Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, poznat tokom višegodišnjeg bavljenja politikom po izjavama koje su često bile protivrečne, nelogične, pa ponekad i bizarne, bio je inspiracija za knjigu u kojoj je sabrano dosta toga što je izjavljivao poslednjih dvadesetak godina. Politička „autobiografija“ Tomislava Nikolića pod naslovom „Zamlaćivanje“ podseća ne samo šta je govorio za skupštinskom govornicom i u intervjuima nego i na put koji je prešao od zagovornika Velike Srbije i četničkog vojvode do Evropejca.
Tomislav Nikolić se nikada nije libio da kaže šta ima, ma kako to što govori zvučalo. Novinar Slaviša Lekić, koji je satiričnim naslovima poput „Rock and rol četnik“, „Kukanje grobara“, „Bolje da se Voja ne vraća“, „Gandi iz Bajčetine“, „obogatio“ Nikolićeve izjave u knjizi „Zamlaćivanje“ kaže da je on tipičan primer političara koji lako istera sebe iz radikala, ali kome je gotovo nemoguće da istera radikala iz sebe.
„Ako u nečemu treba odati priznanje Tomislavu Nikoliću, a ja to pokušavam ovom zbirkom njegovih izjava, onda mu se treba pokloniti zbog doslednosti u nedoslednosti. On je živi spomenik postojanju osoba sa dve škole mišljenja, dva prototipa koja je nemoguće ni organski povezati ni aritmetički sabrati. Kao da sabirate babe i žabe, ili ampere i kilometre, četnike i partizane. On je otišao toliko daleko u svemu tome da ponekad verujem ni sam Tomislav ne zna koji je Nikolić pravi Tomislav Nikolić“, kaže Lekić.
Tomislav Nikolić je često menjao mišljenje. O Kosovu, Evropskoj uniji, Haškom tribunalu, susedima. Sa stranica „Zamlaćivanja“ se podsećamo nekih od njih.
„Ratovaćemo protiv Albanaca. Oni jesu spremni, kažu. E, trebalo bi da i mi budemo spremni. Ja majku nemam, ja ću otići. Ne zovem nikoga, ali ja ću otići. To je moj odnos prema Kosovu.“
(Kurir, 23. mart 2007.)
„Razgovarao bih sa predstavnicima Albanaca na Kosovu. Razgovarao sam i sa Ibrahimom Rugovom, a mnogi ljudi bi u Srbiji verovatno rekli: `Ja neći sa njim.` Ako Hašim Tači bude član delegacije, pa šta da radim.“
(NIN, 19. maj 2010.)
„Ne znam ništa pozitivno o EU, sem da je zlo. Ne interesuju me ni simboli, ni principi, ni ustav, ni regule, ni akti EU zato što je pogazila sve što je radila. EU prema Srbiji ima loš odnos i o Evropi me ne pitajte ništa.“
(Blic, 1. februar 2005.)
„Ja to govorim već pet godina: mi ne možemo bez Evropske unije“
(B 92, 23. septembar 2009.)
Bez obzira na to šta je predstavljao 90-ih godina i šta je govorio nakon 5. oktobra 2000. Tomislav Nikolić je danas predsednik Srbije kada država očekuje datum za početak pregovora o članstvu u EU.
Samo politički idioti ne menjaju u drastično promenjenim okolnostima svoje političke stavove, kaže Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka, ali i da neka vrsta dugoročnih političkih analiza i strateških opredeljenja građenih na ozbiljnoj i racionalnoj argumentaciji nije preterano razvijena osobina ni kod građana Srbije ni kod njihovog predsednika.
„Hajde da budem malo ciničan, mogao bih da kažem ono što mi je prvo palo na pamet, a to je čnjenica da je Tomislav Nikolić neka vrsta paradigme za tzv. običnog građanina Srbije i da je on politički evoluirao odprilike onom brzinom i ritmom koji je za tog prosečnog građanina Srbije bio prihvatljiv. I da tu vrstu neke nedoslednosti pokazuje i biračko telo i većina građana koji bolno, teško evoluiraju i nemaju nekakav svoj previše čvrst i razvijen politički obrazac“, navodi Stojiljković.
U raskoraku
Nikolić je toko godina imao različite stavove o nekim ključnim političkim pitanjima. Tako danas i sam čini ono za šta je 2004. kritikovao svog prethodnika Borisa Tadića, kao što je od 2008. do 2010. menjao stav o izručenju Ratka Mladića na primer.
„Boris Tadić može da se izvini ako je on učinio neki zločin ili ako zna nekoga ko je učinio zločin. To može da učini u svoje i u ime svoje stranke, ali nikako u ime Srbije. Narod mu to nije dozvolio.“
(Internacional, 7. decembar 2004.)
