"Mi nemamo pravo na bolovanje, topli obrok, plaćeni prevoz, godišnji odmor. Jedino imamo pravo na rad", kaže radnik iz Kragujevca Radosav Aleksić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), osvrćući se na očekivanja koja ima od Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju, o kome je u Srbiji u toku javna rasprava.
Za Aleksića su ugovori koje trenutno potpisuje sa agencijom preko koje pronalazi posao potpuno nevažni, jer su u njima izričito nabrojane samo njegove obaveze prema agenciji i poslodavcu, a njegova prava su sažeta u nekoliko rečenica koje se odnose na visinu isplate po radnom satu i rokovima isplate.
"Ugovori praktično ništa ne vrede jer su agencije i poslodavci sva prava prigrabili za sebe, a nama ostavili samo obaveze. Dok radimo, vodi nam se radno vreme i staž, a kada poslodavcu više nismo potrebni, odmah nas diskvalifikuje, bez ikakvih obaveza prema nama. Nažalost, država im je dozvolila takav odnos prema ljudima", kaže Aleksić, objašnjavajući zbog čega bi adekvatan zakonski vid zaštite radnika morao da se pronađe.
Procenjuje se da u Srbiji trenutno postoji više od stotinu agencija koje se bave iznajmljivanjem radnika na lizing i da je preko njih radno angažovano između 80.000 i 100.000 ljudi.
Među njima je i kolega Radosava Aleksića, Teodor Ivanović. Obojica su radnici u Kragujevcu, centru automobilske industrije 120 kilometara južno od Beograda, i obojica sa nestrpljenjem očekuju novi zakon, kako kažu, zbog dosadašnjih loših iskustava sa agencijama koje ih iznajmljuju poslodavcima. Ivanović smatra da se iznajmljivanjem na lizing radnici ponižavaju i pokoravaju.
"To je maksimalno iskorišćavanje radne snage. Radnici nemaju nikakva prava. Ugovori su nikakvi, ali radi se da bi se nekako preživelo. Plata je maksimalno 23.000 dinara (oko 200 evra), kada radimo i nedeljom. Ali šta možemo kada živimo u takvoj zemlji u kojoj je dozvoljeno takvo ponašanje. Mnogo je ljudi bez posla pa moraju da rade bilo šta da bi zaradili bar malo novca", ispričao nam je Ivanović.
Naši sagovornici još nisu upoznati sa sadržinom Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju, ali očekuju da će on bar malo uticati na poboljšanje njihovog nezavidnog položaja u kome se sada nalaze.
Iz sindikata, međutim, navode da će zakonski nacrt, ukoliko bude usvojen u predloženom obliku, dodatno ugroziti radnička prava.
Po oceni Duška Vukovića, potpredsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, zakonski predlog ima dosta pozitivnih elemenata, ali i spornih članova, koji pokazuju da nije previše naklonjen radnicima jer sadrži i neke, po njih, obeshrabrujuće odredbe koje omogućavaju poslodavcima da i dalje manipulišu radnim statusom radnika koji su iznajmljeni na lizing.
"Iako zakon propisuje da je radno angažovanje preko agencija ograničeno na 24 meseca, mislim da ni to nije najsrećnije rešenje, jer u perspektivi, u praksi može dovesti nekog mladog čoveka da prvo radi preko agencije dve ili tri godine, pa onda da u nekom preduzeću radi na određeno vreme dve ili tri godine, što govori da mu treba mnogo godina da dođe do ugovora o radu na neodređeno vreme na osnovu koga može imati određene benefite. Mislim na dobijanje bankarskih kredita ili bilo kojih drugih mogućnosti za dostojanstven život i rešavanje egzistencijalnih potreba", kaže Vuković za RSE.
On dodaje da postoje i drugi članovi zakona koji moraju da se popravljaju ili menjaju u potpunosti, kako bi se došlo do rešenja koja bi zadovoljila interese države i poslodavaca, a pre svega radnika.
"Nova rešenja nisu u potpunosti na strani radnika i nisam siguran da će im obezbediti ono što očekuju, tako da ima još dosta odredbi za koje treba da nađemo rešenja da bismo mogli da kažemo da imamo zakon koji odgovara svim stranama.
