Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je srpski narod na Kosovu da "u što je moguće većem broju" izađu na parlamentarne izbore na Kosovu 9. februara.
"Mi svi zajedno pružamo maksimalnu podršku Srpskoj listi na izborima na Kosovu i Metohiji, time se ponosimo, i molimo srpski narod da u koliko god je moguće većem broju izađe na predstojeće izbore", rekao je Vučić u obraćanju javnosti 27. januara.
U trku za deset poslaničkih mesta je uz Srpsku listu ušlo još pet političkih subjekata koji predstavljaju srpsku zajednicu: Srpski narodni pokret, Za slobodu pravdu i opstanak, Partija kosovskih Srba, Srpska demokratija i Građanska inicijativa Narodna pravda.
Ipak, podršku Beograda i ovoga puta ima isključivo Srpska lista, koja je i formirana uz podršku aktuelne vlasti u Srbiji i predsednika Aleksandra Vučića.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić je 13. januara u intervjuu za RTS poručio da je važno da Srpska lista učestvuje na izborima "kako bismo pokazali da se ne povlačimo".
Država Srbija se angažovala da organizuje prevoz raseljenih lica sa Kosova na predstojećim izborima.
U to je uključen i državni Komesarijat za izbeglice i migracije, koja je 17. januara apelovala na raseljene da glasaju, te navela da će za sve zainteresovane biti organizovan prevoz do biračkog mesta.
Centralna izborna komisija Kosova je prvobitno odbila da izda sertifikat vodećoj srpskoj stranci na Kosovu, Srpskoj listi, zbog nacionalističkih stavova i bliskih veza sa Srbijom.
Međutim, posebni žalbeni sud je 25. decembra naložio Komisiji da overi Srpsku listu i njene kandidate za izbore, odlučivši da je stranka ispunila sve obaveze vezane uz podnošenje prijava te tako ima pravo na overu.
Srpska lista je od 2013. godine osvajala deset poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, od ukupno 120, koliko je i rezervisano za srpsku zajednicu Ustavom Kosova. Glasanje za njih je uglavnom bilo organizovano preko institucija u kojima rade, a koje finansira Srbija.
Međutim, poslanici te liste od novembra 2022. nisu aktivno učestvovali u radu Skupštine zbog "politike bojkota", nakon što su odlučili da napuste kosovske institucije na severu sa ciljem sprečavanja Vlade Kosova da ukine srpske tablice.
Dolazili su na potpis svakih šest meseci kako ne bi izgubili mandate i platu.
U međuvremenu je Vlada Kosova intenzivno radila na utvrđivanju vlasti u opštinama sa srpskom većinom na severu, koja je od početka 2024. godine počela i sa zatvaranjem institucija koje rade u sistemu Srbije.
Zvanični Beogard odbija da te institucije ugasi, te je neke od njih izmestio u pogranična mesta u Srbiji, i obećao da niko neće ostati bez plata.
