Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da su se tokom vanrednih lokalnih izbora koji su održani u nedelju 23. aprila "dogodile tektonske promene".
"Plašim se da je ovo uvod u mnogo veću i dublju krizu u mesecima i godinama pred nama", rekao je Vučić obraćajući se novinarima 24. aprila. On nije precizirao na kakvu krizu je mislio.
Njegovo obraćanje usledilo je dan nakon što su vanredni lokalni izbori 23. aprila održani u u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.
Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu, nije učestvovala na izborima i pozvala je Srbe da bojkotuju proces. Slične pozive uputio je i zvanični Beograd. Novoizabrani gradonačelnici u opštinama na severu Kosova dolaze iz redova albanske zajednice.
"Nama nije potreban nikakav sukob sa NATO-om, za to nismo sposobni, ali nismo u situaciji da dozvolimo dalja ponižavanja našeg naroda. Situacija će samo komplikovati", kazao je Vučić 24. aprila.
On je rekao i da se dan ranije dogodio "miran politički ustanak srpskog naroda".
Vučić je rekao da Srbi na Kosovu traže drugačiji pristup međunarodne zajednice, odnosno Zapada.
Prema podacima kosovske Centralne izborne komisije (CIK) izlaznost nije bila veća od četiri odsto.
U svojoj izjavi, premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je da je atmosfera uoči održavanja izbora bila "zastrašujuća i ucenjivačka", te da je izlaznost građana zato bila mala.
"Bojkot je nametnut kampanjom pretnji od strane zvaničnog Beograda i njegovih kriminalnih poluga na severu. Zahvaljujem građanima na hrabrosti i smirenosti", poručio je Kurti.
Vučić je ocenio da su izbori na severu Kosova pokazali da "stvarnog dijaloga nema".
"Mi ne razgovaramo, mi dobijamo nametnute papire, koji uvek moraju da idu u prilog Prištine zato što je Kvinta ta koja podržava nezavisno Kosovo", rekao je Vučić.
Ponovio je da Srbija neće glasati za članstvo Kosova u Savetu Evrope.
Takođe, Vučić je naglasio i da je "potreban stvarni razgovor sa Albancima".
Naredna rudna dijaloga Srbije i Kosova, koja bi trebalo da bude održana 2. maja u Briselu, biće posvećena Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Predsednik Srbije je rekao da nije doneo konačnu odluku, ali da će, kako je naveo, verovatno prisustvovati tom sastanku.
Dodao je i da ne očekuje da će se tada doći do bilo kakvog rešenja.
Zvaničnici Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, postavili su formiranje Zajednice kao preduslov za dalji napredak dijaloga sa Kosovom.
Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu dogovorena je Briselskim sporazumom 2013. godine.
Ali, dok Beograd insistira na Zajednici sa širokim ovlašćenjima, vlasti Kosova smatraju da bi ona bila štetna za funkcionalnost države.
Ustavni sud Kosova se ranije izjasnio da su pojedini principi njenog formiranja protivzakoniti, te da se moraju uskladiti sa regulativom Kosova.
O kritikama iz Bosne i Hercegovine
Vučić se osvrnuo i na kritike bošnjačkog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića i ministra unutrašnjih poslova Federacije BiH Aljoše Čampara.
Oni su Vučića pozvali da se ogradi od izjave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da će "Srbija i Republika Srpska biti jedna država".
Vučić je poručio da nije rekao "ništa protiv BiH i njenog integriteta u poslednjih deset, jedanaest godina".
"Koliko puta su govorili da se Srbija meša u njihove unutrašnje odnose, a sada od mene traže da se mešam i da zaustavim Dodika", rekao je on.
Govor predsednika bih. entiteta Republike Srpske Milorada Dodika, 23. aprila na komemoraciji žrtvama jasenovačkih logora u Donjoj Gradini na severozapadu BiH, izazvao je oštre reakcije u toj zemlji.
Osim što je rekao da će "Srbija i Republika Srpska biti jedna država", Dodik je i negirao genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. godine.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodni sud pravde, označili su ubistva koja su počinili pripadnici snaga bosanskih Srba u Srebrenici kao genocid.
Više od 50 ljudi osuđeno je na ukupno 700 godina zatvora zbog svoje uloge u genocidu i ratnim zločinima u Srebrenici, uključujući bivšeg političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i bivšeg vojnog komandanta Ratka Mladića koji su osuđeni na doživotni zatvor.