Mislim da ovakva rešenja nisu u potpunosti na strani radnika i da im neće obezbediti ono što oni očekuju – ravnopravnost sa radnicima koji imaju ugovore o zaposlenju na neodređeno vreme", kaže Vuković i dodaje da se strane kompanije zalažu za ukidanja bilo kakvog ograničavanja broja zaposlenih na lizing, o čemu govori i ‘Bela knjiga’, publikacija Saveta stranih investitora u Srbiji, u kojoj se potencira namera da se u Srbiji onemogući svako zasnivanje radnog odnosa.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže za RSE da je ipak dobro što se donosi Zakon o agencijskom zapošljavanju, imajući u vidu haos i anarhiju u toj oblasti koja je do sada bila pravno potpuno neregulisana.
"Ovaj vid zapošljavanja odavno postoji u Srbiji i najgore bi bilo da i dalje bude pravno neregulisan. Drugo je pitanje da li je ovakvo zapošljavanje dobro za radnike u Srbiji. Lično mislim da nije, ali pošto postoji, dobro je da se pravno reguliše", ističe Savić.
Nabrajajući dobre strane zakona ona u prvi plan ističe poboljšanje statusa iznajmljenih radnika:
"Izjednačavaju se u svim pravima u pogledu visine zarade, prekovremenog rada, bolovanja, toplog obroka i plaćenog prevoza."
Uz konstataciju da zapošljavanje preko agencija nije dobro za radnike u Srbiji, čak i u slučaju da se zakon u potpunosti poštuje i dosledno primenjuje, naša sagovornica primećuje da je posebno sporna odredba o broju zaposlenih na lizing u preduzeću, koji je limitiran na 10 odsto, sa mogućnošću povećanja do 30 odsto uz odobrenje Ministarstva rada i zapošljavanja u vanrednim situacijama u velikim multinacionalnim kompanijama.
"Ja sam potpuno sigurna da će tu biti mnogo zloupotreba, ali da će Skupština prihvatiti mogućnost proširenja na 30 odsto i da će to u budućnosti biti naša svakodnevica", kaže Savić.
Prema njenim rečima, loše je što zakon nije predvideo nikakve kriterijume u kojim slučajevima će Ministarstvo davati odobrenje za povećanje broja zaposlenih na lizing, ali da je sasvim izvesno da će strane kompanije odmah pokušati da iskoriste mogućnost proširenja angažovanih iznajmljivanjem od agencija na 30 procenata.
"Ja sam potpuno sigurna da će tu biti mnogo zloupotreba i da će u praksi biti prihvaćena mogućnost proširenja do 30 odsto", kaže ona.
I Jugoslav Ristić, predsednik kragujevačkog Veća Samostalnih sindikata, ističe tu, po njemu, veoma opasnu dimenziju Zakona o agencijskom zapošljavanju, koja u budućnosti može da svakog trećeg zaposlenog građanina Srbije pretvori u radnika za iznajmljivanje.
"Zakon otvara mogućnost da u Srbiji na lizing bude radno angažovano čitavih 500.000 građana, odnosno, skoro trećina od 1,7 miliona radnika na ovaj potpuno nesiguran način. Pre svega, njime će biti pogođene mlade generacije koje će u budućnosti trpeti posledice današnjih odluka usmerenih na dalje smanjivanje radničkih prava", kaže Ristić i dodaje da zbog toga niko ne treba da se čudi što nam mladi svih obrazovnih profila masovno odlaze u inostranstvo gde nalaze sigurnije uhlebljenje i mnogo bolje uslove rada.
Ristić za RSE kaže da je zapošljavanje preko agencija Srbiji potpuno nepotrebno i da taj vid radnog angažovanja predstavlja ustupak države multinacionalnim kompanijama.
"To je nešto što samo legalizuje iznajmljivanje najsiromašnijih i praktično legalizuje krađu tuđeg rada, što je potpuno nemoralno, nepravedno i nehumano. To samo vodi daljem produbljivanju socijalnih razlika u našem društvu. Bogati će biti još bogatiji, a siromašni nikada ne izađu iz kruga siromaštva", zaključuje Ristić.
Do emitovanja ovog priloga nismo uspeli da dobijemo sagovornika iz Ministarstva rada i zapošljavanja koji bi nam prokomentarisao primedbe predstavnika sindikata i očekivanja radnika, uz obrazloženje da se oni, kao predlagači zakona, neće oglašavati dok traje javna rasprava o njemu.
Svetozar Aleksov, državni sekretar u tom Ministarstvu ranije je izjavio da će oni pažljivo saslušati sve predloge i sugestije u javnoj raspravi kako bi se u interesu države i zaposlenih, i uz uvažavanje interesa poslodavaca, pronašlo najbolje rešenje.
Javna rasprava o ovom važnom zakonu počela je 13. novembra u Kragujevcu, a o njemu će se do 23. novembra raspravljati i u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Novom Pazaru.
Facebook Forum