Zašto je broj respiratora u Srbiji i BiH državna tajna?

Trenutno su 24 pacijenta u Srbiji, obolela od virusa korona, priključena na respiratore zbog teškog stanja i taj broj iz sata u sat se menja. Sami epidemiolozi, infektolozi i predstavnici Ministarstva zdravlja više puta do sada rekli su da se takav scenario, nažalost, očekivao.

Da li Srbija ima dovoljno respiratora kako bi do kraja pandemije mogla da pruži svim pacijentima odgovarajuće lečenje pokazalo se kao pitanje na koje nije lako dobiti odgovor. Vlada i predsednik Srbije uveravaju da ima.

Od kada je registrovan prvi slučaj korona virusa (6. marta 2020), informacije o konkretnim brojevima, javnost je mogla da čuje isključivo od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Od početka marta novinari su bezuspešno pokušavali da saznaju tačan broj respiratora kojima Srbija raspolaže.

Aparat, koji se u intenzivnoj nezi koristi kod pacijenata sa oboljenjima pluća, nažalost je postao neizostavna medicinska oprema u svim državama koje se trenutno suočavaju sa korona virusom.

U mnogim, ekonomski razvijenim državama, takođe se pokazao kao deficitaran zbog rastućeg broja obolelih.

Nijedan lekar ili nadležni zdravstveni radnik danima nije saopštavao podatke o broju respiratora kako u Srbiji ukupno, tako ni u pojedinačnim ustanovama i kliničkim centrima.

Državna tajna

Priču o tome najpre je pokušala da zaokruži premijerka Ana Brnabić, 12. marta na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

“Što se tiče broja respiratora, to se zaista u ovom trenutku, praktično tretira kao državna tajna”, rekla je Brnabić uz objašnjenje:

“Videli ste juče i da je predsednik Vučić (Aleksandar) pitao ljude iz zdravstva da li mogu da kažem broj. Oni su rekli, striktno, da ne možemo javno da govorimo o brojevima i to je to.“

Premijerka Srbije ujedno je poručila i da respiratora “ima dovoljno” ali da će ih Srbija nabaviti još.

Međutim, samo par sati kasnije istog dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju javnosti na Radio televiziji Srbije rekao je da Srbija ima 1008 respiratora.

“Ali ćemo imati za 25 dana još 500 zato što smo tražili da još nabavimo da se pripremimo i za najgori mogući scenario”, rekao je tom prilikom Vučić.

Tri dana kasnije (15. marta), kada je saopštio da se u Srbiji uvodi vanredno stanje, predsednik Vučić objavio je i da je trenutno u toku postupak nabavke novih respiratora od, kako je rekao, “naše kineske braće”

“To znači da smo na, ne mogu da kažem crno ali na polu-crno, avansno platili dodatne respiratore i neću da kažem ni odakle. Pa me streljajte kad se sve ovo završi”, rekao je Vučić tada.

Donacija 'kineske braće'

Četiri dana nakon te najave (19. marta) na Instagram profilu predsednika Srbije objavljen je video u kome Vučić, zajedno sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarem, predstavlja novih 18 respiratora. Najavio je da treba da stigne još 16 iz evropskih država a istog dana poručio je da se najveća isporuka očekuje, kao donacija - 100 respiratora od, ponovio je opet, “kineske braće”.

U pokušaju da, nakon svih informacija o dopremljenim respiratorima i najavljenim isporukama, sada utvrdi tačan broj ovih aparata, Radio Slobodna Evropa ostao je bez odgovora nadležnih institucija. Odgovor RSE, do ovog trenutka, nije dobio ni od Ministarstva zdravlja Srbije kao ni iz Vlade.

Programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić u izjavi za RSE kaže da nije dobro što postoje kontradiktorne izjave državnih zvaničnika. Činjenica da premijerka na jednoj strani tvrdi da je informacija državna tajna dok na drugoj predsednik saopštava brojke u najmanju ruku je sporna i pogrešna, kaže Nenadić.