„Ja klečim zbog toga. Evo klečim. I tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je počinjen u Srebrenici...“
(TV BHT, 25. april 2013.)
„Ne znam šta znači saradnja sa Hagom. Ako me pitate da li bih nekoga izručio u Tribunal – ne bih!“
(Glas javnosti, 4. novembar 2008.)
„Ne bih Ratka Mladića uhapsio drage volje, ali bih morao da ispunim obaveze.“
(Blic, 24. novembar 2010.)
Nikolić i tokom prve godine predsedničkog mandata ponekad deluje u raskoraku sa vladom, a neretko i zbunjuje svojim postupcima i izjavama. Režiser Lazar Stojanović ocenjuje da je Tomislav Nikolić jedna od najjasnijih realizacija načela nekompetentnosti u politici.
„Meni se čini da iza njegovih postupaka koji nisu sasvim koherentni ne stoji ni plan ni promišljanje nekog gesta koji treba napraviti nego se prvo napravi neki gest spontano pa onda vidimo šta ćemo s tim. Takvi gestovi se ne opredmećuju uvek u rečima koje je moguće citirati nego u nekim postupcima kao što je revolt što je došao hrvatski premijer a nije prvo video njega“, podseća Stojanović.
„Mislim da je za nas u vezi sa Nikolićevim bizarnim i zabavnim istupima, koji sasvim sigurno nisu politički produktivni za kurs koji je ova vlada uzela, da je najznačajnije to što to krije potencijal da se on pojavi kao trojanski konj u nekom daljem političkom procesu u kojem desnica koja se sve ćvršće organizuje, pri tom mislim sasvim određeno na DSS, zatim na Radikalnu stranku, na Crkvu, krugove Akademije, Vojske i žandarmerije, može da posluži kao najviše raspoloživa funkcija za jako plasiranje takvog uticaja u javnost“, upozorava Stojanović.
A predsednik Srbije Tomislav Nikolić poznat je i po izjavama o sebi. Knjiga „Zamlaćivanje“ podseća na neke od njih.
„Engleski govorim, ali nerado. Ne mogu da govorim engleski kad ne mogu da sastavim misao.“
(Velika Srbija, oktobar 2008.)
„To što radi Ronaldinjo, to je neponovljivo. Kao da gledam sebe kad sam se kao dečak igrao na livadi.“
(„Nije srpski lupati“, 2007.)
„Ja nisam šizofren čovek. Nemam dva mozga.“
(Kurir, 28. april 2008.)
„Život je kratak, a ja to znam najbolje, radio sam na groblju.“
(Narodna skupština Srbije, 7. oktobar 1993.)
Tomislav Nikolić se nikada nije libio da kaže šta ima, ma kako to što govori zvučalo. Novinar Slaviša Lekić, koji je satiričnim naslovima poput „Rock and rol četnik“, „Kukanje grobara“, „Bolje da se Voja ne vraća“, „Gandi iz Bajčetine“, „obogatio“ Nikolićeve izjave u knjizi „Zamlaćivanje“ kaže da je on tipičan primer političara koji lako istera sebe iz radikala, ali kome je gotovo nemoguće da istera radikala iz sebe.
„Ako u nečemu treba odati priznanje Tomislavu Nikoliću, a ja to pokušavam ovom zbirkom njegovih izjava, onda mu se treba pokloniti zbog doslednosti u nedoslednosti. On je živi spomenik postojanju osoba sa dve škole mišljenja, dva prototipa koja je nemoguće ni organski povezati ni aritmetički sabrati. Kao da sabirate babe i žabe, ili ampere i kilometre, četnike i partizane. On je otišao toliko daleko u svemu tome da ponekad verujem ni sam Tomislav ne zna koji je Nikolić pravi Tomislav Nikolić“, kaže Lekić.
Tomislav Nikolić je često menjao mišljenje. O Kosovu, Evropskoj uniji, Haškom tribunalu, susedima. Sa stranica „Zamlaćivanja“ se podsećamo nekih od njih.
„Ratovaćemo protiv Albanaca. Oni jesu spremni, kažu. E, trebalo bi da i mi budemo spremni. Ja majku nemam, ja ću otići. Ne zovem nikoga, ali ja ću otići. To je moj odnos prema Kosovu.“
(Kurir, 23. mart 2007.)
„Razgovarao bih sa predstavnicima Albanaca na Kosovu. Razgovarao sam i sa Ibrahimom Rugovom, a mnogi ljudi bi u Srbiji verovatno rekli: `Ja neći sa njim.` Ako Hašim Tači bude član delegacije, pa šta da radim.“
(NIN, 19. maj 2010.)
