Rusija je zainteresovana za stabilizaciju prilika na Balkanu, rekao je predsednik Ruske Federacije Vldimir Putin na konferenciji za novinare nakon dvoipočasovnog sastanka sa Aleksandrom Vučićem u Moskvi. Srbija je unapredila odnose sa Rusijom i učvrstila poverenje sa tom zemljom, rekao je Vučić.
"Nastavićemo da pružamo podršku Srbiji i njenoj teritorijalnoj celovitosti", rekao je ruski predsednik i dodao da situacija mora političkim putem da se reguliše u skladu sa Rezolucijom 1244.
Kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, Putin je rekao da će Moskva podržati svako uzajamno prihvaćeno rešenje.
Uz ocenu da je nakon sastanka sa Putinom, Srbija unapredila odnose sa Kremljom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se Putinu na podršci Rusije.
„Srbija visoko ceni ruku prijateljstva koju nam je pružio predsednik Putin i hoću da mu poželim uspeh na predstojećim izborima da bi nastavio da sprovodi politiku daljeg jačanja veza među našim zemljama“, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je ponovio da je zvanični Beograd vojno neutralan i da nema težnje da uđe u vojne saveze, uključujući NATO.
Srbija i Rusija su tokom današnjih sastanaka potpisali mnogo važnih sporazuma između Srbije i Rusije, rekao je Vučić i dodao da je jedan od najvažnijih onaj koji se tiče isporuke ruskog gasa u Srbiju.
„Važna činjenica i za Srbiju i za Rusiju je da mi koristimo sve više gasa, što dokazuje da u našoj zemlji neprekidno postoji ekonomski napredak. Izražavam zahvalnost predsedniku Putinu što se Srbija nije suočila ni sa kakvim problemima u nabavci gasa za svoje potrošače“, izjavio je predsednik Srbije.
Kada je reč o energetici, Vladimir Putin izjavio je da se razmatra uključivanje srpskih partnera u „Turski tok“.
„U perspektivi, Srbija, osim velikog tržišta za ruski gas, može da postane i važna zemlja za tranzit tog gasa. Razrađuje se pitanje uklju8čivanje srpskih partnera u ’Gazpromov’ projekat novih maršruta dostavljanja gasa, a to je ’Turski tok’“, rekao je Putin.
Posle razgovora predsednika dveju zemalja, potpisan je dokument kojim je Srbiji omogućeno da reizvozi ruski gas. Time je stavljen van snage protokol potpisan krajem 2012. godine. na osnovu kojeg reizvoz ruskog gasa nije bio moguć.
Vladimir Putin je najavio i jačanje kulturne i humanitarne saradnje, podsetivši da je završen mozaik na kupoli Hrama Svetog Save u Beogradu, te da je nedavno u Srbiji nastupao ansambl "Aleksandrov".
Nešto ranije istog dana, Vučić se sastao sa potpredsednikom Vlade Ruske Federacije Dmitrijem Rogozinom sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, situaciji u regionu i ekonomskoj saradnji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posetu Moskvi počeo u ponedeljak, 18. decembra. Vučić se, kako je rekao, nada da će nakon sastanka sa Putinom imati dobrih vesti za Srbiju.
Pored političkih, glavna tema na stolu će biti ekonomska – tačnije iz oblasti energetike – eventualno priključenje Srbije na gasovod "Turski tok".
"Lideri će razmotriti razvoj rusko-srpskog strateškog partnerstva, u političkoj, trgovinsko-ekonomskoj i kulturno-humanitarnoj saradnji, kao i međunarodne i regionalne teme", navodi se u saopštenju Kremlja koje je izdato nakon što je Vučić stigao u Moskvu.
U saopštenju se dodaje da će tokom susreta biti potpisan niz bilateralnih dokumenata i da će se predsednici obratiti novinarima.
