Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić o državnom udaru iz prve ruke.
Vladao sam usred zavera…
Zove Dragan iz Informera,
Pitam: „Šta je, majstore?“,
A on meni: „Sale, bre,
Državu će našu da nam udare.“
Pitam: „Ko da udari?“
A on kaže: „Drugari,
Komunjare, udarnici državni…“
Kofere sam za put spremao,
Preko oka Te-Ve gledao…
Kad ugledah Dragana
Gde sa malog ekrana
Poručuje meni da sam budala –
Ako odem u Kinu,
S vlasti će da me skinu,
Državno da udare otadžbinu.
Udare, udare,
Put u Kinu zar će da mi propadne?
Udare, udare,
Nemoj da se desiš bez mene!
U Kinu sam ipak putovo,
Iz vazduha stalno tvitovo:
„Ima li te, Srbijo?
Jel' te iko udrio
Il' sam tvoje dušmane nadmudrio
Kad sam te ostavio
Onom ko mi javio
Da bi udar državni se pravio?“
Po Kini sam zvao turiste
Priliku da svaku koriste
Srbiju da posete
I da lično osete
Da l' će iko s vlasti da me pomete:
„Navalite, drugari,
Svih milijardu koma tri,
Pa da vidim ko sme da me udari!“
Udare, udare,
Po Pekingu patke vijam pekinške,
Udare, udare,
A kod kuće patke medijske.
Po Pekingu dok sam skitao,
Žibao sam Ženmin čitao
Koliko sam umeo,
Al' nisam razumeo
Da je neko vlast od mene uzeo.
Nisam ni primetio
Da sam nekom pretio,
Da se Kurir moje pretnje setio.
Kad sam se iz Kine vratio,
Na poligraf ja sam svratio,
Tero ga da dokaže
Premijer da ne laže,
Pa da udar državni se otkaže;
Rasturio šrafove,
Vijke poligrafove,
Nema da se od mene oporave.
Udare, udare,
U državi ovoj i ti propade,
Udare, udare,
Šta bez tebe još mi ostade?!
Udare, udare,
Bez mene mi nema tebe ni smene,
Udare, udare,
Nema meni tebe bez mene!