„Ne znam ništa pozitivno o EU, sem da je zlo. Ne interesuju me ni simboli, ni principi, ni ustav, ni regule, ni akti EU zato što je pogazila sve što je radila. EU prema Srbiji ima loš odnos i o Evropi me ne pitajte ništa.“
(Blic, 1. februar 2005.)
„Ja to govorim već pet godina: mi ne možemo bez Evropske unije“
(B 92, 23. septembar 2009.)
Bez obzira na to šta je predstavljao 90-ih godina i šta je govorio nakon 5. oktobra 2000. Tomislav Nikolić je danas predsednik Srbije kada država očekuje datum za početak pregovora o članstvu u EU.
Samo politički idioti ne menjaju u drastično promenjenim okolnostima svoje političke stavove, kaže Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka, ali i da neka vrsta dugoročnih političkih analiza i strateških opredeljenja građenih na ozbiljnoj i racionalnoj argumentaciji nije preterano razvijena osobina ni kod građana Srbije ni kod njihovog predsednika.
„Hajde da budem malo ciničan, mogao bih da kažem ono što mi je prvo palo na pamet, a to je čnjenica da je Tomislav Nikolić neka vrsta paradigme za tzv. običnog građanina Srbije i da je on politički evoluirao odprilike onom brzinom i ritmom koji je za tog prosečnog građanina Srbije bio prihvatljiv. I da tu vrstu neke nedoslednosti pokazuje i biračko telo i većina građana koji bolno, teško evoluiraju i nemaju nekakav svoj previše čvrst i razvijen politički obrazac“, navodi Stojiljković.
U raskoraku
Nikolić je toko godina imao različite stavove o nekim ključnim političkim pitanjima. Tako danas i sam čini ono za šta je 2004. kritikovao svog prethodnika Borisa Tadića, kao što je od 2008. do 2010. menjao stav o izručenju Ratka Mladića na primer.
„Boris Tadić može da se izvini ako je on učinio neki zločin ili ako zna nekoga ko je učinio zločin. To može da učini u svoje i u ime svoje stranke, ali nikako u ime Srbije. Narod mu to nije dozvolio.“
(Internacional, 7. decembar 2004.)
„Ja klečim zbog toga. Evo klečim. I tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je počinjen u Srebrenici...“
(TV BHT, 25. april 2013.)
„Ne znam šta znači saradnja sa Hagom. Ako me pitate da li bih nekoga izručio u Tribunal – ne bih!“
(Glas javnosti, 4. novembar 2008.)
„Ne bih Ratka Mladića uhapsio drage volje, ali bih morao da ispunim obaveze.“
(Blic, 24. novembar 2010.)
Nikolić i tokom prve godine predsedničkog mandata ponekad deluje u raskoraku sa vladom, a neretko i zbunjuje svojim postupcima i izjavama. Režiser Lazar Stojanović ocenjuje da je Tomislav Nikolić jedna od najjasnijih realizacija načela nekompetentnosti u politici.
„Meni se čini da iza njegovih postupaka koji nisu sasvim koherentni ne stoji ni plan ni promišljanje nekog gesta koji treba napraviti nego se prvo napravi neki gest spontano pa onda vidimo šta ćemo s tim. Takvi gestovi se ne opredmećuju uvek u rečima koje je moguće citirati nego u nekim postupcima kao što je revolt što je došao hrvatski premijer a nije prvo video njega“, podseća Stojanović.
„Mislim da je za nas u vezi sa Nikolićevim bizarnim i zabavnim istupima, koji sasvim sigurno nisu politički produktivni za kurs koji je ova vlada uzela, da je najznačajnije to što to krije potencijal da se on pojavi kao trojanski konj u nekom daljem političkom procesu u kojem desnica koja se sve ćvršće organizuje, pri tom mislim sasvim određeno na DSS, zatim na Radikalnu stranku, na Crkvu, krugove Akademije, Vojske i žandarmerije, može da posluži kao najviše raspoloživa funkcija za jako plasiranje takvog uticaja u javnost“, upozorava Stojanović.
A predsednik Srbije Tomislav Nikolić poznat je i po izjavama o sebi. Knjiga „Zamlaćivanje“ podseća na neke od njih.
„Engleski govorim, ali nerado. Ne mogu da govorim engleski kad ne mogu da sastavim misao.“
(Velika Srbija, oktobar 2008.)
„To što radi Ronaldinjo, to je neponovljivo. Kao da gledam sebe kad sam se kao dečak igrao na livadi.“
(„Nije srpski lupati“, 2007.)
„Ja nisam šizofren čovek. Nemam dva mozga.“
(Kurir, 28. april 2008.)
„Život je kratak, a ja to znam najbolje, radio sam na groblju.“
(Narodna skupština Srbije, 7. oktobar 1993.)