Vučić je u Rusiji rekao da će sa ruskim predsednikom razgovarati i o vojnotehničkoj saradnji. "Želimo da imamo dovoljno da štitimo zemlju i obezbedimo vojnu neutralnost", rekao je Vučić za RTS.
On je naveo i da je "planirana kupovina helikoptera Mi-17 ili varijacija tog modela".
Na pitanje da li će biti reči o nabavci sistema protivvazdušne odbrane, Vučić je rekao da "ne želi o tome da govori jer je kupovina takvog sistema "suviše složeno i škakljivo pitanje".
Po dolasku u Moskvu, Vučić je rekao i da pitanje Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, za Srbiju nije laka tema.
"Računam da će naši ruski prijatelji imati strpljenja da saslušaju naše argumente, a kakav će biti odgovor Srbije, daće Vlada Srbije u narednom periodu u skladu sa sopstvenom nezavisnošću, suverenošću koja se ogleda u načinu donošenja odluka", rekao je Vučić.
"Mislim da je više političkih aspekata ove posete nego ekonomskih", ocenio je za RSE novinar Miša Brkić.
"Među političke spada i ta takozvana vojna saradnja i ti silni avioni, tenkovi, raketni sistemi i ostalo što Srbija pokušava da nabavi", dodaje Brkić.
Rusija je Srbiji nedavno donirala šest MIG-ova u čiji remont sada treba uložiti, a najavljivano je i da će u Srbiju iz Rusije biti isporučeno i 30 tenkova i 30 oklopnih vozila.
Nada da Srbija neće ući u NATO
U državnim medijima u Rusiji Vučićeva poseta prati se kao veoma značajan događaj, kaže za naš program direktor ruskog servisa Radija Slobodna Evropa, Andrej Šari. Prema njegovim rečima, zbog poluizolacije u kojoj se Ruska Federacija nalazi poslednjih godina, svaki strani zvaničnik koji poseti tu zemlju sa prijateljskim porukama doživljava se kao bitan gost:
„Ako pogledamo sajtove vodećih ruskih glasila koja su direktno ili indirektno povezana sa vladom u Kremlju, vidimo da je naglasak na tome da je Srbija jedan od ruskih partnera, da ova poseta daje nadu da će se poboljšati odnosi između dveju zemalja, da Srbija neće ući u NATO, da poseta predsednice Vlade Srbije (Ane Brnabić, prim. RSE) Briselu (koja se održava paralelno sa Vučićevim dolaskom u Moskvu, prim. RSE) ništa ne znači, da je predsednik bitniji od premijera i da će se Srbija polako okrenuti Rusiji, jer u njoj vidi svoj ekonomski interes“, kaže Šari.
Zanimljivo je, dodaje naš sagovornik, da se balansiranje zvaničnog Beograda između Rusije i NATO u Moskvi preokreće na rusku stranu. Kremlj iz ove posete želi da izvuče najbolji propagandistički rezultat u susret predsedničkim izborima koji se u Rusiji održavaju naredne godine, smatra Andrej Šari.
„Ako govorimo o tome šta će Putin izvući iz svega ovoga, naglasak je na poruci da u Evropi još ima slovenske braće koji razumeju Rusiju bolje od nekakve Amerike ili Velike Britanije, da Rusija može da računa na Srbiju i da Putinov spoljnopolitički pasijans nije izgubljen. Za njega je to dosta bitno u susret izborima koji će biti održani u Rusiji sledećeg proleća.“
Srbija i Turski tok
Što se ekonomije tiče, Vučić je rekao da će biti reči o uvećanju trgovinske razmene sa Rusijom, ali i o gasu.
"Biće potpisani sporazumi u vezi sa gasom. Uvećana je potrošnja gasa, iznosi više od dve milijarde kubnih metara, jer, kako napreduje industrija, veća je i potrošnja gasa. Razgovaraće se o uvećanju skladišta u 'Banatskom Dvoru', kako bismo obezbedili sigurnost za građane i fabrike", rekao je Vučić.
