Sigurna budućnost sa partnerkom.
To bi Dini Bajrektarević donekle obezbedio Zakon o istopolnim zajednicama, ukoliko bi on bio usvojen u Srbiji.
Dina sa svojom devojkom živi u Pančevu, nadomak Beograda, ali njihova zajednica zakonski nije prepoznata.
U Srbiji je 2021. izrađen Nacrt Zakona o istopolnim zajednicama, koji bi istopolnim parovima doneo neka od osnovnih prava.
To su pravo na podelu imovine, nasleđivanja imovine partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru.
Međutim, dalje od Vlade nije stigao, podseća Milena Vasić, pravnica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
"Vlada nije poslala ovaj Zakon kao predlog na Skupštinu. Svakim daljim padom Vlade bi ovaj postupak morao da krene iz početka. Dakle, iako imamo spreman materijal, moralo bi makar formalno da se ponovo inicira donošenje zakona", objašnjava Vasić.
'Mi nismo poslovni partneri'
Milica Crkvenjakov u Novom Sadu živi sa verenicom.
Zbog neusvajanja Zakona o istopolnim partnerstvima kaže da je svaka veća životna odluka, koju je "normalno" donositi u braku, za njih otežana.
Kao primer navodi podizanje zajedničkog kredita.
"Kažu nam: 'Možete da dignete zajednički kredit kao poslovni partneri'. Baš super, mi nismo poslovni partneri", navodi Milica.
Često čuje i da ostavina može da se sredi testamentom i različitim ugovorima.
"Ali poenta je u tome da ne bi trebalo da mi moramo da sklapamo ugovore sa ljudima koje volimo. Trebalo bi da samo imamo ista prava koja imaju svi drugi", ističe ona.
'Želim da ulažemo u zajedničku kuću'
Dina Bajrektarević poreklom je iz Bosne i Hercegovine, a radi i živi u Srbiji.
Ona ističe da bi proces dobijanja radne i boravišne dozvole bio dosta olakšan da su ona i njena devojka prepoznate kao vanbračna zajednica.
Pored toga, kaže da bi joj Zakon o istopolnim zajednicama smanjio stres i strah, jer bi nju i njenu partnerku osigurao u slučaju smrti ili bolesti.
"Naročito kada je u pitanju nasljedstvo imovine, jer mi zaista negdje u budućnosti želimo da živimo u nekoj kući, u koju ćemo zajedno da ulažemo, da podignemo kredit i onda bi meni bilo izuzetno značajno da ona ili ja to možemo da naslijedimo jedna od druge", kaže ona.
Ukoliko bi Zakon bio usvojen, u slučaju bolesti bi jedna drugu mogle da posećuju u bolnici. Sada to nije slučaj.
"Ja uvijek strahujem da ću nešto žestoko da se razbolim i da ona uopšte neće moći biti u prilici da dođe da me obiđe zato što mi nije bliži član porodice", kaže Bajrektarević i dodaje da bi i u slučaju nezaposlenja jedna drugu mogle zdravstveno da osiguraju.
O sklapanju partnerstva u inostranstvu ne razmišljaju, jer taj dokument u Srbiji ne bi važio.
"Mi možemo da odemo da se vjenčamo negde vani, ali mi želimo da živimo u Srbiji, jer tu nam je porodica, tu su nam prijatelji. I ako bi mi otišli negdje vani da se vjenčamo, sekundu kada se mi vratimo u Srbiju nama ne vrijedi taj papir, baš iz tog razloga što Srbija ne priznaje istospolne zajednice", objašnjava Bajrektarević.
Slučajevi u Evropskom sudu za ljudska prava
Organizacija Belgrade Pride je krajem novembra 2024. ponovo od vlasti u Srbiji zatražila usvanje Zakona o istopolnim zajednicama.
Kako su tada naveli u objavi na Instagramu, to pitanje je sada još značajnije u svetlu najnovije presude Evropskog suda za ljudska prava, koja potvrđuje obavezu svih država članica Saveta Evrope, uključujući i Srbiju, da obezbede pravno priznanje istopolnih partnerstava koja su sklopljena u inostranstvu.
