Uz ocenu da su razgovori u Briselu bili teški, predvodnik srpske delegacije, premijer Aleksandar Vučić, rekao je da je, za razliku od drugih, postignut određeni napredak kada je reč o Zajednici srpskih opština, odnosno. Dodao je da nije optimista u pogledu daljih razgovora, osim o pitanju Zajednice srpskih opština, ali da će srpska strana raditi u najboljoj veri i nameri da dođe do rešenja. Vučić je za javni servis izjavio da je, kad je reč o Zajednici srpskih opština, dogovoreno da se ne iznose u javnost detalji jer će sledeće sedmice, najverovatnije u ponedeljak, 29. juna briselski razgovori Prištine i Beograda biti nastavljeni.
Vučićeva ocena da su približeni stavovi Prištine i Beograda o Zajednici srpskih opština neočekivani je obrt s obzirom da je to pitanje jedno od najtežih na agendi briselskog dijaloga.
Niko od učesnika nije izjavio u čemu je taj napredak, kaže za RSE Bodo Weber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina. Otuda on ocenjuje da je teško poverovati da je odjednom došlo do kompromisa o statutu Zajednice srpskih opština. Pre, kaže, veruje da je došlo do nekakvog dogovora o budućoj proceduri pregovaranja o tom pitanju.
Upitan očekuje li neki dramatičan pozitivan ishod u briselskoj rundi dijaloga 29. juna, Bodo Weber kaže da nije optimista.
“Ne očekujem nikakav veliki napredak. S obzirom na predstave i spinove obeju strana o pravnom statusu Zajednice srpskih opština, koje smo slušali u prethodnih godinu dana - iz Prištine se ta zajednica videla kao nevladina organizacija, a iz Beograda gotovo kao nekakav entitet – videli smo koliko su udaljene njihove pozicije. Moglo bi doći do nekakvog početnog približavanja, do nekog prvog koraka, a onda bi se eventualno mogao napraviti neki vremenski plan nastavka tih razgovora, kako bi se u nekoj fazi omogućio dogovor unutar Evropske unije da dođe do otvaranja prvih poglavlja”, kaže nemački ekspert za Balkan.
Nemačka kancelarka Angela Merkel dolazi u posetu Zapadnom Balkanu početkom jula. Sporazum i implementacija dogovora o energetici, telekomunikacijama i statutu Zajednice srpskih opština ostaje apsolutni uslov Srbiji za otvaranje prvog poglavlja - poglavlja 35. Taj čvrsti nemački stav ostaje na snazi, ističe Weber.
“To je bila nemačka pozicija od samog početka. Za otvaranje prvih poglavlja uslov je otvaranje poglavlja 35. Iako nije definisala u čemu konkretno želi da vidi napredak u oblastima energetike, telekomunikacija i Zajednice srpskih opština, kako bi dala zeleno svetlo za otvaranje poglavlja, već je samo poručila da želi opipljiv napredak, Nemačka će na tim zahtevima istrajati. Dakle, ako bude ostvaren vidljiv napredak u tim pitanjima, Berlin će pristati na otvaranje poglavlja. Nisam siguran da li će se to desiti već tokom posete kancelarke Merkel početkom jula. Pregovori su prekasno počeli da bi moglo doći do nekog značajnog napretka, tako da nije verovatno da bi Merkelova tokom posete bila u situaciji da saopšti da Nemačka prihvata otvaranje prvih poglavlja sa Srbijom. Ali, ako se nastavi tim putem i dođe do sporazum, odnosno, do nekog značajnog prelokreta u pravcu dogovora u pomenute tri oblasti, naročito u pogledu statuta Zajednice srpskih opština, onda će sigurno i Nemačka pristati da se otvore prva poglavlja”, kaže Bodo Weber.