Ministar odbrane Srbije nije se pojavio na najznačajnijem ovogodišnjem zapadnom bezbednosnom skupu, ali je zato učestvovao na onom održanom u Moskvi, odakle je, bez ikakvih diplomatskih ograda, upućivao kritičke packe Evropi. Sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da takvo njegovo delovanje predstavlja samo transmisiju nedavnog zaokreta u Vučićevoj politici.
"Unipolarni svet je izabrao Srbe za neprijatelje i poslao mudžahedine da ratuju u Bosni i Hercegovini"; "Evropa ne radi na sprečavanju velikoalbanskog koncepta, potcenjujući opasnost po svoju bezbednost i često zanemarujući sopstvene interese"...
Ovo su poruke koje je, sa govornice dvodnevne Međunarodne konferencije o bezbednosti u Moskvi, Evropi izneo Aleksandar Vulin, ministar odbrane Srbije, zemlje koja je za svoj strateški politički cilj izabrala Evropsku uniju.
Zoran Dragišić, vojni analitičar, poslanik Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, za RSE kaže da ne vidi ništa sporno u Vulinovoj izjavi o opasnosti od velikoalbanskog projekta.
„To je tvrdnja koju je on izneo, ali je činjenica da je projekat Velike Albanije živ, da je to ideja iz devetnaestog veka koja i danas pravi probleme balkanskim državama, i ne samo balkanskim državama, ta ideja u velikoj meri destabilizuje Evropu. I činjenica je da ne postoji dovoljno snažan otpor izvan Balkana da se albanski lideri i na Kosovu, i u Albaniji i u Makedoniji obeshrabre u pokušajima da se ta ideja sprovede jer je očigledno da na najave koje su dolazile iz Prištine i iz Tirane nije bilo nekih snažnih reakcija koje su ukazivale na ideju da se stvara Velika Albanija na štetu drugih balkanskih država“, smatra Dragišić.
Zanimljivu činjenicu da Aleksandar Vulin nije učestvovao na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji polovinom februara ove godine, uprkos tome što je to najznačajniji evropski bezbednosni skup i što su sve druge zemlje Zapadnog Balkana na to ugledno okupljanje poslale svoje predstavnike, Zoran Dragišić to ovako komentariše:
„Činjenica da je na minhenskoj konferenciji učestvovao predsednik Vučić, a da je na moskovskoj učestvovao ministar odbrane govori o tome kojoj konferenciji Srbija posvećuje više pažnje.“
Treba dodati da predsednik Sribje Aleksandar Vučić jeste bio učesnik minhenskog bezbednosnog foruma prethodnih godina, ali ne i ove.
Upitan kako tumači to što se ministar Vulin nije pojavio na minhenskom, a jeste na moskovskom bezbednosnom skupu, Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, za RSE kaže:
„Mislim da je šteta što se nije pojavio i na jednoj i na drugoj konferenciji. Konferencija u Minhenu je verovatno i najznačajnija bezbednosna konferencija u Evropi, naši državnici su godinama unazad učestvovali u njenom radu. Ako se želi poslati poruka neutralnosti, odnosno, saradnje sa svima, upravo su pojavljivanja na ovakvim, biranim, konferencijama na biranim mestima, pravi način da se ta poruka pošalje“, ukazuje Savković, koji ocenjuje da je Vulinova izjava iz Moskve da je unipolarni svet izabrao Srbe za neprijatelje vrlo nesrećna poruka.
„Ako pogledamo politiku koju ova vlada vodi, to je politika vojne neutralnosti, ali i politika saradnje sa svima i ta izjava će biti na vrlo određeni način interpretirana upravo u zapadnim zemljama. Ne smatram da uvek treba slati pomirljive poruke, ali mislim da treba biti odmeren jer nastupi na velikim konferencijama jesu značajni. Pored toga što se gleda gde nastupate, jako se vodi računa i o tome šta ste rekli. Vi šaljete poruku koja se kasnije interpretira i koja na neki način određuje politiku koju ćete voditi“, kaže Savković.
Sagovornici Radija Slobodna Evropa iza nediplomatskih Vulinovih izjava na bezbednosnom forumu u Moskvi prepoznaju nalogodavca – predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tako tumače povećanu agresivnost u Vulinovim izjavama, koja nije slučajna, kaže za RSE komentator Ljubodrag Stojadinović.
„Ta povećana agresivnost prema Zapadu nije slučajna, kao što nije slučajan ni izbor mesta gde Vulin ide ili ne ide. Radi se naprosto o tome da je u poslednjih nekoliko meseci Vučić, kao predsednik Srbije, napravio jedan vidljiv zaokret u svojoj politici – u onom delu koji se odnosi na navodno trasirani put ka Evropskoj uniji. Na svaku stvar koju on doživi kao nepravdu ovde se izražava skoro rečnikom devedesetih godina, on se okreće Rusiji i isplače se Putinu na ramenu ili obavesti javnost da je razgovarao s Putinom i da mu je Putin obećao podršku i na tome se sve završava.
Mislim da on u ovom trenutku traži neku vrstu odstupnice u slučaju da ne uspe. Kamen spoticanja mu je Kosovo, a u slučaju kosovskog neuspeha, on će pokušati koliko god je to moguće da se okrene Istoku, ’istočnom grehu’, pravoslavnoj braći, pa je u tom smislu Vulin samo transmisija onoga što Vučić radi jer njegova antizapadna retorika nije prihvatljiva za Zapad. Ali, ne samo za Zapad, ona nije prihvatljiva čak ni za elementarnu diplomatiju, ona naprosto predstavlja eksces“, ocenjuje Stojadinović.
Da ministar Aleksandar Vulin samo izvršava Vučićeve naloge, smatra i Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku:
„Vulin nema toliku političku moć da bi mogao da nastupa samostalno, tako da verujem da on radi ovo uz njegovu saglasnost. Želi se poslati poruka da Srbija ima alternativu, da može da ide i ka Istoku, a sve u cilju dobijanja nekih koncesija oko pregovora sa Kosovom i rešavanja statusa Kosova“, ocenjuje Petrović.
Vulin je u Moskvi takođe "propitivao" Evropu i po pitanju integracije migranata u njihova društva, njihovog učešća u političkom životu i toga da li će političke partije zapadne Evrope moći sebi da priušte luksuz zadržavanja tradicionalnih vrednosti ili će u borbi za glasove novih birača morati da nude ustupke bez pitanja koliko će ustupci koštati.