"U presudi u slučaju Formela i drugi protiv Poljske, koja je donesena u septembru 2024. godine, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da Poljska nije poštovala pravo na porodični život dva istopolna para koji su sklopili brak u inostranstvu. Ova dva para su brakove sklopljene u Velikoj Britaniji i Danskoj pokušali da registruju u Poljskoj, ali su lokalne vlasti to odbile", piše.
Kako objašnjava Milena Vasić iz YUCOM-a, presude Evropskog suda za ljudska prava obavezuju Srbiju jer se prilikom donošenja odluka tumači Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.
"Srbija se potpisivanjem i ratifikovanjem Evropske konvencije obavezala na njeno poštovanje, pa u tom smislu i presude Evropskog suda protiv drugih država obavezuju Srbiju posredno kroz tumačenje konvencije. To tumačenje koje se odnosi na Poljsku odnosi se podjednako i na sve ostale zemlje koje su članice Saveta Evrope", kaže Vasić.
Ona podseća da nije u pitanju prva ovakva presuda.
"Mi imamo i odluku protiv Italije, koju je Evropski sud za ljudska prava obavezao da reguliše istopolno partnerstvo zakonom, ali i dalje nemamo sve zemlje Saveta Evrope koje su to uradile", ističe Vasić.
Međutim, ona dodatno objašnjava da je neophodno da se pred Evropskim sudom pojavi slučaj koji će biti baš protiv Srbije, da bi ona bila neposredno obavezana da zakonski reguliše istopolna partnerstva.
"Obavezujuće dejstvo postoji, ali je njegova snaga manja jer se ta odluka odnosi na neku drugu državu, a ne odnosi se na Srbiju", objašnjava Milena Vasić.
To znači da bi trebalo da postoji takozvani "strateški slučaj".
"To su ti slučajevi koji se grade da bi izmenili neku postojeću praksu i mi već imamo države članice Saveta Evrope koji su to radile. Nama je neophodan strateški slučaj protiv Srbije koji bi upravo iscrpeo sva domaća pravna sredstva i obratio se Evropskom sudu za ljudska prava ", kaže ona.
Tako bi moglo da se dođe do odluke koja direktno adresira Srbiju kao obaveznu da zakonski reguliše istopolna partnerstva.
Iz Vlade Srbije i Ministarsva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nisu odgovorili na upite RSE o tome da li će biti ponovnog pokretanja postupka usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama i mogućnosti priznavanja već sklopljenih partnerstava u inostranstvu.
Nedostatak političke volje
Dina Bajrektarević kaže da u Srbiji nedostaje politička volja, koja bi omogućila usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama.
"Jako često se ide na tu ruku popularizma i da ne želiš da se boriš za prava marginaliziranih zajednica, jer time automatski gubiš neke potencijalne glasove na izborima", kaže ona.
Sa tim se slaže i Milena Vasić iz YUCOM-a, koja podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić avgusta 2023. rekao da on neće potpisati takav zakon.
Govoreći za televiziju Pink, Vučić je rekao da je tadašnju premijerku Srbije Anu Brnabić zamolio da dok je predsednik ne potpisuje istopolne brakove, kao i da je on "taj koji je kriv".
Međutim, Milena Vasić ističe da bi se istopolna zajednica razlikovala od braka.
"Ustav kaže da je brak zajednica muškarca i žene, i to je osnovna prepreka da se to nazove brakom. Zašto konzervativnim strujama smeta taj pojam braka? Mislim da je to zbog toga što to implicira da bi istopolni partneri mogli da usvajaju decu", kaže Vasić.
Dodaje da to Zakonom o istopolnim zajednicama nije ni predviđeno.
Ona naglašava i u Srbiji postoji stotine LGBTI+ parova koji žive zajedno.
"Mi ne uvodimo sad nešto novo, čega nema u našem društvu, nego samo legalizujemo postojeće stanje da bi smo smanjili štetu koju trpe ti ljudi koji fakat žive zajedno", kaže ona.
