna vlast. Na to pitanje je Milica Delević, predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije odgovorila:

„Svaka nova vlada poželi da kaže da će sve biti drugačije i da će početi ispočetka. Medjutim, proces evropskih integracija je kumulativni proces, što znači da svaka nova vlada nastavlja ono što je prethodna već postigla. U tom smislu ova vlada će morati da nastavi da gradi evropsku kuću čiji je dobar deo izgradila prethodna vlada i one pre nje. Ono što je prethodna vlada postigla na putu ka EU jeste da je zemlji obezbedila status kandidata i viznu liberalizaciju i ne verujem da bi bilo ko u aktuelnoj vlasti želeo toga da se odrekne. Sada smo ušli u dijalog sa Kosovom, teško je još uvek proceniti kakva će biti reformska dinamika, ali ono što mislim da će odrediti u čemu je suštinska razlika u evro-agendi ove i prethodne vlade jeste to koja će vlada na putu ka EU postići više. Jedini dokaz da će ova vlada u pogledu evrointegracija raditi bitno drugačije od prethodne jeste da potpuno promeni kurs koji je prethodna vlast imala“, kazala je Delevevićeva.

Zaključak skupa u Gracu, najkraće rečeno, mogao bi se iskazati uverenjem najvećeg broja učesnika da je proces proširenja Evropske unije uprkos krizi još živ. Zapadni Balkan faktički već jeste deo EU, a armija komesara Fuelea, kako je rekao austrijski diplomata Stefan Lehne, korača dalje kao da krize i nema.