Ministar u Vladi Srbije Aleksandar Vulin ponovo je izazvao buru. Zataškavanje ili populizam – i tako se doživljava samovoljna odluka ministra za rad, socijalna i boračka pitanja da, zbog kritika kako je sproveden konkurs, umesto nevladinim organizacijama socijalne zaštite preusmeri dva miliona eura Fondu za lečenje retkih bolesti dece.
Nakon kritika da je Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja dodelilo sredstva iz budžeta i organizacijama socijalne zaštite, koje ne ispunjavaju ni elementarne kriterijume, Vulin je rešio da, prema sopstvenom priznanju, postupi ne kao ministar već kao čovek. I odluči da nijedan dinar neće biti dat za projekte NVO i da konkursa neće biti već da će novac vratiti u budžet.
Ovim gestom ministar Vulin je učinio nešto što bi se moglo označiti kao diskriminacija NGO sektora, kaže predstavnik Udruženja studenata sa hendikepom Milan Janković. „Rad nevladinih organizacija je potcenjen, pre svega u oblasti socijalne zaštite“, navodi naš sagovornik.
„Većina novijih servisa i novijih oblika socijalne zaštite usvojena je na osnovu inicijative nevladinih organizacija i možemo da konstatujemo da su NVO te koje su nosioci razvoja sistema socijalne zaštite u poslednjih 12-13 godina u Srbiji. Ta neka samovoljna odluka o prebacivanju sredstava je nešto što je apsolutno neadekvatno. To je kao kada bi se zbog loše urađenih kapitalnih investicija ili projekata odlučilo da se ti projekti prekinu, da se preko noći namena tih sredstava promeni i da se uplate u Fond za lečenje dece od retkih bolesti. Svakako da to jeste isto jedan društveni problem, ali na ovaj način se ta vrsta problema ne rešava“, kaže Janković.
Na pitanje ko će biti najpogođeniji ukoliko predlog ministra Vulina prođe Milan Janković iz Udruženja studenata sa hendikepom kaže da će dugoročno biti najpogođenije osobe koje su zavisne ne od direktne socijalne pomoći već koje spadaju u grupu ranjivih.
"Pare su otišle na bolje mesto, biće više mogućnosti da nekom 'švrćanu' damo šansu za bolji život", tako je Vulin obrazložio svoju oduku na koju Ministarstvo finansija mora da da saglasnost. Ministar tvrdi da ne bi trebalo brinuti za korisnike socijalnih davanja, jer 93,66 odsto budžeta Ministarstva rada čine socijalna davanja. Rekao je i da je budžet ogroman i da jedino socijalna davanja nisu smanjena.
Podržavamo odluku ministra da poništi konkurs, ali preusmeravanje sredstava nije rešenje", kaže Željko Plavšić iz Mreže pružalaca usluga socijalne zaštite Konekta.
“Ovim konkurskom se realizuju ciljevi i strategije razvoja socijalne zaštite i na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti ovaj konkurs je deo podrške za usluge socijalne zaštite. Kategorije koje će biti najviše pogođene ministrovom odlukom su, pre svega, usluge dnevnih boravaka za decu sa smetanjama u razvoju. Desetak dnevnih boravaka više nema sredstava da finansira rad. Dok ne budu u sledećoj budžetskoj godini dobili sredstva deca neće moći da posećuju dnevne boravke. Zatim su to stari i iznemogli koji dobijaju uslugu pomoći u kući”, kaže Plavšić.
Šta je bilo sporno u konkursu za dodelu sredstava iz budžeta NVO socijalne zaštite? Željko Plavšić iz Konekte kaže da kriterijumi koji su bili objavljeni nisu bili poštovani.
“Obavezna dokumentacija je bila godišnji izveštaj za 2013. godinu, a mi smo videli da je tu jedan veliki broj organizacija koje su registrovane u 2014. godini a koje su bile izabrane da koriste sredstva. To je bilo u potpunoj suprotnosti sa onim što je stajalo u konkursnoj dokumentaciji. To je bio osnov za reagovanje da bismo sprečili da se napravi zloupotreba posle koje nema nazad”, rekao je Plavšić.
Ministar pak, uzvraća i za "hajku" protiv njega i ministarstva, optužuje one koji "nisu dobili ono što su navikli da dobijaju svih ovih decenija". Ova priča je za njega, kaže, završena.
„Ali naravno nije završena za Državnu revizorsku instituciju i nije završena za budžetsku inspekciju od kojih insistiram da dođu jer to što konkursa nema ne znači da nema dokumentacije i ne znači da nema papira. Ako Državna revizorska institucija kaže da nešto nije u redu taj ko je kršio zakon biće kažnjen, to nemojte da razmišljate“, rekao je Vulin, a kritičarima konkursa poručio: „Oni koji nisu mogli da sačekaju ni da se završi žalbeni postupak sigurno će razumeti i podržati našu odluku“.
Transparentnost: Nepravilnosti se ne mogu zataškati humanitarnom akcijom
Međutim, nevladina organizacija Transparentnost Srbija upozorila je da se nepravilnosti ne mogu zataškati humanitarnom akcijom i podsetila ministra Vulina na Zakon o budžetskom sistemu koji predviđa da se može izvršiti preusmeravanje aproprijacije odobrene na ime određenog rashoda i izdatka u iznosu od pet procenata vrednosti aproprijacije.
Ne samo što je Vulin uzeo na sebe da preseče stvar i o tome slavodobitno obavesti javnost na konferenciji za medije, već je rešio da samovoljno preusmeravanje novca uputi u Fond za lečenje retkih bolesti dece imajući u vidu da samog korisnika niko ne može dovesti u pitanje. Igra li Vulin tu pomalo na populističku kartu, uobičajen potez ovdašnjih vlasti?
Ova Vulinova izjava je jedna od njegovih, u poslednje vreme, pregrejanih izjava, kaže novinarka Vesna Mališić.
“Ali ovog puta izjava koja ima i neke konkretne posledice a to je da je on automatski suspendovao institucije i rekao ja sam taj koji odlučuje gde će novac da ide iz budžeta. To jeste populizam i to jeste neadekvatno. Mislim da on ne može da radi tako, to nije stvar njegove samovolje i njegove ljutnje i to nije stvar koja se može na takav način završavati. Ako je neko prekršio zakon onda to moraju da rade institucije i da kazne one koji su to uradili a ne da on zbog toga bukvalno suspenduje aktivnosti NVO koje su veoma važne u socijalnoj dimenziji”, kaže Mališić.
Nedavno je ministar za rad Aleksandar Vulin kritikovan zbog ideje da radno sposobni korisnici socijalne pomoći moraju da rade ili se obrazuju da bi ostvarili pravo na tu pomoć što je Vlada Sbije kasnije i usvojila uredbom.