Takođe, dodao je, tema će biti i "na koji način da gas koji ulazi u Tursku dođe do Srbije".
Snabdevanje Srbije gasom preko gasovoda „Turski tok“, gasnog kraka koji gradi ruski gasni gigant „Gasprom”, a koji se prostire od Rusije do Turske, bilo je tema i prilikom posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji, a o njoj je govorio i Aleksej Miler, predsednika Upravnog odbora "Gasproma", koji je naveo da će „izgradnja deonice gasovoda između Rusije i Turske stvoriti mogućnost za dodatne količine gasa za zemlje regiona, uključujući Srbiju".
"Mi smo otvorili tu temu još pre godinu dana", rekao je nedavno Vučić na pitanje Radija Slobodna Evropa. "Razgovaramo još... Možda nešto konkretnije postignemo tokom posete Moskvi, možda ne, videćemo", rekao je na konferenciji početkom decembra.
Inače, kako je saopštio "Gasprom", a prenela ruska agencija Tas s, od 1. januara do 15. decembra isporuka gasa u Srbiju je, u odnosu na isti period prošle godine, povećana za 23,5 odsto.
Srbija godišnje iz domaćih izvora proizvede 16 odsto gasa, dok ostatak nadoknađuje iz uvoza, podatak je Agencije za energetiku Vlade Srbije iz godišnjeg izveštaja o radu za 2016.
Evropska Unija Srbiji nudi izgradnju gasnog interkonektora, kojim bi se Srbija, preko Bugarske i Grčke, povezala na terminal tečnog prirodnog gasa u Atini, a u cilju, kako nam je rečeno u delegaciji EU u Srbiji "povećane bezbednosti snabdevanja Srbije i regiona jugoistočne Evrope i diverzifikacije izvora gasa".
Za ovaj projekat, kako nam je rečeno u delegaciji EU u Srbiji, ponuđen je grant od 49,6 miliona evra, a radovi bi mogli da počnu 2020. godine.
Novinar Miša Brkić ukazuje da za priključenje Srbije na "Turski tok" prepreka može biti Bugarska koja se nalazi između Turske i Srbije, a koja je članica EU, te ocenjuje da Srbija propušta prilike da uzme parterstvo u drugim projektima koji bi takođe mogli da obezbede dovoljne količine gasa.
"To su pre svega projekti EU, dakle zajednice kojoj Srbija toliko žudi da se priključi da ni ne primećuje da odatle stižu ponude za nabavku gasa. Dakle, niko se u ovoj državi time ozbiljno ne bavi i bojim se da će od te priče ostati samo priče", kaže Brkić.
Vučić je prvi put u Moskvi kao predsednik Srbije, a u Rusiji je nekoliko puta boravio u funkciji premijera i jednom kao potpredsednik Vlade Srbije.
U nekoliko navrata se spekulisalo da su posete vezane za dešavanja na domaćoj političkoj sceni. Tako je poseta iz marta 2014. godine, u vreme formiranja vlade, naknadno objašnjena lekarskim pregledom, a ne političkim susretima, dok je marta 2017. Putin Vučiću poželeo uspeh na tada predstojećim predsedničkim izborima.
"Razlozi za posetu mislim da su populistički i to se vidi, jer tako učestale posete, ako su državnici ozbiljni i ako dogovaraju ozbiljne poslove, onda nema potrebe tako često građanima prikazivati kako predsednik ima velike poslove i obaveze i stalno mora negde da putuje na istok", rekao je Brkić.
Planom posete predviđeno je i da Vučić održi predavanje na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije na temu "Srbija, čuvar nezavisnosti i suvereniteta - važnost samostalnog odlučivanja u savremenom svetu", a po dolasku u Rusiju je posthumno dodelio orden za Vitalija Čurkina, ambasadora Rusije u UN, koji je uručen njegovoj supruzi Irini Čurkin.
Facebook Forum