“Ta konfuzija je ono što je opasno. Nije sama po sebi sporna informacija da li tih respiratora ima 300, 500, 1000 ili 2000. Međutim, poverenje javnosti je najveća vrednost koju u ovom trenutku možemo imati kao društvo da bi smo se suočili sa ovim izazovima epidemije i upravo je to nešto čime zvaničnici ne treba da se poigravaju“, poručuje Nenadić.

Raskorak u brojevima

I novinari centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokušali su da utvrde kojim brojem respiratora raspolaže država. Od 89 zdravstvenih ustanova kojima su se obratili 58 nije želelo da odgovori ili je upućivalo na Ministarstvo zdravlja i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

CINS je nešto ranije objavio podatke o broju respiratora koje je dobio od Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Prema tim podacima, više od 60 respiratora u Srbiji se ne koristi, dok je broj onih koji su u upotrebi veći od 950. Međutim, kako za RSE kaže jedan od novinara koji je radio ovo istraživanje, Stefan Marković, pokazalo se da se ni ti podaci ne slažu sa odgovorima koje su naknadno dobili od pojedinih zdravstvenih ustanova.

“Imali smo primer iz Inđije gde su zamenili respirator za inhalator pa su prijavili da imaju jedan respirator a zapravo su imali inhalator“, kaže Marković.

• Vučić: Uskoro paket pomoći za privatni sektor
• Fabrici: EU donirala 7,5 miliona evra Srbiji
• Norveška donirala pet miliona evra pomoći Srbiji

Takođe u određenim slučajevima događalo se i da je Institut “Batut“ imao informacije o manjem broju aparata nego što je to zaista bilo na terenu.

“Nekako su se svi zatvorili za te informacije koje su veoma bitne za građane“, zaključuje novinar CINS-a. Tačan broj respiratora važan je upravo u situacijama u kakvima se Srbija i svet trenutno nalaze suočeni s korona virusom, podvlače u CINS-u.

Nabavke bez tendera

Da brojanje respiratora u Srbiji nikada nije bio lak posao, tvrdi i epidemiolog Predrag Kon koji je trenutno u državnom timu lekara koji rade na suzbijanju virusa Covid-10.

Kon je u emisiji „Utisak nedelje“ 15. marta, govoreći o ovoj temi, rekao da trenutno ne može da kaže koliko Srbija ima respiratora jer ih on, kako je rekao “nije brojao“ Ipak, dodao da je taj posao radio 2009. godine.

“Dva meseca se brojalo. Ja samo što nisam poludeo od tog brojanja“, rekao je Kon, govoreći o vremenu kada je u svetu takođe vladao strah od jednog virusa - H1N1, poznatijeg kao svinjski grip.

Kon kaže da je tada pokrenut i tender za nabavku respiratora, ali je oboren.

“I tada smo došli do tog broja 352 i onda smo tražili još 120 da bi, ukupno tih 470 za tu situaciju bilo dovoljno”, rekao je Kon.

Trenutna nabavka respiratora takođe prolazi bez tendera. Nemanja Nenadić izjavu predsednika Vučića o nabavkama “na polu-crno“ smatra opasnom. Objašnjava da ona “otvara prostor da se i neke druge nabavke, koje bi možda bile daleko spornije, vrše na način o kojem javnost ništa ne zna“.

“Ne verujem da bi bilo ko u Srbiji zamerio državnim organima da, u doba ovakve krize i nestašice tih aparata i na svetskom tržištu, učinu sve da do njih dođu. Međutim, mora se slediti neka procedura nabavke koja postoji čak i kada se ne organizuju redovni tenderi“, zaključuje Nenadić.

Bosna i Hercegovina javno ne obznanjuje koliko ima respiratora i maski

Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine potvrdila je za Radio Slobodna Evropa da su prikupili podatke od svih proizvođača i veleprometnika medicinske opreme o količinama stanja zaliha medicinske opreme (respiratori, defibrilatori, zaštitna odijela, zaštitne maske, zaštitne rukavice, zaštitne čizme) i dezinfekcionih sredstva.

Podatke su, kako kažu za RSE, proslijedili Ministarstvu civilnih poslova BiH i Koordinacionom tijelu BiH, koji su od njih tražili ove informacije 19. marta.

No, kako ističu, podatke ne mogu objaviti bez njihovog odobrenja.

Bosna i Hercegovina nema ministarstvo zdravstva na državnom nivou. Ova oblast je u nadležnostima entiteta (Republika Srpska i Federacija BiH).

Pored toga, svaki od deset kantona u Federaciji BiH ima svoje ministarstvo zdravstva.

Šta kažu u entitetskim vladama?

Ministar zdravlja Republike Srpske Alen Šeranić, nakon što je 25. marta posjetio Studentski dom u Banjaluci, koji je sa kapacitetom od 700 ležajeva stavljen u funkciji za smještaj oboljelih od korona virusa, saopštio je da u ovom bh. entitetu ima 2.000 testova na korona virus, i da se naredne sedmice očekuje još 25.000.

„Trenutno u Republici Srpskoj imamo 72 respiratora, a treba da nam stigne još 20. Očekujemo da ćemo uskoro dobiti još. O brojevima ne mogu govoriti, jer još nisu potpisani ugovori, ali smo završili cijelu proceduru“, rekao je Šeranić.

Istovremeno, Vlada Federacije BiH smijenila je Krizni štab ovog bh. entiteta 25.marta, jer je, kako je navedeno, bila nezadovoljna njegovim radom i imenovala novi Krizni štab.

Predsjednik Vlade Federacije BiH Fadil Novalić kazao je na konferenciji za novinare, kako 'prethodni Krizni štab nije odgovorio na postavljene zadatke, naročito kada je u pitanju nabavka medicinske opreme.

„Očekujem da će novi Krizni štab biti mnogo efikasniji i građanima ovog entiteta moći garantovati znatno veći nivo zdravstvene zaštite. Putem Zavoda za javno zdravstvo, intenzivno se radi na prikupljanju podataka za potrebe svih opština, kantona, ali i FBiH, te se kreće u nabavku medicinskih sredstava - respiratora, testova i ostale medicinske opreme za zdravstveni sektor“, rekao je Novalić.

Da je maske teško kupiti, potvrdio je i ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač, 25. marta na konferenciji za novinare, u Banjaluci.

„Znamo da sada u apotekama nema dovoljno maski. Neke firme u Republici Srpskoj, kojima to nije primarna djelatnost, počele su praviti maske. Nadam se da će ih u narednim danima biti dovoljno na tržištu da svi mogu da ih obezbijede. Do tada, svi oni koji imaju potrebu da se kreću i imaju kontakte sa drugim ljudima, dobro je da zaštite lice sa nekom improvizovanom maskom šalom ili nečim sličnim“, kazao je Lukač.

Vlada Federacije BiH izdvojila je dodatnu pomoć od 33,5 miliona KM (oko 17 miliona eura) za zdravstveni sektor, dok je Vlada RS početkom marta saopštila da je za ovu oblast obezbijedila dodatnih 52 miliona KM (26,5 miliona eura). Pomoć od 80 milona eura u borbi protiv korona virusa, Bosni i Hercegovini obećala je i Evropska unija.

'Sve je kontaminirano politikom'

„Mislim da mi nismo znali koliko imamo npr. respiratora ili druge neophodne medicinske opreme u ovom trenutku, u Bosni i Hercegovini i da je trebalo jedno izvjesno vrijeme da se to objedini u jednoj bazi. To je zato što Bosna i Hercegovina funkcioniše kao funkciniše. S druge strane, smatram, da je ovdje sve toliko kontaminirano politikom da nikome nije palo na pamet da napravi jednu bazu prije svega ovoga. Postavlja se pitanje - da li je neko razmišljao o tome da bi ova pandemija mogla doći i kod nas. Ako postavite ovo pitanje, onda se postavlja i pitanje odgovornosti. Mislim da je to ključna stvar zašto se o tome do sada ćutalo“, kazao je Puhalo.

Broj osoba zaraženih korona virusom u Bosni i Hercegovini 26. marta iznosi je 185, u entitetu Republika Srpska 121, a u entitetu Federacija BiH 64.

U BiH od Covida-19 do sada su umrla tri lica.